Štednja od 500 evra: Zašto vam ne treba grafička agencija
Prestanite da plaćate grafičke agencije hiljade dinara za posao koji možete sami da završite uz par sati fokusa i pravu metodologiju. Vi mislite da je dizajn magija rezervisana za ljude sa skupim diplomama i još skupljim licencama za Adobe pakete, ali to je obična marketinška laž. Vaš biznis ne treba umetničko delo za Luvr; treba vam alat koji prodaje. Ako umete da prevučete fajl sa jednog mesta na drugo i imate bar gram estetskog osećaja, vaša brošura može izgledati bolje od bilo koje koju je sklepao junior u nekoj pretrpanoj agenciji. Baš kao što marketing plan za mali biznis možete uraditi sami, tako je i sa dizajnom. Uštedećete minimalno 200 do 500 evra po projektu, a rezultat će biti direktniji jer niko ne poznaje vašu publiku bolje od vas.
Prva stvar koju morate da shvatite jeste da dizajn nije ukrašavanje. Dizajn je rešavanje problema. Ako vaša brošura izgleda lepo, a niko ne razume šta nudite, bacili ste vreme. Zaboravite na fensi efekte i fokusirajte se na strukturu. Koristićemo alate kao što su Canva, GIMP ili Scribus, koji su potpuno besplatni, ali zahtevaju disciplinu. Ne igrajte se bojama dok ne utvrdite kosti vašeg projekta. Vaša ruka će vas boleti od pomeranja elemenata za jedan milimetar levo-desno dok ne pogodite savršenu ravnotežu, ali nemojte odustajati. To je jedini način da izbegnete onaj ‘jeftin’ izgled amaterskih flajera.
Besplatni alati koji nisu smeće: Moj digitalni arsenal
Zaboravite na piratske verzije softvera koje će vam zaraziti računar. Za profesionalnu brošuru trebaju vam samo tri stvari: web alat za brzi dizajn (Canva), alat za obradu slika (GIMP) i mesto za inspiraciju. Canva je postala standard jer vam omogućava da radite brzo, ali budite oprezni – ako koristite njihove predefinisane šablone bez izmena, izgledaćete kao i svaki drugi biznis u gradu. Morate ih personalizovati. Slično kao kada učite kako se pravi dizajn za vizit karte bez Photoshopa, tajna je u slojevima i kontrastu.
GIMP je moćna zver. On je ‘prljav’, interfejs mu je kao iz 2005. godine, ali će vam omogućiti da izbacite pozadinu sa fotografije proizvoda tako precizno da niko neće verovati da niste koristili profesionalni studio. Osetićete miris digitalnog ozona dok se borite sa ‘Path’ alatom da biste napravili savršenu selekciju oko ivice vašeg proizvoda. Jam-ujte te prečice na tastaturi, naučite ih napamet. Ako radite na telefonu, pogledajte trikove za brzi dizajn na mobilnom, ali za ozbiljnu brošuru koja ide u štampu, monitor je obavezan. Miš u ruku, kafa pored, i krećemo.
Fizika dizajna: Zašto vaša brošura izgleda amaterski
Najveća greška koju ćete napraviti je ignorisanje ‘krvarenja’ (bleed). Štamparije ne mogu da iseku papir u mikron tačno. Ako stavite sliku tačno do ivice ekrana, u štampi će se pojaviti odvratna bela linija jer je nož pobegao za pola milimetra. To je ono što razlikuje majstora od amatera. Svaki element koji ide do ivice mora da ‘izađe’ napolje za bar 3 milimetra. Ovo je zakon. Ako ga prekršite, vaša brošura će izgledati kao da ste je sekli makazama za nokte u mraku.
Druga stvar su margine. Ljudi se plaše praznog prostora. Gurnu tekst skroz do ivica jer misle da tako dobijaju više prostora. Greška. Prazan prostor (white space) je ono što omogućava oku da diše. Ako je sve nagurano, čitalac će osetiti klaustrofobiju i baciće vašu brošuru u prvu kantu. Baš kao što upecatljiv online profil zahteva čistoću, tako i papir traži red. Držite bar 10-15 milimetara ‘sigurne zone’ gde nema bitnih informacija. Budite surovi prema sebi: ako rečenica nije neophodna, izbacite je. Manje je više.
WARNING: Nikada, ali nikada ne šaljite fajl u štampariju u RGB formatu boja. Ekrani koriste svetlost (crvena, zelena, plava), a štampači koriste mastilo (cijanska, magenta, žuta, crna – CMYK). Ako pošaljete RGB, vaša prelepa ‘neonska plava’ će izaći kao mutna, prljavo siva masa. Ovo je greška koja košta čitav tiraž.
Anatomija katastrofe: Kako uništiti projekat u tri koraka
Opisaću vam tačno šta se dešava ako preskočite proveru rezolucije. Našli ste ‘savršenu’ sliku na Google-u, izgleda super na ekranu laptopa. Ubacite je u dizajn, odštampate 500 komada. Šest meseci kasnije, vaša brošura izgleda kao da je sastavljena od Lego kockica jer je slika imala 72 DPI (tačaka po inču), a za štampu treba 300. To se zove pikselizacija. To je vizuelni ekvivalent šmirglanja očiju vašeg klijenta sa 80-grit papirom. Izgledaćete neprofesionalno, lenjo i jeftino. Koristite samo slike visoke rezolucije sa besplatnih sajtova kao što su Unsplash ili Pexels. Ako planirate štampanje kod kuće, testirajte jedan primerak pre nego što potrošite sav toner. Prljavo je, mastilo se nekad razmazuje, ali je to deo učenja.
Da li moram da koristim plaćene fontove?
Ne. Koristite Google Fonts. Oni su besplatni, čitljivi i tehnički ispravni. Ali, držite se dva fonta maksimalno. Jedan za naslove (može biti malo ‘luđi’), jedan za tekst (mora biti čist kao suza). Ako pomešate pet različitih fontova, vaša brošura će izgledati kao pretnja sastavljena od isečaka iz novina. Izbegavajte tanke fontove na tamnim pozadinama – mastilo će se raširiti tokom štampe i ‘pojesti’ vaša slova. To je fizika kapilarnosti papira protiv koje ne možete pobediti.
Koji format je najbolji za slanje štampariji?
Uvek i isključivo PDF/X-1a. To je standard koji ‘zaključava’ vaše fontove i boje tako da niko u štampariji ne može slučajno da pomeri nešto. Ako im pošaljete otvoreni Canva link ili Word dokument, molite se bogovima dizajna, jer će se nešto sigurno polomiti. Dobra brošura je kao dobro napravljena polica – ako je niste dobro fiksirali (izvezli u pravi format), srušiće se čim je neko dotakne. Možete naučiti kako se pravi online anketa za minut, ali za PDF format izdvojite bar pet minuta da proverite sva podešavanja.
Psihologija bele površine: Zašto vaš mozak voli red
Postoji razlog zašto vrhunski brendovi imaju toliko praznog prostora u svojim materijalima. To odiše luksuzom i kontrolom. Kada natrpate svaku rupu tekstom, poručujete klijentu da ste očajni i da pokušavate da mu prodate sve odjednom. Fokusirajte se na jednu glavnu ponudu. Ako pravite brošuru za svoj freelance posao, nemojte pisati celu biografiju. Napišite šta rešavate i kako da vas kontaktiraju. Tačka. Vaša ruka će hteti da doda još jednu ikonicu, još jedan ‘burst’ efekat. Lupite se po ruci. Manje je bolje.
Razmislite o ‘zlatnom preseku’. To nije samo matematička teorija, to je način na koji naša mrežnjača skenira prostor. Najbitnije stvari stavite u gornju levu trećinu ili sam centar. Ljudi čitaju u obliku slova ‘F’. Gledaju naslov, pa skeniraju levu stranu nadole. Ako tamo nema ničeg zanimljivog, brošura završava kao podmetač za kafu. Iskoristite to znanje. Baš kao kod Instagram objava, vizuelna hijerarhija je sve.
Zaključak: Uzmi miš i završi to
Nemojte čekati ‘pravi trenutak’ ili dok ne naučite sve o teoriji boja. Dizajn se uči kroz greške. Prva brošura će verovatno biti malo kriva, možda će neka boja biti tamnija nego što ste mislili, ali će biti vaša. I biće besplatna. Uštedeli ste novac koji sada možete uložiti u investicijski plan za biznis. Sledeći put će biti lakše. Svaki put kada kliknete ‘Export’, postajete malo bolji majstor svog zanata. Sad kreni, otvori tu Canvu i prestani da tražiš izgovore u skupom softveru. Rezultat te čeka sa druge strane par neprospavanih sati i mnogo strpljenja.