Dizajnerska betonska saksija u baštenskim centrima košta preko 8.000 dinara. Materijal za istu takvu, napravljenu u vašoj garaži, košta manje od 500 dinara. Razlika od 7.500 dinara nije u kvalitetu betona, već u vašoj spremnosti da zaprljate ruke i razumete hemiju vezivanja. Vi možete napraviti saksiju koja će trajati decenijama, dok će plastične alternative izbledeti i puknuti nakon dva leta na suncu. Sve što vam treba je stara kanta, džak peska i malo discipline. Zaboravite na kupovne kalupe; mi ćemo koristiti ono što bi inače završilo na deponiji.
Zašto bacati novac? Matematika betona i peska
Beton nije komplikovan, ali je nemilosrdan. Ako pogrešite razmeru, dobićete krtu gromadu koja će se raspasti pri prvom mrazu. Da biste uštedeli, ne kupujte gotove mešavine ‘beton u džaku’. To je porez na lenjost. Kupite čist Portland cement (marke 42.5) i nađite izvor peska. Jedan džak cementa od 25kg košta oko 500-600 dinara, a on vam je dovoljan za pet velikih saksija. Pesak možete naći na bilo kom obližnjem gradilištu uz malo ljubaznosti, ili ga kupiti za sitniš. Vaš cilj je ušteda, a ovaj projekt je definicija ‘Budget MacGyver’ filozofije. Ako ste ikada radili tegove od betona, znate da je masa ključ stabilnosti.
Potraga za kalupima: Kanta u kanti
Za ovaj projekt vam trebaju dve posude: spoljni kalup i unutrašnji ‘jezgro’ kalup. Spoljna kanta određuje oblik vaše saksije, a unutrašnja prostor za zemlju. Najbolje su HDPE plastične kante od poludisperzije ili fasadne boje. One su žilave i glatke. Pre nego što počnete, proverite da li unutrašnja kanta ostavlja barem 3 do 5 centimetara prostora sa svih strana unutar veće kante. To je debljina vašeg zida. Ako je zid tanji od 3cm, saksija će pući pod pritiskom korenja ili leda. Ne koristite tanku plastiku koja se uvija pod rukom. Beton je težak; litar betona teži oko 2.4 kilograma. Vaš kalup mora izdržati taj pritisak bez širenja.
Hemija u radionici: Zašto cement zapravo veže?
UPOZORENJE: Cement je visoko alkalan. U dodiru sa vlažnom kožom izaziva hemijske opekotine koje ne bole odmah, ali ostavljaju duboke ožiljke. Obavezno koristite gumene rukavice i zaštitu za oči. Ako vam prašina uđe u oči, isperite ih odmah velikom količinom vode.
Mnogi misle da se beton ‘suši’. To je prva velika greška. Beton hidrira. To je hemijska reakcija između vode i silikata u cementu koja stvara kristalne strukture. Ako voda ispari prebrzo, reakcija prestaje i dobijate slab materijal. Zato saksiju nikada ne pravite na direktnom suncu. Idealna razmera za saksiju je 1:3 – jedan deo cementa na tri dela čistog, prosejanog peska. Pesak mora biti oštar; onaj ‘nula’ pesak za malterisanje je previše fin i može dovesti do pucanja. Dodajte vodu polako dok ne dobijete teksturu gustog humnusa ili putera od kikirikija. Ako je previše tečno, saksija će biti porozna. Ako je previše suvo, ostaće vam rupe unutar zidova.
Tehnika vibracije: Kako izbaciti vazduh bez mašine
Kada sipate beton u kantu, on zarobljava hiljade mehurića vazduha. Ti mehurići su slabe tačke. Profesionalci koriste vibracione stolove, ali vi imate ruke i gumeni čekić. Napunite trećinu spoljne kante, pa je besomučno udarajte sa strana. Videćete kako mehurići izbijaju na površinu uz zvuk ‘pucanja’. Zatim ubacite unutrašnju kantu koju ste prethodno napunili peskom ili kamenjem (da ne bi isplivala) i dopunite strane. Nastavite sa udaranjem. Ovaj deo posla je naporan, boleće vas podlaktice, ali to je jedini način da dobijete glatku površinu poput kamena. Ako preskočite ovaj korak, saksija će izgledati kao švajcarski sir nakon skidanja kalupa. Baš kao kod zavarivanja metala, gde loš spoj znači katastrofu, ovde vazduh znači propast.
Anatomija katastrofe: Gde amateri najčešće greše
Najveći poraz u DIY svetu je kada pokušate da izvadite saksiju, a ona se zalepi za plastiku i pukne. ‘The Anatomy of a Screw-Up’ ovde leži u nedostatku sredstva za odvajanje. Mnogi tutorijali kažu ‘koristite jestivo ulje’. Ja vam kažem: ne radite to. Jestivo ulje može užegnuti i ostaviti mrlje na betonu. Koristite najjeftinije motorno ulje ili vazelin. Namažite unutrašnjost velike kante i spoljašnjost male kante debelim slojem. Ne sme biti suvih mesta. Druga greška je prerano skidanje kalupa. Beton dostiže samo 50% svoje snage nakon 24 sata. Sačekajte barem 48 sati pre nego što uopšte pokušate da pipnete unutrašnju kantu. Ako pokušate ranije, ivice će se prosto okruniti pod vašim prstima.
Skidanje kalupa i finalna obrada
Nakon dva dana, prvo izvucite unutrašnju kantu. Ako ste je dobro podmazali, trebalo bi da izađe uz malo ‘vrestlanja’ i povlačenja. Ako zapne, sipajte malo vruće vode u nju da plastika malo popusti. Spoljnu kantu je teže skinuti. Okrenite sve naopako i udarajte dno kante. Ako neće, moraćete da žrtvujete kantu i pažljivo je isečete skalpelom. Kada izvadite saksiju, ona će biti tamno siva i hladna na dodir. To znači da je još uvek puna vlage. Uzmite brusni papir granulacije 80 i pređite ivice. Osetićete taj karakterističan miris mokrog kamena i prašine. To je trenutak kada vaš trud postaje opipljiv. Ne zaboravite da probušite rupu za drenažu burgijom za beton. Bez drenaže, vaša saksija će zimi postati ledena bomba koja će razneti samu sebe.
Održavanje i dugovečnost
Vaša nova saksija je sada ‘zelena’. Potrebno joj je još 20 dana da dostigne punu čvrstinu. Držite je u senci i povremeno je poprskajte vodom. Ako želite da saksija dobije starinski izgled, možete je premazati jogurtom da biste ubrzali rast mahovine. Baš kao što sistem za kišnicu štedi vodu, ova saksija štedi vaš novac na duge staze jer je praktično neuništiva. Za razliku od kupovnih koje su često tanke, vaša saksija ima termalnu masu koja će štititi koren biljke od pregrevanja leti. To je inženjerska prednost koju novac ne može uvek da kupi u običnoj prodavnici.