Prestanite da verujete da je zavarivanje neka magična umetnost rezervisana za stare majstore sa četrdeset godina staža u brodogradilištu. To je čista fizika i brutalna disciplina. Većina vas će pokušati da ‘nalepi’ metal kao da koristi lepak za papir, a onda ćete se čuditi zašto je spoj pukao čim ste ga pogledali. Ako mislite da je dovoljno samo upaliti aparat i ‘pucati’, odmah odustanite. Zavarivanje zahteva da razumete kako se metal ponaša pod temperaturom od 3500 stepeni Celzijusa i zašto je vaša priprema važnija od samog aparata. Vi ste ovde da naučite kako da spojite čelik, a ne da pravite ukrase od šljake.
Mnogi početnici prave istu grešku: kupuju najjeftiniji transformatorski aparat na buvljaku i čude se što im elektroda stalno ‘lepi’. Zaboravite te stare teške kutije koje izbacuju osigurače po celoj kući. Za početak vam treba moderan inverter aparat. Oni su lakši, imaju ‘anti-stick’ funkciju i omogućavaju vam da zapravo kontrolišete luk, a ne da se rvate sa njim. Ali pre nego što uopšte dotaknete prekidač, moramo pričati o onome što svi preskaču. Priprema.
Brušenje: Ako metal ne sija, nemojte ni paliti aparat
Zavarivanje prljavog, rđavog ili masnog metala je siguran put ka neuspehu. Poroznost je vaš najveći neprijatelj. Ako vidite rđu, ona mora da nestane. Uzmite ugaonu brusilicu i skidajte sve dok ne vidite ‘beli’ metal. Svaki trag farbe ili ulja će ispariti pod lukom i stvoriti gasne džepove u vašem šavu. To će izgledati kao švajcarski sir pod lupom. Ne budite lenji. Potrošite 15 minuta na čišćenje da ne biste proveli sate popravljajući puknut spoj. Oštrenje alata vas je možda naučilo strpljenju, ali ovde je čistoća bukvalno pitanje strukturne bezbednosti.
UPOZORENJE: UV zračenje koje proizvodi električni luk je deset puta jače od onog na najjačem suncu. Jedna sekunda gledanja u luk bez maske izaziva opekotine mrežnjače koje ćete osetiti tek noću, kao da vam je neko sipao vreo pesak u oči. Uvek koristite masku sa automatskim zatamnjivanjem.
Fizika prodiranja: Zašto se metal zapravo spaja
Zašto ovo radi? Zavarivanje nije lepljenje. To je proces u kojem vi topljenjem osnovnog metala i elektrode stvarate zajedničko ‘kupatilo’ rastopljenog čelika. Kada se to ohladi, molekularna struktura dva dela postaje jedna celina. Da bi se to desilo, toplota mora da prodre duboko u materijal. Ako samo ‘šarate’ po površini, dobićete ‘hladan spoj’. Izgledaće kao šav, ali će otpasti pri prvom udarcu čekićem.
Morate posmatrati ‘tečni bazen’ (puddle) dok radite. Ako vidite da se metal povlači ili ne spaja ivice, ili je struja slaba, ili se krećete prebrzo. Luk mora da zvuči kao prženje slanine u tiganju – ujednačen, oštar zvuk šištanja. Ako puca kao petarde, previše ste udaljili elektrodu. Ako samo tiho zuji, verovatno lepite elektrodu za materijal.
Koju elektrodu izabrati?
Kao početnik, držite se 6013 elektrode (tzv. rutilna). Lako se pali, stabilna je i šljaka se lako skida. Ako pokušate sa 7018 baznim elektrodama bez iskustva, bacićete aparat kroz prozor jer zahtevaju savršeno čuvanje u suvim uslovima i mnogo veštiju ruku. Prečnik od 2.5mm je idealan za većinu ‘uradi sam’ poslova na čeliku debljine od 3 do 5 milimetara. Podesite jačinu struje na oko 80-90 ampera za tu debljinu i počnite.
Anatomija greške: Kako uništiti projekat u 10 sekundi
Najveći promašaj je prebrzo kretanje. Početnici se plaše toplote pa ‘beže’ napred. Rezultat je tanak, isprekidan šav koji nema nikakvu snagu. Druga greška je ugao. Držite elektrodu pod uglom od 70-80 stepeni u smeru kretanja. Ako je previše uspravite, šljaka će ući ispred metala i zarobiti se u spoju. To se zove ‘uključak šljake’. To je kancer za vaš metal. Čim završite jedan prolaz, uzmite čekić za šljaku i lupajte. Očistite sve žičanom četkom pre nego što krenete u drugi prolaz. Čistoća. Opet.
Zašto metal ‘beži’ (Termička deformacija)
Toplota širi metal. Dok se vaš šav hladi, on se skuplja i vuče delove ka sebi. Ako zavarite jednu stranu cevi do kraja, videćete da se ona iskrivila za nekoliko stepeni. Kako to sprečiti? Heftanje (tacking). Napravite male ‘tačke’ zavara na svakih par centimetara da učvrstite konstrukciju. Tek kada je sve fiksirano, krenite u puni zavar. Ako pravite nešto precizno, recimo zid za alat u garaži sa metalnim okvirom, ovo je ključno. Bez heftanja, dobićete romb umesto pravougaonika.
Da li mi treba skup aparat?
Ne. Danas solidan inverter za kućnu upotrebu košta manje nego pristojan mobilni telefon. Tražite onaj koji ima barem 160 ampera (iako ćete retko prelaziti 120) i dobar ‘intermitencu’ (duty cycle). To znači koliko dugo aparat može da radi pod opterećenjem pre nego što se pregreje. Za kućne uslove, 60% na 100 ampera je sasvim dovoljno.
Scavenger savet: Gde vežbati bez trošenja novca
Nemojte učiti na novom materijalu koji ste platili u gvožđari. Idite do lokalnog auto-otpada ili radionice koja se bavi bravarijom. Pitajte za ‘otpad’. Većina će vam dati kantu punu isečenih komada cevi i flahova besplatno ili za cenu piva. To je najbolji poligon. Zavarujte dva parčeta, pa ih secite brusilicom da vidite presek. Ako vidite praznine ili crne tačke unutra, niste dobro radili. Ponavljajte dok presek ne postane jedna siva, homogena masa.
Zavarivanje je fizički posao. Boleće vas ruka, znojićete se pod maskom, a miris sprženog metala će vam se uvući u odeću. Ali onaj trenutak kada podignete masku, lupite šljaku, a ispod nje se ukaže ‘riblja ljuska’ savršenog šava – to je trenutak kada postajete pravi majstor. Ne plašite se metala. Poštujte ga, očistite ga i istopite ga kako treba. To je jedini put.