Zaboravite na YouTube tutorijale gde sve izgleda lako i čisto
Zaboravite one montirane snimke gde glina klizi pod prstima kao puter dok neka opuštajuća muzika svira u pozadini. To je marketinška prevara. Prava glina je prljava, hladna i neverovatno tvrdoglava ako ne znate kako da je ukrotite. Ako mislite da ćete izvajati vazu iz prvog pokušaja samo zato što ste gledali nekoga na TikToku, verovatno ćete završiti sa gomilom sivog mulja na stolu. Vajanje zahteva da razumete fiziku vlažnosti i hemiju vezivanja, a ne samo da imate ‘umetničku viziju’. Vaša prva vaza neće biti savršena, ali uz ovaj vodič će bar biti funkcionalna i neće se raspasti u prašinu čim se osuši. Morate se pomiriti sa činjenicom da ćete biti prljavi do laktova i da će vam leđa otkazati pre nego što završite dno vaze.
Ne kupujte dečiju glinu ako ne želite da vam rad eksplodira
Kupite glinu sa šamotom (sitno mlevenom pečenom keramikom) jer je to jedini materijal koji će vam oprostiti početničko neiskustvo sa debljinom zidova. Obična glina iz knjižare je za decu i vrtiće; ona puca čim vlažnost u sobi padne za dva procenta. Šamotna glina ima teksturu sličnu vlažnom pesku pod prstima i pruža strukturni integritet koji vam je očajnički potreban. Pre nego što uopšte počnete, glinu morate ‘izudarati’ o radnu površinu. To se zove klinčovanje. Ovim procesom izbacujete vazdušne mehuriće. Ako ostane i jedan mehurić veličine zrna graška unutar zida vaze, ona će pući. To je fizika, a ne loša sreća. Vazduh se širi brže od gline i bukvalno je razdire iznutra. Bitno je da glina bude hladna i elastična, a ne gnjecava. Ako vam se lepi za prste, previše je mokra. Ako puca dok je savijate, previše je suva. Nađite sredinu ili odustanite odmah.
Zašto se glina ponaša kao živo biće
Glinene čestice su pločaste i klize jedna preko druge zahvaljujući vodi. Kada voda ispari, te pločice se sabijaju. To je skupljanje. Ako jedan deo vaze gubi vodu brže od drugog (recimo tanak vrh u odnosu na debelo dno), doći će do unutrašnjeg naprezanja koje uzrokuje pukotine. Zato je sušenje gline bez pucanja ključna veština koju morate savladati pre nego što postanete ‘umetnik’.
Metoda ‘kobasica’ je jedini realan put za početnika
Zaboravite grnčarski točak jer nemate ni koordinaciju ni opremu da ga koristite u svom stanu bez pravljenja totalnog haosa. Metoda namotavanja valjaka (coiling) je stara hiljadama godina i omogućava vam potpunu kontrolu nad oblikom. Počnite od dna. Razvaljajte komad gline u disk debljine oko 1,5 cm. Ne tanje od toga, inače će vaza propasti pod sopstvenom težinom. Zatim napravite dugačke valjke gline, ‘kobasice’, i slažite ih jednu na drugu. Svaki spoj morate ‘izgrebat’ viljuškom i naneti slip (mešavinu gline i vode koja služi kao lepak). Ako samo prislonite jedan valjak na drugi bez grebanja, vaza će se razdvojiti na prstenove čim se osuši. To je najčešća greška koju amateri prave jer misle da je glina sama po sebi lepljiva. Nije. Morate je prisiliti da se poveže na molekularnom nivou. 
CRVENA ZONA BEZBEDNOSTI: Nikada ne brusite suvu glinu u zatvorenom prostoru bez respiratora. Fina silikonska prašina ostaje u vašim plućima zauvek i može izazvati silikozu. Čistite radnu površinu isključivo mokrim sunđerom. Ne koristite metlu.
Anatomija neuspeha: Zašto će vaša prva vaza verovatno procuriti
Većina početnika napravi previše tanko dno i previše teške zidove. Gravitacija ne spava. Dok vi radite na vrhu, dno počinje da se deformiše pod težinom gornjih slojeva. Ako primetite da vaza počinje da liči na pijanu kulu u Pizi, stanite. Ostavite je sat vremena da se ‘kožno’ prosuši kako bi dobila na čvrstini. Takođe, spojevi moraju biti savršeno zaptiveni sa unutrašnje strane. Koristite drvenu špatulu ili sopstveni palac da zagladite spojeve valjaka dok se potpuno ne izgube. Ako vidite liniju gde se dva valjka spajaju, tu će voda proći. Možete čak koristiti i ostatke od procesa kao što je pravljenje maske za lice od gline, ali samo ako je to ista vrsta gline bez dodatih hemikalija. Mešanje različitih vrsta gline je siguran put do katastrofe jer se svaka skuplja različitom brzinom.
Fizika sušenja: Ne žurite jer ćete sve upropastiti
Sušenje je najopasniji deo procesa. Ljudi misle da je dobra ideja staviti vazu na radijator. To je glupost. Vaza mora da se suši polako, pokrivena plastičnom kesom prvih nekoliko dana. Cilj je da vlaga polako napušta materijal. Ako ivice vaze pobele dok je dno još sivo i hladno, vaza će pući. Proces sušenja može trajati i do dve nedelje u zavisnosti od vlažnosti vazduha u vašem domu. Budite strpljivi. Ako vaza preživi fazu sušenja bez ijedne linije na površini, čestitam – uradili ste ono što 80% ljudi ne uspe. Tek tada možete razmišljati o dekoraciji, možda slično kao kod tehnika za slikanje na staklu, ali koristeći engobe ili glazure namenjene keramici.
Da li mi treba peć za keramiku?
Kratak odgovor: Da. Bez pečenja na temperaturama preko 900 stepeni Celzijusa, vaša vaza je samo oblikovano blato. Ako je pokvasite, ona će se ponovo pretvoriti u mulj. Potražite lokalne keramičarske radionice koje iznajmljuju prostor u peći. To košta, ali je neophodno. Nemojte pokušavati da ‘ispečete’ glinu u kućnoj rerni; rerna dostiže jedva 250 stepeni, što nije ni blizu temperature potrebne za sinterovanje gline. Samo ćete potrošiti struju i dobiti krhku igračku koja će se polomiti pri prvom dodiru. Budite profesionalni ili nemojte raditi uopšte.