Sećam se, pre petnaestak godina, kada sam pokušavao da pronađem savršen rođendanski poklon za moju baku. Obišao sam sve radnje u gradu, pregledao bezbroj suvenira, ali ništa mi se nije činilo dovoljno posebno. Sve je bilo nekako… generično. Bez duše. Baš u tom trenutku, dok sam s razočaranjem ispijao ohlađenu kafu, shvatio sam: zašto ne bih nešto napravio? Nešto što nosi moj pečat, nešto što govori više od hiljadu kupljenih reči.
E, baš tu leži magija personalizovanog rama za slike. Nije to samo drvo i staklo. To je platno za tvoje emocije, tvoje uspomene, tvoju ljubav. Veruj mi, kada jednom pokloniš nešto što si napravio svojim rukama, taj osećaj ponosa i radosti u očima primaoca je nešto neprocenjivo. Nešto što nikakva novčanica ne može da kupi.
Zašto uopšte gubiti vreme na “uradi sam” projekte
Pitaćeš se možda, u ovom brzom svetu, sa svim obavezama, zašto bih trošio sate na izradu nečega što mogu da kupim za par minuta? Evo ti moj odgovor, onaj koji sam naučio kroz brojne promašaje i još više uspeha: zato što je to investicija u sebe i u odnose. Kada se posvetiš izradi nečega, ne radiš samo na predmetu, radiš i na sebi. Učiš strpljenju, preciznosti, rešavanju problema. I što je najvažnije, učiš da vrednuješ proces, a ne samo krajnji rezultat. Sedeo sam bezbroj puta sa lepkom na prstima, okružen opiljcima, mirisom drveta i svežih boja, i razmišljao kako se svaki deo truda isplati. To je taj zen momenat, momenat kada se isključiš iz spoljnog sveta i potpuno prepustiš kreiranju. Čak i ako to znači da se malo pomučiš. To je kao da gradiš miran kutak za svoju dušu, usred svakodnevnog haosa.
Ta filozofska strana darivanja
Setimo se, u suštini, darivanje nije samo o poklonu. To je o poruci koju šaljemo. Kada nekome pokloniš personalizovani ram za slike, ti mu govoriš: „Video sam te. Čuo sam te. Uložio sam vreme i deo sebe u ovo, samo za tebe.“ To je mnogo dublje od cene na etiketi. To je razlog zašto bakini kolači uvek imaju bolji ukus od onih iz poslastičarnice, zar ne? Jer u njima ima ljubavi, truda, priče. Izrada rama te natera da razmisliš o osobi kojoj poklanjaš, o njenim uspomenama, njenim interesovanjima. Ta mentalna vežba, taj proces empatije, sama po sebi je nagrada. Probao sam da pravim i personalizovani album, ali ram je nekako intimniji, stalno je pred očima.