Prestanite da kupujete skupe četkice od samura. One su rezervisane za ljude koji imaju strpljenja da čiste svaku dlaku po dva minuta nakon svakog poteza. Ako želite sliku koja ima dušu, a ne samo boju, treba vam komad čelika. Slika nije samo vizuelni doživljaj; ona je fizički reljef, dokaz vaše borbe sa materijalom na platnu. Vi ili vaša publika ćete želeti da dodirnete ove brazde, a to je upravo ono što postižemo tehnikom špahtle. U narednih nekoliko minuta, saznaćete zašto je špahtla superiornija od četkice i kako da uštedite stotine evra na materijalu koristeći pravu hemiju umesto skupih marketinških trikova.
Zašto je vaša skupa četkica zapravo prepreka vašem napretku
Većina tutoriala će vam reći da počnete sa mekim četkicama. To je laž. Četkica krije teksturu. Ona poravnava boju dok ne postane sterilna i dosadna. Špahtla, s druge strane, ne dozvoljava sakrivanje. Svaki potez je konačan. Kada metalni nož dodirne platno, čućete taj karakteristični ‘škrip’ koji signalizira da se boja mehanički vezuje za podlogu. Baš kao što profesionalni crtež zahteva razumevanje pritiska, tako i špahtla traži čvrstu ruku i odlučnost. Ako ste ikada probali slikanje na staklu, znate koliko je teško kontrolisati tečne medije. Špahtla to rešava jer radi isključivo sa gustom, ‘pastoznom’ materijom. 
Odabir ‘sečiva’: Čelik protiv plastike
Nemojte ni da gledate one jeftine bele plastične špahtle. One su za decu u vrtiću. Plastika se savija pod pritiskom guste boje, što znači da gubite kontrolu nad ivicom poteza. Potrebna vam je nerđajuća čelična špahtla sa drvenom drškom i ‘offset’ (savijenim) vratom. Taj prevoj je ključan jer sprečava vaše zglobove da dodirnu mokru boju dok radite. Drška treba da leži u ruci kao alat, a ne kao olovka. Miris sirovog drveta i hladnog metala je prvi znak da ste u pravoj radionici, a ne u studiju za meditaciju.
Zašto je bitan ‘Yield Stress’ vaše boje?
Ovde ulazimo u čistu nauku. Da bi tehnika špahtle radila, vaša boja mora imati visok ‘yield stress’. To je tačka u kojoj se tečnost prestaje ponašati kao tečnost i počinje da zadržava svoj oblik. Ako koristite jeftin akril, on će splasnuti. Treba vam ‘heavy body’ akril ili ulje. Ako nemate novca za skupe brendove, koristite ‘modeling paste’ ili običan gipsani prah pomešan sa akrilnim medijem. To je trik starog kova koji vam štedi novac, slično kao kada pravite figure od gipsa za dekoraciju.
CRVENI BOX – BEZBEDNOST: Ako koristite uljane boje, nikada nemojte čistiti špahtlu krpama natopljenim terpentinom u zatvorenom prostoru. Isparenja mogu izazvati vrtoglavicu i oštećenje jetre. Radite pored otvorenog prozora.
Hemija iza nanosa: Zašto akril puca ako niste strpljivi
Jedna od najvećih grešaka koju možete napraviti je nanošenje predebelog sloja akrila odjednom. Akril se suši isparavanjem vode. Ako je gornji sloj suv, a donji ostane mokar, stvoriće se pukotine koje izgledaju kao isušeno dno jezera. To se zove ‘crazing’. Da biste to izbegli, gradite sliku u slojevima od 2-3 milimetra. Svaki sloj mora biti suv na dodir pre nego što sledeći ‘nabacate’ odozgo. Baš kao i kod tehnika sa ugljenom, slojevitost daje dubinu koju jedan debeli namaz nikada ne može postići.
Anatomija neuspeha: Kada remek-delo postane blato
Vidim to stalno: početnik uzme špahtlu i krene da meša boje direktno na platnu. Rezultat? Sivo-braon masa koja liči na blato sa gradilišta. Ovo se dešava zbog prekomernog rada (‘overworking’). Špahtla je alat za nanošenje, a ne za mućenje. Boje pomešajte na paleti do 80%, a preostalih 20% neka se pomeša prirodno tokom samog poteza na platnu. Ako napravite previše pokreta na istom mestu, uništićete pigment. Stanite. Manje je više. Ako ste pogrešili, ne pokušavajte da popravite mrlju. Sačekajte da se osuši ili je ‘ostružite’ jednim brzim potezom špahtle dok je još sveža. Ne budite nežni.
Fizika pritiska: Kako ne ‘preorati’ platno
Postoje dva osnovna pokreta. Prvi je ‘lepljenje’ gde špahtlu držite skoro paralelno sa platnom i lagano je povlačite. To stvara glatke, široke površine. Drugi je ‘rezanje’ gde ivicom špahtle sečete kroz nanetu boju da biste stvorili fine linije ili detalje, slično kao kod restauracije drveta gde svaki rez mora biti precizan. Osetićete otpor pod rukom. To je dobro. Ako nema otpora, boja vam je previše retka.
YMYL Code Check: Standardi trajnosti
Prema ASTM D4236 standardu, uvek proverite svetlostalnost (lightfastness) pigmenata koje koristite. Ako pravite nešto što želite da prodate kao remek-delo, ne koristite studentske boje. One blede na suncu u roku od dve godine. Vaš trud zaslužuje pigmente klase I ili II. Uvek koristite finalni lak nakon što se slika potpuno osuši (za ulje to može biti i 6 meseci).
Često postavljana pitanja (PAA)
Da li moram da koristim gesso podlogu?
Da. Bez gessa, platno će ‘popiti’ vezivo iz boje, ostavljajući pigmente krtim i sklonim otpadanju. Gesso je vaša polisa osiguranja.
Koji je najbrži način za čišćenje špahtle?
Samo je obrišite starom pamučnom krpom. To je lepota ovog alata. Nema pranja, nema sapuna, nema uništenih dlaka. Jedan potez i alat je spreman za novu boju. Zaključno, tehnika špahtle nije za one koji traže savršenstvo u glatkoći. Ona je za one koji žele da ostave trag. Vaša ruka će vas boleti nakon prvog popodneva. Imaćete boju pod noktima. Ali kada se odmaknete od platna i vidite kako svetlost pada na te masivne brazde boje, znaćete da ste stvorili nešto što ima fizičko prisustvo u ovom svetu.