Prestanite da kupujete one preskupe setove umetničkih olovaka od 100 evra koje vidite na reklamama. To je čista marketinška laž koja vam obećava talenat zapakovan u kutiju. Ako želite da vaš crtež izgleda kao da je izašao iz galerije, a ne iz osnovne škole, morate prestati da trljate grafit prstom kao da pokušavate da obrišete mrlju od kafe sa stola. Vi ste umetnik, a ne čistačica, i vaš papir zaslužuje bolji tretman od masnih naslaga sa vaših jagodica.
Zašto je papir od 200 grama jedini koji vredi vašeg vremena
Ne počinjite na običnom papiru za štampač. On je tanak, mlohav i grafit će ga prosto pocepati čim krenete sa ozbiljnijim slojevima. Potreban vam je papir sa teksturom, onaj koji pod prstima deluje blago hrapavo, poput fine šmirgle. Dok povlačite olovku, treba da čujete taj tihi ‘šššt’ zvuk – to je zvuk zrna papira koje grabi grafit sa vrha olovke. Bez te frikcije, nema dubine. Ako koristite previše gladak papir, grafit će samo skliznuti, ostavljajući iza sebe sivi, beživotni trag koji izgleda jeftino. 
Zaboravite zarezač: Hirurška oštrina skalpelom
Profesionalac nikada ne stavlja olovku u onaj mali plastični zarezač. To lomi srce olovke i daje vam kratak, tup vrh koji je beskoristan za detalje. Uzmite skalpel ili oštar nož. Stružite drvo polako, ogoljavajući bar centimetar grafita. Zatim taj grafit istupite pod uglom na parčetu šmirgle 400. Dobili ste ‘dleto’ vrh. Ovim vrhom možete povući liniju tanku kao vlas kose, ali i široku senku ako olovku oborite skoro horizontalno. Osetite miris kedrovine dok ljuštite drvo; to je miris prave radionice, a ne kancelarijskog materijala. Pazite na prste. Jedan pogrešan pokret skalpelom i vaš crtež će dobiti neželjenu crvenu boju koju nijedna gumica ne može da obriše.
UPOZORENJE: Grafitna prašina je sitna i lako ulazi u pore kože i pluća. Ako planirate sate senčenja, radite u provetrenoj prostoriji. Nemojte duvati u crtež da biste uklonili višak prašine – tako ćete samo ispljuvati mikroskopske kapljice vode na papir i napraviti nepopravljive fleke. Koristite mekanu četku ili fen za kosu na hladnom podešavanju.
Da li mi zaista treba blender od papira?
Odgovor je: samo ako znate šta radite. Većina početnika koristi blender (tortillon) da sakrije loše senčenje. To je greška. Blender služi da ‘ugura’ grafit u pore papira, a ne da ga razmrlja u sivu kašu. Ako nemate blender, namotajte parče toalet papira (onog grubljeg, ne troslojnog sa mirisom breskve) oko vrha štapića za uši. Ali zapamtite, pravi majstori senku grade slojevima, a ne trljanjem. Sloj po sloj. Strpljenje je ovde ključ, a ne snaga mišića.
Anatomija katastrofe: Kako uništiti rad u poslednjih 10 minuta
Najveći poraz koji možete doživeti je onaj ‘masni’ odsjaj. To se dešava kada previše pritiskate ‘B’ olovku (onu mekanu) pokušavajući da dobijete najcrnju crnu boju. Grafit postaje kao ogledalo, odbija svetlost i vaš crtež izgleda kao da je premazan uljem. Ako vidite da papir počinje da sija, gotovi ste. Uništili ste teksturu. Jedini spas je da uzmete ‘H’ olovku (tvrdu) i lagano, pod uglom od 90 stepeni, pokušate da razbijete taj sjaj. Ali verujte mi, to je kao da pokušavate da popravite slomljenu vazu lepkom za papir. Skoro nemoguće. Bolje je graditi tamne partije postepeno, prelazeći od 2B do 6B bez pritiska. Baš kao što se figure od gipsa suše satima da bi bile čvrste, tako i vaša senka traži vreme.
Nauka iza grafita: Zašto se papir ‘zasiti’
Hajde da pričamo o fizici. Papir se sastoji od isprepletanih celuloznih vlakana. Između tih vlakana su ‘džepovi’. Kada senčite, vi te džepove punite česticama grafita. Jednom kada su džepovi puni, papir više ne može da primi materijal. Svaki sledeći potez samo struže onaj prethodni. To se zove zasićenje. Profesionalni trik je da koristite fiksativ (ili običan lak za kosu, ali onaj najjeftiniji bez silikona) između slojeva. To će ‘zaključati’ grafit i stvoriti novu teksturu na koju možete naneti još jedan sloj tame. Ali oprezno: previše laka i papir će postati krt kao stari pergament.
Kako postići onaj ‘mekani’ prelaz bez muke?
Tajna je u kružnim pokretima. Zaboravite na linije levo-desno. Zamislite da crtate hiljade malih, mikroskopskih krugova. To sprečava stvaranje onih ružnih ivica koje odaju amatera. Ako radite portret, ovo je jedini način da koža ne izgleda kao kora drveta. Vaša ruka mora biti opuštena. Ako vas zaboli zglob, pravite pauzu. DIY umetnost nije sprint, to je maraton. Baš kao kod slikanja na staklu, svaki sloj mora biti nameran.
Trik sa gumicom za brisanje koji niko ne koristi
Gumica nije samo za ispravljanje grešaka; ona je alat za crtanje svetlošću. Uzmite ‘gnječenu’ gumicu (onu što izgleda kao žvaka ili plastelin). Oblikujte je u špic i ‘udarajte’ po tamnim delovima da biste izvukli teksturu pore ili sjaj u oku. To stvara kontrast koji crtež čini trodimenzionalnim. Bez kontrasta, vaš rad je samo ravna mrlja sive boje. I zapamtite: nikada, ali baš nikada ne brišite mrvice gumice rukom. Zamazaćete sve. Oduvajte ih ili koristite mekanu četku. Vaš crtež je gotov kada se plašite da povučete još jednu liniju. Tada stanite. Odmaknite se tri metra. Ako izgleda živo, uspeli ste. Ako ne, uzmite novi list papira. Šmirglanje sopstvenog ega je deo procesa.