Prsten od žice u zanatskim radnjama košta i do 3.000 dinara. Metar kvalitetne bakarne žice košta manje od 50 dinara. Razlika od 2.950 dinara je porez na vaše neznanje i lenjost. Vi ne morate da plaćate taj porez. Ako znate kako da držite klešta i razumete osnovnu fiziku metala, možete napraviti unikatan nakit na kuhinjskom stolu dok čekate da kafa proključa. Zaboravite na skupe brenere, opasne kiseline za lemljenje i radionice koje naplaćuju stotine evra za osnovne kurseve. Vaša garaža ili fioka sa alatom već kriju sve što vam je potrebno da počnete. Metale ne treba uvek topiti da bi vas slušali; ponekad ih samo treba ubeđivati pravim pritiskom na pravom mestu.
Zašto vam ne treba brener: Istina o tehnici ‘hladnog povezivanja’
Tehnika hladnog povezivanja (cold connection) podrazumeva korišćenje mehaničke sile, trenja i geometrije za spajanje dva komada metala bez topljenja. To nije samo ‘lakši’ način; to je čistiji, sigurniji i često dugotrajniji metod za izradu kompleksnih oblika. Većina početnika misli da bez lema nema čvrstine. Greška. Pravilno izveden ‘wrap’ ili čvor od žice stvara strukturalni integritet koji može izdržati godine svakodnevnog nošenja. Rad sa vatrom u malom stanu je recept za katastrofu, dok je rad sa žicom čist i tih. Sve što čujete je škljocanje sečica i povremeno psovku kada vam žica sklizne. Ali to je deo zanata. Ako planirate da svoj hobi pretvorite u biznis, obavezno pogledajte kako da napravite poslovni plan za prodaju rukotvorina na mreži jer su marže na nakit od žice neverovatne.
Žica iz starih kablova: Kako besplatno doći do materijala
Nemojte odmah trčati u prodavnicu umetničkog materijala da kupite ‘umetničku žicu’ koja je često samo preplaćeni bakar sa tankim slojem laka koji će se oljuštiti. Potražite stare instalacione kablove. Ogulite izolaciju skalpelom i naći ćete prelepu, čvrstu bakarnu žicu koja je idealna za vežbu. Bakar je mekan, poslušan i razvija prelepu patinu tokom vremena. Ako želite onaj tamni, starinski izgled, nemojte kupovati skupe hemikalije. Tvrdo kuvano jaje u zatvorenoj tegli sa vašim nakitom će osloboditi sumpor koji će prirodno potamniti bakar za nekoliko sati. To je hemija iz kuhinje, a ne iz laboratorije. 
Koji promer žice (Gauge) je zapravo bitan?
U svetu žice, debljina se meri u ‘gauge’ jedinicama (AWG). Što je broj veći, žica je tanja. Za bazu prstenja ili narukvica koristite 18ga ili 20ga. To je kostur. Za pletenje i dekoraciju, 26ga ili 28ga je vaš najbolji prijatelj. Ako koristite previše tanku žicu za bazu, nakit će se deformisati čim ga neko jače pogleda. Previše debela žica? Izgledaće kao da ste savili armaturu oko prsta. Balans je ključ.
WARNING: Nikada ne secite čeličnu žicu svojim skupim kleštima za nakit. Čelik je tvrđi od oštrica klešta i ostaviće duboke zareze na njima, čineći ih neupotrebljivim za fini rad. Koristite obične sečice iz garaže za grublje materijale.
Nauka o materijalima: Zašto se žica ponaša kao tvrdoglava zver
Jednom u toku procesa, primetićete da žica postaje sve tvrđa i teža za savijanje što je više mrcvarite. To se zove ‘work hardening’ (otvrdnjavanje radom). Na molekularnom nivou, kristalna struktura metala se sabija i blokira. Ako nastavite da je silite, ona će pući. Bakar ima memoriju, ali ima i prag tolerancije. Da biste je ponovo omekšali (annealing), morali biste je zagrejati, ali pošto smo se dogovorili da ne koristimo brener, vaš cilj je da budete precizni iz prvog puta. Svaki nepotreban pokret kleštima čini žicu krtijom. Isplanirajte savijanje pre nego što stisnete.
Anatomija neuspeha: Zašto vaš prvi prsten izgleda kao zgužvana spajalica
Najčešća greška je korišćenje pogrešnih klešta. Obična kombinovana klešta imaju zupce koji će izmasakrirati površinu žice. Ti zarezi nisu samo estetski problem; oni su mesta gde će žica pući pod pritiskom. Potrebna su vam klešta sa glatkim čeljustima. Ako ih nemate, obmotajte čeljusti običnih klešta izolir trakom. To je seljački trik koji radi posao. Druga greška je ‘labavo pletenje’. Ako žica nije zategnuta oko baze, ona će se pomerati, hvatati za odeću i na kraju se odmotati. Svaki namotaj mora biti flush (poravnat) sa prethodnim. Ako nije, koristite drveni čekić ili plastični deo drške klešta da ga nežno ‘ubeđujete’ u savršenstvo. Slično kao kada radite sa drugim materijalima, preciznost je sve, bilo da pravite nakit ili izrađujete skulpturu od žice i gipsa.
Da li je nakit od žice bez lemljenja trajan?
Da, pod uslovom da koristite ‘locking’ tehnike gde kraj žice prolazi kroz samu petlju koju je napravio. Mehaničko zaključavanje je stara škola koja se koristila hiljadama godina pre modernih aparata za zavarivanje. Ako se žica negde klima, to je znak da niste završili posao. Nakit mora da se oseća kao jedna celina, a ne kao skup povezanih delova.
Kako sprečiti da žica grebe kožu?
Krajevi su najopasniji deo. Svaki kraj žice mora biti ‘sahranjen’ ili turpijan. Koristite običnu turpiju za nokte (onu metalnu ili staklenu) da zaoblite vrhove. Ako prstom pređete preko spoja i osetite ‘bockanje’, niste gotovi. Stisnite taj kraj kleštima tako da se bukvalno utopi u susednu žicu. Detalji prave razliku između nakita i smeća.
Završna obrada: Sjaj bez skupih mašina
Kada završite, nakit će verovatno biti pun vaših otisaka prstiju i sitnih ogrebotina. Nemojte kupovati polir mašine. Stara pamučna majica i malo paste za zube (ona obična bela, ne gel) će učiniti čuda za bakar i srebro. Trljajte dok vas ruka ne zaboli. To je cena sjaja. Ako ste radili sa staklenim elementima, pazite da ih ne izgrebete. Neki ljudi vole da lakiraju nakit da ne bi oksidirao, ali ja to mrzim. Metal treba da diše. Ako se plašite ljuštenja boje, pročitajte kako se oslikavaju staklene flaše bez ljuštenja boje, principi su slični kada je u pitanju priprema površine. Radite polako. Nemojte žuriti da završite za pet minuta. Ovaj zanat je meditacija sa kleštima u rukama. Na kraju dana, imaćete nešto što ste stvorili sopstvenim prstima, a to vredi više od bilo kog brendiranog prstena iz tržnog centra.