Jedna profesionalna stega od 60 centimetara u prodavnicama danas košta i do 2.500 dinara. Ako radite ozbiljniji projekat poput lepljenja ploče stola, treba vam bar četiri. To je 10.000 dinara iz vašeg džepa za alat koji možete napraviti od onoga što trenutno šutirate po podu radionice. Drvo nije besplatno, ali ostaci letvi (škart) jesu. Ako imate par komada tvrđeg drveta i nekoliko običnih vijaka, napravićete alat koji ne samo da radi posao, već ima jači pritisak od onih jeftinih plastičnih stega koje pucaju čim ih malo jače stegnete. Možete uštedeti dovoljno za pristojan ručni cirkular samo koristeći ovaj trik.
Zašto borovina nije za ovaj posao (i šta da tražite u gomili škarta)
Prvo što morate uraditi je da izbacite meku borovinu ili jelovinu iz kombinacije za pokretne delove stege. Borovina je suviše meka; pod pritiskom vretena, drvo će početi da se kompresa i stega će izgubiti tenziju nakon deset minuta. Tražite ostatke bukve, hrasta ili čak jasena. Te letve moraju biti suve. Ako osetite miris vlage ili smolu pod prstima, ostavite to za potpalu. Za ovaj projekat vam trebaju dve letve dužine oko 40-50 cm za ‘čeljusti’ i jedna duža koja će služiti kao šina. Osetite težinu drveta u ruci – ako deluje lagano kao stiropor, to neće izdržati pritisak od 100 kilograma koji planiramo da postignemo.
Da li smem koristiti šperploču?
Da, ali isključivo brezu od najmanje 18mm. Obična topolova šperploča će se raslojiti čim je ‘nagazite’ vretenom. Šperploča je zapravo bolja za fiksne blokove jer nema kretanja vlakana kao kod punog drveta.
Geometrija pritiska: Bušenje rupa pod pravim uglom
Postavite svoje letve jednu uz drugu i obeležite mesta za vreteno. Ako rupa za navojnu šipku ne bude savršeno pod 90 stepeni u odnosu na čeljust stege, vreteno će ‘bežati’ u stranu dok stežete, a vaš radni komad će skliznuti sa stola. Ovo je trenutak gde većina početnika upropasti projekat. Koristite stubnu bušilicu ako je imate. Ako nemate, improvizujte vođicu od dva komada drveta spojena pod pravim uglom. Osetićete otpor bukve pod burgijom; miris prženog drveta znači da vam je burgija tupa ili da prebrzo gurate. Usporite. Bolje je da bušite polako nego da zapalite radionicu ili polomite burgiju unutar letve. 
UPOZORENJE: Nikada ne držite letvu rukom dok bušite rupe velikog prečnika (12mm i više). Ako burgija zaglavi u tvrdom čvoru bukve, obrtni momenat bušilice će vam uvrnuti zglob ili baciti letvu direktno u stomak. Koristite pomoćne stege.
Fizika vretena: Zašto običan navoj ‘jede’ drvo
Vreteno je srce stege, a mi ćemo koristiti navojnu šipku M12. Obične podloške nisu dovoljne. Morate ugraditi maticu unutar same letve kako biste stvorili čelični navoj koji drvo neće moći da sažvaka. Ja koristim trik sa ‘kucajućim’ maticama (T-nuts). Kada je zakucate čekićem u bukvu, taj zvuk ‘tup-tup’ mora da pređe u jasan metalni ‘ping’. To je znak da je matica sela do kraja. Ako je ne postavite ravno, šipka će se kriviti pod opterećenjem.Anatomija neuspeha: Ako preskočite ukopavanje matice i samo je stavite na površinu, nakon petog stezanja, pritisak će jednostavno isčupati maticu iz drveta, a vi ćete ostati sa uništenim projektom i letvama koje više ničemu ne služe.
Trik sa ekscentrom za brzo zaključavanje
Da ne biste svaki put okretali navojnu šipku po pola sata, na zadnjem delu stege napravite sistem ‘klina’. To je stara stolarska fora koju je moj deda koristio pre nego što su postojale brze stege. Zadnja čeljust se ne fiksira šrafom, već se oslanja na zareze na šini. Donja ivica zareza mora biti pod uglom od 7 stepeni. Zašto? Fizika trenja kaže da je to optimalan ugao gde se drvo samo zaključava pod pritiskom, a opet se lako oslobađa jednim udarcem dlana. Ako promašite ugao i napravite ga previše strmim, stega će skliznuti usred lepljenja. To je onaj trenutak kada čujete ‘pucanj’ u tihoj radionici i znate da vam je sav trud oko lepljenja ploče propao jer se stega otkačila.
Zašto PVA lepak traži ‘sirovu’ silu?
Mnogi misle da je dovoljno samo ‘nasloniti’ stegu. Greška. PVA lepak funkcioniše tako što prodire u celulozna vlakna drveta. Da bi se to desilo, morate istisnuti sav višak vazduha i lepka dok ne ostane samo mikronski sloj. Moja domaća stega, sa navojem M12, može da proizvede pritisak od skoro 200 kg. To je dovoljno da ‘iscedi’ lepak iz spoja. Kada vidite da sitne kapljice lepka izlaze ravnomerno duž celog spoja, znate da je stega odradila posao. Ako nema kapljica, niste dovoljno stegli. Ako lepak curi u mlazovima, preterali ste – previše ste ‘izgladneli’ spoj i on će pući za godinu dana.
Da li treba lakirati domaće stege?
Nemojte. Lak na šini će učiniti stegu klizavom. Najbolje je da drvo ostane sirovo ili da ga samo jednom premažete lanenim uljem. Ulje će sprečiti da se lepak koji kapne sa vašeg projekta trajno veže za stegu. Samo ga ostružete dletom sutradan.
The Scavenger’s Secret: Gde naći besplatno vreteno
Ako ne želite da kupujete navojnu šipku, idite do najbližeg auto-otpada. Stari navoji sa makazastih dizalica za automobile su neuništivi. Oni imaju trapezni navoj koji je dizajniran za ogromne terete i mnogo je brži od obične šipke iz gvožđare. Jeste da su masni i prljavi, ali malo benzina i čelična četka će ih dovesti u red. Majstor Mile mi je uvek govorio: ‘Alat ne mora da bude lep, mora da bude težak i tačan’. Ova stega će biti ružna, mirisaće na staro ulje i bice teška, ali će nadživeti svaku koju kupite u tržnom centru.
Anatomija screw-up-a: Šta se dešava ako koristite pretanak vijak?
Ako za fiksiranje čeljusti koristite obične vijke za drvo od 4mm, svedočite ćete onome što zovemo ‘smicanje’. Pod pritiskom od 150 kg, čelik od kojeg su napravljeni jeftini vijci se jednostavno rastegne i pukne. Glava vijka će odleteti kao metak kroz radionicu. Uvek koristite mašinske vijke (bolcnove) od 8mm sa podloškama na obe strane. Ja sam jednom pokušao da uštedim i koristio sam ono što sam imao pri ruci – običan ‘holšraf’. Pukao je tačno u trenutku kada sam stezao skupu hrastovu dasku. Daska je odletela na pod, ivica se smrskala, i izgubio sam tri sata popravljajući štetu. Ne budite lenji, idite u gvožđaru po prave vijke. Koštaju 30 dinara, a čuvaju vam glavu i materijal.