Šokantna cena umetničke slobode: Zašto vrbov štap košta 150 dinara?
Set od samo deset štapića profesionalnog vrbovog uglja u specijalizovanim prodavnicama dostiže cenu i do 1.500 dinara. To je suluda cifra za materijal koji bukvalno raste pored svakog potoka u Srbiji. Vi plaćate njihovu kontrolisanu karbonizaciju, a ne samo drvo. Vaša investicija ovde je nula dinara ako imate staru metalnu kutiju i pristup vrbovom šiblju. Ovaj vodič će vas naučiti kako da prevarite hemiju vatre i naterate celulozu da se pretvori u čist ugljenik, a ne u sivi prah koji leti na vetru. Ako umete da zapalite vatru i izbušite rupu ekserom, nikada više nećete ući u prodavnicu umetničkog materijala.
Nauka iza čađi: Zašto piroliza nije obično spaljivanje
Da biste dobili kvalitetan ugalj, morate savladati proces koji se zove piroliza. U običnoj vatri, drvo sagoreva uz prisustvo kiseonika, ostavljajući iza sebe pepeo. Mi želimo termičko razlaganje organske materije bez kiseonika. Kada grančicu vrbe zatvorite u metalni sud i izložite je ekstremnoj toploti, vlaga i gasovi bivaju isterani napolje, a ostaje samo čvrsti ugljenični skelet. To je ono što umetnici zovu ‘willow charcoal’. Ovaj proces stvara materijal koji je mekši od grafita i koji se na papiru ponaša kao svila. Miris koji se širi tokom ovog procesa je oštar, podseća na zagoreli šećer i mokru zemlju, što je jasan znak da se hemijske veze u drvetu kidaju.
Da li je svaka vrba ista za crtanje?
Ne. Za najbolje rezultate tražite Salix viminalis ili košaračku vrbu. Njene grane su dugačke, prave i imaju minimalno srži u sredini. Ako koristite previše stare, kvrgave grane, ugalj će pucati pod pritiskom vaše ruke. Birajte jednogodišnje izdanke debljine između 5 i 10 milimetara. Vaš prst treba da oseti blagu elastičnost kore pod pritiskom. Ako je grana krta, preskočite je.
Materijali koje ćete iskopati iz garaže ili kuhinje
Zaboravite na skupu opremu. Potrebna vam je metalna kutija sa poklopcem koji dobro naleže. Stara kutija od keksa ili, još bolje, limenka od razređivača (temeljno isprana!) će poslužiti kao vaša ‘retorta’. Pored toga, pripremite:
- Sveže odsečene vrbove grančice.
- Makaze za orezivanje ili oštar nož.
- Ekser i čekić (za ventilaciju).
- Malo vlažne gline ili zemlje (za zaptivanje).
- Izvor toplote (vatra na otvorenom ili stari rešo koji vam nije žao da uprljate).
UPOZORENJE: Proces pirolize oslobađa zapaljive gasove i gust dim. Nikada ovo ne radite u zatvorenom prostoru bez profesionalne ventilacije. Udisanje dima od karbonizacije može izazvati ozbiljnu iritaciju pluća i vrtoglavicu. Radite isključivo napolju.
Priprema retorte: Rupa koja život znači
Uzmite poklopac vaše metalne kutije i ekserom probušite jednu rupu u sredini. Ta rupa je sigurnosni ventil. Kroz nju će izlaziti vodena para i gasovi koji bi inače razneli kutiju. Ako rupu ne probušite, pritisak će izbiti poklopac i kiseonik će ući unutra, pretvarajući vaš trud u običnu vatru. Grančice isecite na dužinu koja je za centimetar kraća od unutrašnjosti kutije. Nemojte ih nabijati previše čvrsto; vazduh, odnosno toplota, mora da cirkuliše oko svakog štapića. Slather (namažite) ivice poklopca vlažnom glinom pre nego što ga zatvorite. To stvara hermetički zaptivač koji sprečava prodor kiseonika. Ako vam se ruke ne isprljaju tokom ovog koraka, niste stavili dovoljno gline.
Vatreno krštenje: Kako znati kada je gotovo?
Stavite kutiju direktno u žar vatre. Uskoro ćete videti kako kroz rupu na poklopcu izlazi beo dim. To je voda koja isparava. Nakon nekog vremena, dim će postati žućkast i zapaljiv. Često će se na samoj rupi pojaviti mali ‘plamen-svećica’. To je znak da izlaze gasovi iz drveta. Onog momenta kada taj mali plamen utihne i dim prestane da izlazi, vaš posao je gotov. Obično to traje između 40 i 60 minuta, zavisno od jačine vatre. Nemojte odmah otvarati kutiju! To je najčešća greška početnika. Ako otvorite vrelu kutiju, ugalj će u kontaktu sa vazduhom odmah planuti. Ostavite ga da se hladi najmanje dva sata dok limenka ne postane hladna na dodir.
Šta ako moj ugalj ostavlja braon trag?
Ako je trag na papiru braon, a ne duboko crn, proces nije završen. To znači da je u sredini drveta ostalo još smole i celuloze. Vratite te štapiće u kutiju i ponovite proces još 20 minuta. Pravi ugalj treba da bude lagan kao pero i da zvuči metalno (kao klikeri) kada se štapići međusobno sudare. Više o tehnikama crtanja ovim domaćim materijalom možete naučiti u našem tekstu o tome kako nacrtati portret olovkom pomoću mreže, gde se ugalj savršeno uklapa za senčenje velikih površina.
Anatomija neuspeha: Zašto ste dobili pepeo umesto uglja
Desiće se. Otvorićete kutiju i naći ćete samo sivi prah. Razlog je uvek kiseonik. Ili poklopac nije dobro dihtovao, ili ste predugo držali kutiju na vatri pa je metal prostrugao (oksidirao) i stvorio mikropukotine. Ako vidite da vam štapići izgledaju kao minijaturni sunđeri sa rupicama, vatra je bila previše agresivna. Sledeći put stavite sloj peska na dno kutije da ublažite direktan toplotni udar. Za one koji vole da čuvaju svoje radove napravljene ovim ugljem, preporučujemo da pogledate kako da izradite unikatnu knjigu uspomena gde možete bezbedno arhivirati svoje skice.
Finiširanje i skladištenje: Čistoća je neprijatelj umetnika
Domaći vrbov ugalj je ‘živ’. On se mrvi lakše od kupovnog jer nema veštačka veziva. Da biste sprečili da vam se ceo atelje pretvori u crnu rupu, čuvajte štapiće u staklenoj tegli sa komadićem vate na dnu. Vata će amortizovati potrese i sprečiti pucanje. Pre crtanja, slobodno protrljajte štapić finim brusnim papirom (gradacija 400) da biste dobili savršen špic. Osetićete pod prstima finu, masnu teksturu ugljenika – to je dokaz da ste hemiju izveli kako treba. Vaši prsti će biti crni danima, ali to je mala cena za kvalitet koji ste dobili praktično iz kante za smeće.