Prestanite da kupujete sterilne albume koji nemaju dušu
Prestanite da trošite novac na ‘acid-free’ papirne albume iz knjižara. To je marketinška laž koja vašu porodičnu istoriju pretvara u generički katalog. Prave uspomene imaju teksturu, miris i težinu. Onaj isprani flanel iz 2005. godine ili prva bodi majica vašeg deteta vrede više nego najskuplji Moleskine. Vi želite nešto što možete da osetite pod prstima, a ne plastificirani papir koji će požuteti. Ako znate da držite makaze, a da ne odsečete sebi prst, napravićete nešto što će trajati decenijama. Za ovaj projekat vam ne treba diploma dizajnera, već gomila stare odeće i jedan slobodan vikend. Uštedećete bar 4.000 dinara, a dobićete predmet koji nema cenu. 
Fizika tekstila: Zašto vaš stari džemper ne može direktno u knjigu
U svetu majstora, materijal je sve. Pamuk se rasteže, vuna se skuplja, a sintetika klizi. Ako pokušate da samo isečete parče stare majice i zalepite ga na karton, dobićete naborano smeće za šest meseci. Ovde nastupa nauka o stabilizaciji. Svaki komad odeće koji planirate da koristite mora proći kroz proces ‘armiranja’ flizelinom (interlining). To je onaj lepljivi sloj koji krojači koriste da ojačaju kragne. Bez toga, vaša knjiga će izgledati kao da se istopila na suncu. Razmislite o ovome: vlakna pamuka su kao mali lanci koji se pod pritiskom lepka krive. Flizelin zaključava te lance. Ako planirate da koristite deblje materijale, pogledajte kako se pravi krevet za ljubimca od starog dzempera jer su principi rukovanja vunenim tkaninama slični.
PAŽNJA: Pegla kojom lepite flizelin ne sme biti na maksimalnoj temperaturi ako radite sa poliesterom. Sintetika se topi na 150°C brže nego što stignete da opsujete. Topljenje tkanine oslobađa toksična isparenja koja ne želite u svojim plućima.
Da li mi zaista treba mašina za šivenje?
Ne. Zapravo, ručni rad daje onaj grubi, autentični ‘workshop’ izgled. Mašinski štep je suviše savršen za knjigu koja treba da priča priču. Treba vam ‘tapestry’ igla i čvrst voštani konac. Ako koristite običan konac za šivenje, on će prorezati tkaninu čim neko malo jače listne album. Voštani konac se ukopava u vlakna i stvara vezu koja je jača od same tkanine. Detaljan proces vezivanja možete savladati kroz vodic za to kako da uvezite svesku rucno, što je osnova za stabilan hrbat knjige.
Anatomija katastrofe: Greška sa lepkom koju svi prave
Najveći promašaj kod DIY knjiga je upotreba ‘Super Lepka’ ili običnog OHO lepka. To su hemijski agresivna jedinjenja koja će ‘pojesti’ boju na vašoj odeći. Za šest meseci, tamo gde ste naneli lepak, pojaviće se tvrde, braon fleke. Koristite isključivo pH neutralni PVA lepak ili tekstilni lepak u spreju. Nanosite ga u tankom sloju, kao da mažete puter na hleb koji ne sme da pukne. Jednom sam gledao kako čovek uništava svilenu maramu jer je prosuo pola bočice lepka na sredinu. Svilu nikada nećete očistiti. Ona će postati krta i slomiti se pri prvom savijanju. To je greška koja se ne popravlja. Bacite taj lepak u kantu ako nije na vodenoj bazi. Čisto smeće.
Skupite alat koji zapravo radi
Zaboravite na one male makaze za papir koje imate u fioci. One će žvakati tkaninu i ostaviti ivice koje izgledaju kao da ih je glodao pacov. Nabavite krojačke makaze od ugljeničnog čelika. One moraju da ‘šušte’ dok sečete. Čućete taj specifičan metalni zvuk. Ako sečete teksas, treba vam snaga. Teksas je žilav jer ima ’twill’ tkanje koje pruža otpor. Ako planirate da dodajete drvene elemente na korice, setite se kako se koristi drvena puzla za decu od stare sperploce jer su tehnike spajanja drveta i tekstila ključne za dugovečnost korica.
Kako da izbegnete miris vlage u staroj odeći?
Stara odeća iz podruma često smrdi na vlagu. Nemojte je samo oprati omekšivačem. To samo maskira problem. Potopite tkaninu u rastvor sirćeta i vode (1:3) na dva sata. Sirće ubija spore buđi koje žive u vlaknima. Nakon toga, sušite na direktnom suncu. UV zraci su najbolji prirodni sterilizator. Ako preskočite ovaj korak, vaša unikatna knjiga će za godinu dana mirisati na staru čarapu, a vaše fotografije unutra će početi da propadaju zbog mikro-buđi.
Proces izrade hrbata: Tamo gde većina odustane
Hrbat je kičma vaše knjige. Ako je on labav, cela konstrukcija je bezvredna. Ovde ne koristite odeću direktno. Prvo napravite jezgro od debljeg kartona (sive lepenke), pa ga tek onda ‘presvucite’ tkaninom. Tkaninu nategnite kao strunu na gitari. Ako osetite da se naborala, skidajte i ponovo. Hrbat mora da izdrži pritisak otvaranja hiljadama puta. Ja sam potrošio 12 minuta samo centrirajući jedan komad stare košulje preko kartona dok nije stajao savršeno ravno. Dosadno je. Ruke će vas boleti. Ali uradite to kako treba ili nemojte uopšte ni počinjati. Ako vam je hrbat suviše debeo, knjiga se neće zatvarati. To se zove ‘efekat usta’ i izgleda očajno na polici.
Zašto je ovo bolje od bilo koje digitalne opcije
Danas svi imaju 10.000 slika na oblaku koje niko ne gleda. Digitalni identitet je krhak, što znaju svi koji su morali da zastitite online identitet. Ali fizički predmet, napravljen od odeće koju ste nosili na bitnim mestima, to je neuništivo. To je artefakt. Kada vaši unuci budu listali ovu knjigu, oni neće samo videti sliku, oni će osetiti teksturu vremena. Iskoristite stare dugmiće kao kopče. Iskoristite džepove sa farmerki da unutra ubacite bioskopske karte. To je nelinearna istorija. Slather (namažite debelo) lepak na ivice kartona, ali budite hirurški precizni sa tkaninom. Ne budite lenji. Rezultat će vas naterati da bacite sve one plastične albume u reciklažu.