Sećate se onog osećaja kad vam baka iznese tek ispržene mekike, još tople, sa onim karakterističnim mirisom detinjstva i nečega što je tako jednostavno, a opet tako posebno? Ja itekako! Moj put sa mekikama nije bio uvek savršen, da se razumemo. Prošla sam sve faze – od onih koje su bile tvrde kao kamen, preko masnih i gnjecavih, pa sve do onih vazdušastih, zlatnih jastučića koje danas ponosno iznosim na sto. Priznajem, trebalo je vremena. Trudila sam se godinama, upijala svaki savet, svaku tajnu koju bi mi starije žene u prolazu dobacile, i evo me, nakon petnaestak godina eksperimentisanja, spremna sam da podelim sa vama sve što sam naučila o ovom divnom jelu.
Putovanje ka savršenstvu: Moja priča sa mekikama
Pre petnaestak godina, moja kuhinja je bila bojno polje. Sećam se, prvi put kada sam se uhvatila u koštac sa testom za mekike, mislila sam da je to najlakša stvar na svetu. Recept je delovao jednostavno: brašno, voda, kvasac, so. Ma šta tu može da krene po zlu? Pa, sve! Moje prve mekike bile su, blago rečeno, nesrećne. Jedva da su narasle, bile su bledunjave, a tekstura im je podsećala na žvaku, a ne na lagano testo. Ulje je prskalo na sve strane, kuhinja je bila haos, a ja sam bila na ivici suza. Moja ‘operativna ožiljak’ iz tog perioda je sećanje na jedan posebno neuspešan pokušaj kada sam preterala sa kvascem. Mekike su narasle kao lude, ali su bile pune vazduha, bez imalo ‘mesa’, i imale su onaj prejak miris kvasca. To nije bio doručak, to je bila lekcija. Ali znate šta? Nisam odustala. Taj miris baka kuhinje, taj osećaj topline i zajedništva koji mekike nose, to je nešto što me je vuklo napred. Želela sam da repliciram tu magiju, da stvorim te iste uspomene za svoju porodicu. Bilo je to kao da sam jurila za duhom prošlosti, pokušavajući da uhvatim esenciju ukusa koji sam poznavala iz detinjstva.
Vremenom, razvila sam neku vrstu osećaja za testo, intuiciju koju nijedan recept ne može da prenese. Naučila sam da je to više od sastojaka; to je strpljenje, to je pažnja. Kao kada pravite tradicionalni domaći kruh, morate da osetite kada je testo spremno. Shvatila sam da nije dovoljno samo pročitati recept, morate ga ‘živeti’.
Zagonetka savršenog testa: Moj ‘Aha!’ momenat
Godinama sam se borila sa konzistencijom testa. Previše meko, previše tvrdo, nikako da pogodim. Onda se desio moj veliki ‘Aha!’ momenat. Jednom prilikom, gledala sam komšinicu, staru Milu, kako pravi testo. Nije merila ništa. Samo je sipala brašno, dodavala vodu i mesila. Ali ona je to radila sa takvom ljubavlju i osećajem, da sam shvatila – nije poenta u gramaži, već u *teksturi*. Njen savet je bio jednostavan: „Testo mora da se odlepi od ruku i da bude mekano kao bebina guza, ali da ne lepi. Oseti ga!“ Taj savet, jednostavan, a tako dubok, potpuno mi je promenio pristup. Više nisam robovala receptima u miligram, već sam počela da se oslanjam na svoj osećaj. I tu je ležala tajna. To je bio trenutak kada su moje mekike prestale da budu samo hrana i postale su neka vrsta umetnosti. Baš kao i kod pravljenja domaće testenine, osećaj pod prstima je neprocenjiv.
Drugi veliki preokret bio je sa temperaturom ulja. Previše hladno ulje – mekike upiju masnoću i budu teške. Previše vrelo ulje – izgore spolja, a unutra ostanu žive. Idealna temperatura, naučila sam, je ona kada kapljica testa bačena u ulje odmah počne da cvrči i lagano ispliva na površinu, ali da ne zagori odmah. Treba im nekoliko minuta sa svake strane da postanu zlatne i hrskave. Znači, srednja do jača vatra, ali pod kontrolom. Taj zvuk ulja koje se greje, taj pogled na testo koje se pretvara u zlatni jastučić, to je istinska satisfakcija.
Recept za mekike koji ćete zavoleti (i saveti koje nikada niste čuli!)
Šta nam je potrebno? (Sastojci)
- 500 g belog brašna (tip 400 ili 500)
- 300 ml mlake vode
- 20 g svežeg kvasca (ili 7 g suvog)
- 1 kašičica šećera (za aktivaciju kvasca)
- 1 kašičica soli
- 2 kašike ulja (za testo, može i maslinovo za poseban šmek)
- Dosta ulja za prženje (suncokretovo je standardno)
Priprema testa (Korak po korak sa mojim tajnama)
- Aktivacija kvasca: U manju činiju sipajte mlaku vodu (ne vruću, samo mlaku, da ne „ubijete“ kvasac!). Dodajte šećer i izmrvljeni sveži kvasac (ili suvi). Lagano promešajte i ostavite da odstoji 5-10 minuta, dok se ne stvori pena na površini. To je vaš znak da je kvasac živ i spreman za akciju. Ako nema pene, kvasac je verovatno star ili voda previše vruća – počnite iznova!
- Mešanje sastojaka: U veću posudu stavite brašno i so. Napravite udubljenje u sredini i sipajte aktivirani kvasac sa vodom, kao i dve kašike ulja.
- Mesenje testa: E, ovo je ključ! Najpre varjačom ili kašikom lagano sjedinite sastojke, a onda pređite na ručno mešenje. Mesite testo na pobrašnjenoj površini nekih 10-15 minuta. Ne žurite! Mesite ga dok ne postane glatko, elastično i dok se potpuno ne odlepi od ruku. Osetićete pod prstima kako se tekstura menja, kako postaje sve mekše i podatnije. Ovo je trenutak kada se stvara ona predivna struktura mekika. Ako vam se lepi za ruke, dodajte još vrlo malo brašna, ali budite oprezni da ne preterate i ne učinite testo tvrdim. Cilj je da bude mekano, ali kompaktno.
- Dizanje testa: Oblikujte testo u kuglu, premažite ga sa malo ulja (da se ne zalepi i da se ne stvori korica), pokrijte čistom krpom i ostavite na toplom mestu da udvostruči svoju zapreminu. Ovo obično traje od 45 minuta do sat i po, u zavisnosti od temperature prostorije. Moja tajna: stavite posudu sa testom u blago zagrejanu (ali ugašenu!) rernu. Tamo je savršeno toplo i bez promaje. Gledajte kako raste, to je divan prizor!
Oblikovanje i prženje (Gde se dešava magija)
- Prebacivanje testa: Kada testo naraste, nežno ga prebacite na pobrašnjenu radnu površinu. Nikako ga nemojte previše mesiti ili pritiskati, želite da zadržite sav taj vazduh u sebi.
- Oblikovanje: Sada idemo na oblikovanje. Postoje dva načina. Prvi je da razvučete testo oklagijom na debljinu od oko pola centimetra, pa onda čašom ili nožem sečete krugove ili rombove. Drugi, meni draži, je da otkidate manje komade testa i svaki komad razvučete rukama, dajući mu nepravilan, rustičan oblik. To je onaj „uradi sam“ pristup koji mekikama daje poseban šarm. Ne brinite ako nisu savršeni krugovi, upravo u toj nepravilnosti leži lepota domaćih mekika!
- Zagrevanje ulja: U dublju šerpu sipajte dosta ulja za prženje. Ulje treba da bude dovoljno duboko da mekike plivaju u njemu, a ne da dodiruju dno. Zagrejte ulje na srednje jakoj vatri. Kako znati da je spremno? Ubacite mali komadić testa; ako odmah zapeni i ispliva, a ne zagori, spremno je.
- Prženje: Pažljivo spuštajte mekike u zagrejano ulje, ali ne pretrpavajte šerpu! Pržite po 2-3 komada, u zavisnosti od veličine šerpe. Pretrpavanje će spustiti temperaturu ulja i mekike će upiti previše masnoće. Pržite ih sa obe strane dok ne dobiju predivnu zlatno-braon boju. To je obično oko 1-2 minuta po strani. Dok se prže, pazite kako dobijaju boju, miris prženog testa je neodoljiv!
- Ceđenje: Izvadite mekike rešetkastom kašikom i stavite ih na tanjir obložen kuhinjskim papirom da upiju višak masnoće.
Više od hrane: Zašto je važno praviti mekike kod kuće?
Pravljenje mekika kod kuće nije samo kulinarski poduhvat, to je povratak korenima, ritual koji hrani dušu koliko i telo. U svetu brze hrane i instant rešenja, posvetiti se nečemu kao što je pravljenje testa, to je mali čin bunta, ali i ljubavi. Kada mi neko kaže: „Uh, to je previše posla!“, ja im kažem: „Ne, to je terapija!“. Taj proces mešenja, čekanja da testo naraste, pa onda prženja, to je meditacija. Osećaj ponosa kada iznesete tanjir svežih, mirisnih mekika, to je neprocenjivo. To je onaj osećaj uštede, ne samo novca već i duše. Deca obožavaju da gledaju kako testo raste, kako se pretvara u zlatne oblačiće. To su trenuci koji se pamte, male porodične tradicije koje se prenose s generacije na generaciju. Zamislite samo, taj topli vazduh koji se diže iz šerpe, slatki miris ulja i kvasca, to je ambijent koji nijedan skup restoran ne može da vam proda.
Kako ih služiti?
- Slatke varijante: Najčešće se služe uz džem (kajsija, šljiva, šipurak), med, eurokrem, šećer u prahu. Moja preporuka: malo kajmaka i džem od šljiva. Kombinacija kiselosti i slatkoće je nešto posebno.
- Slane varijante: Odlične su uz sir (feta, mladi sir), kajmak, pršutu, suhomesnate proizvode. Prava rapsodija ukusa uz kiselo mleko!
Često postavljana pitanja (i moji odgovori iz prve ruke)
Često mi ljudi postavljaju pitanja dok im delim mekike. Evo nekih najčešćih, sa mojim, iz iskustva naučenim, odgovorima:
Šta ako mi testo ne naraste?
Ovo je klasika! Najčešći razlozi su hladna voda (kvasac voli toplo, ali ne vruće!) ili star kvasac. Uverite se da je voda mlaka, prijatna na dodir, kao kada kupate bebu. Ako koristite suvi kvasac, proverite rok trajanja. Može biti i da je prostorija previše hladna. Kvasac je živ organizam, treba mu udobnost da bi radio svoj posao. Ponekad, malo duže čekanje reši problem, ali ako nakon sat vremena nema nikakve reakcije, verovatno ćete morati da počnete iznova.
Mogu li koristiti suvi kvasac umesto svežeg?
Naravno! Za 500 g brašna, umesto 20 g svežeg kvasca, koristite 7 g suvog kvasca (jedno pakovanje). Postupak aktivacije je isti, ali suvi kvasac ponekad malo sporije reaguje. Samo mu dajte vremena, on je strpljiv radnik. Ja lično više volim sveži, čini mi se da daje dublji ukus i bolju teksturu, ali suvi je apsolutno ispravna opcija kada nemate sveži pri ruci.
Kako da mekike ne budu masne?
E, ovo je tajna koju sam naučila na teži način. Ključ je u temperaturi ulja i nepretrpavanju šerpe. Ako je ulje previše hladno, testo će ga upiti kao sunđer. Ako je previše vruće, mekike će brzo zagoreti, a unutra ostati nedopečene. Srednja do jača vatra je idealna. I nikako ne trpajte previše mekika u šerpu odjednom! Svaka mekika treba da ima svoj prostor za plivanje. Kada ih izvadite, obavezno na kuhinjski papir. On će upiti višak masnoće. Gledajte kako papir upija ulje, to je znak da su spremne za uživanje.
Mogu li pripremiti testo veče pre?
Možete! Ovo je sjajan trik za vikend doručak. Kada umesite testo, umesto da ga ostavite na toplom, stavite ga u posudu premazanu uljem, dobro prekrijte prijanjajućom folijom i stavite u frižider preko noći. Testo će sporo rasti u frižideru. Ujutru ga izvadite sat vremena pre nego što planirate da pržite, da se malo temperira. Biće spremno za oblikovanje i prženje. To je pravi mali hack za one zdrave i brze doručke kada želite nešto posebno, a nemate puno vremena ujutru.
Zašto su moje mekike tvrde?
Tvrde mekike su rezultat previše brašna ili prekratkog mešenja. Testo mora biti mekano, glatko i elastično. Nemojte ga učiniti tvrdim dodavanjem previše brašna. Bolje je da se malo lepi za ruke dok mesite, nego da bude tvrdo. Duže mešenje razvija gluten i čini testo elastičnijim. Druga opcija je da su mekike predugo pržene ili na prejakoj vatri. Kratko i zlatno, to je cilj.
Mogu li mekike ponovo zagrejati?
Mogu, ali nikada neće biti kao sveže pržene. Najbolje je pojesti ih tople. Ako baš morate, možete ih malo zagrejati u rerni na niskoj temperaturi (oko 150°C) na kratko, tek da se progreju, ili čak u tosteru. Mikrotalasna pećnica će ih obično učiniti gumenastim, pa to izbegavajte. Ali verujte mi, najbolje su direktno iz tiganja, kada su još vruće i hrskave. Ništa se ne može meriti sa tim prvim zalogajem.
Pravljenje mekika je više od recepta. To je veština, to je umetnost, to je tradicija. Iznad svega, to je ljubav. Nadam se da ćete uz ove savete, i vi otkriti tu magiju i uneti miris detinjstva u svoju kuhinju. Ne bojte se eksperimentisanja, to je deo zabave. Svaka mekika je priča za sebe, a svaka priča je jedinstvena.