Prestanite da bacate novac na Apple Pencil i precenjene tablete. To je marketinška laž dizajnirana da vas ubedi da talenat dolazi iz prodavnice. Vaš stari Android ili iPhone, koji vam upravo greje dlan, ima više snage nego što je Marvel imao za crtanje devedesetih. Ako mislite da vam treba 1000 evra da biste objavili web-strip, grešite. Ozbiljno grešite. U ovom vodiču ćemo oguliti slojeve industrijskih gluposti i pokazati vam kako da iscedite poslednji piksel iz besplatnih aplikacija koristeći alat koji ste napravili od smeća iz kuhinje. Vaši prsti će vas boleti. Vaš ekran će biti zamrljan. Ali ćete imati gotov strip.
Zašto je vaš prst neprijatelj preciznosti (i kako napraviti olovku od folije)
Da razjasnimo jednu stvar: crtanje prstom po ekranu je kao pokušaj popravke sata čekićem. Mastan otisak prsta stvara trenje, a vrh prsta vam zaklanja liniju koju pokušavate da povučete. Frustrirajuće je. Da biste ovo rešili, ne idite na Amazon. Idite u kuhinju. Uzmite običnu hemijsku olovku, izvadite uložak, i obmotajte je aluminijumskom folijom tako da folija dodiruje vašu kožu i vrh olovke gde ste stavili komadić vlažnog pamuka. Pamuk mora biti blago vlažan da bi provodio elektricitet sa vašeg tela na kapacitivni ekran. To je čista fizika. Osetićete hladnoću metala pod prstima i blagi otpor vlage na staklu. To je zvuk uštede od 100 evra. 
IbisPaint X protiv MediBang Paint: Bitka za memoriju vašeg telefona
Ne instalirajte obe aplikacije. Vaš telefon će početi da štuca i pregreva se. Izbor zavisi od toga kakav tip mazohiste želite da budete. IbisPaint X ima najbolje stabilizatore linija na tržištu – to je onaj magični algoritam koji pegla vaše drhtave poteze dok se tresete od kafe. MediBang je, s druge strane, radna mazga za one koji žele da prave klasične panele i imaju pristup tonama besplatnih ‘screentone’ tekstura koje daju onaj prljavi, autentični manga izgled. Ako planirate da radite grafički dizajn na telefonu uz strip, Ibis je bolji. Za čistu naraciju i panele, MediBang pobeđuje.
WARNING: Litijumske baterije u telefonima se brzo greju tokom intenzivnog renderovanja slojeva. Ako osetite miris spaljene elektronike ili ako je telefon vreo na dodir, odmah ugasite ekran. Eksplozija baterije blizu vašeg lica nije deo umetničkog procesa.
Rezolucija od 300 DPI: Granica između umetnosti i digitalne kaše
Najveća početnička greška je otvaranje platna u ‘screen’ rezoluciji (72 DPI). Izgledaće super na telefonu, ali čim ga pošaljete na štampu ili zumirate, dobićete mutnu mrlju koja liči na cenzurisani snimak. Uvek, ali uvek, postavite minimum 300 DPI (dots per inch). Zašto ovo radimo? Digitalni senzori ekrana funkcionišu na bazi rasterizacije. Ako imate malo piksela, softver mora da ‘izmišlja’ prelaze, što stvara artefakte. Veća rezolucija znači da vaš telefon mora da obrađuje više podataka, pa će možda raditi sporije. Isplati se. Možete naučiti grafički dizajn i primeniti ista pravila ovde.
Anatomija propasti: Zašto će vaš strip izgledati amaterski
Dozvolite mi da vam opišem katastrofu koja vas čeka ako ignorišete slojeve (layers). Crtaćete sve na jednom sloju. Bićete ponosni. A onda ćete shvatiti da ste promašili boju kože na glavnom liku. Pokušaćete da obrišete boju, ali ćete obrisati i linije (ink). Šest sati rada odlazi u nepovrat. Rešenje: Jedan sloj za skicu, jedan za čiste linije, jedan za osnovne boje, i jedan za senke. To je minimum. Ako vaš telefon ima malo RAM-a, aplikacija će vas ograničiti. Tada nastupa pametno spajanje (merging) slojeva. Ali nikada ne spajajte ‘ink’ i ‘color’. To je smrtna kazna za vaš projekat.
Zašto ‘Stabilization’ nije varanje, već preživljavanje
U workshop svetu, ako vam ruka drhti, koristite lenjir. U digitalnom svetu, koristite ‘Stabilization’ opciju. Postavite je na 5 ili 6. Sve preko toga će učiniti da olovka ‘kasni’ za vašim potezom, što je frustrirajuće kao pokušaj trčanja kroz blato. Ovaj alat kompenzuje mikrotremore vaših mišića. Crtanje na klizavom staklu je neprirodno. Vaš mozak očekuje otpor papira, ali dobija nula trenja. To je fizički napor koji troši zglobove. Pravite pauze na svakih 20 minuta. Ispratite kako se pravi prvi domaći strip da biste videli osnovnu strukturu pre nego što se zakopate u detalje.
Do I really need a professional stylus?
Ne. Profesionalni stylusi su za one sa dubokim džepovima i slabim strpljenjem. Vaš domaći alat od folije i pamuka radi na istom principu promene kapacitivnosti ekrana. Jedina razlika je pritisak (pressure sensitivity), ali moderne aplikacije to simuliraju brzinom vašeg poteza.
How much storage do I need for one comic page?
Jedna tabla u 300 DPI sa 10 slojeva može zauzeti od 50 do 150 MB. Ako planirate ceo grafički roman, oslobodite bar 5 GB prostora na telefonu. Ne oslanjajte se na cloud; čuvajte kopije na SD kartici ili eksternom disku.
Fizika kvarenja vida: Plavo svetlo i vaša mrežnjača
Crtanje stripa traje satima. Gledanje u izvor svetlosti sa udaljenosti od 20 cm će vam spržiti oči pre nego što završite prvi poglavlje. Uključite ‘Blue Light Filter’ ili ‘Night Shift’ na telefonu. Boje će izgledati malo toplije (žuće), ali vaše oči neće krvariti u ponoć. Ovo je ključna stavka koju ‘pro’ umetnici zaboravljaju da vam kažu dok ne dobiju dioptriju -5.
The Anatomy of a Screw-Up: Sudbina zaboravljenog čuvanja
Desiće se. Telefon će se ugasiti jer je baterija na 1%. Izgubićete dva sata senčenja. Nema ništa gore od tog osećaja praznine u stomaku. Postavite ‘Auto-save’ na svaka 2 minuta. Ako aplikacija to nema, steknite naviku da pritiskate ‘Save’ dugme kao da vam život zavisi od toga. Jer vaš rad zavisi. Slather the ink on, ali čuvajte svaki potez. Digitalni svet ne prašta hardverske kvarove. Crtanje na telefonu je maraton, a ne sprint. Vaša leđa će se ukočiti, prsti će vam biti zgrčeni, a baterija će uvek biti prazna. Ali onog trenutka kada izvezete finalni JPG i vidite svoje delo spremno za Instagram ili Webtoon, shvatićete da vam nije trebalo ništa osim onoga što već imate u džepu.