Prestanite da verujete u laž o ‘jednom kliku’
Mislite da je dovoljno otvoriti besplatnu aplikaciju, izabrati prvi šablon i dobiti vizit kartu koja vrišti ‘profesionalac’? Varate se. To je najbrži put da vaš brend izgleda kao jeftina kopija sa benzinske pumpe. Ako želite vizit kartu koja zapravo donosi posao, morate da zaprljate ruke osnovama dizajna. Vi niste ovde da ‘umetničarite’, već da konstruišete alat koji radi za vas. Vaša prva lekcija počinje sada: zaboravite na izgled, fokusirajte se na funkciju. Ako vaš klijent mora da žmiri da bi pročitao broj telefona, vaš dizajn je smeće, bez obzira na to koliko je ‘moderan’.
Zašto je 300 DPI jedina mera koju treba da pamtite
U digitalnom svetu sve izgleda lepo na ekranu, ali papir je nemilosrdan sudija. Rezolucija je prva tačka gde amateri ginu. Ako radite u 72 DPI (što je standard za web), vaša štampa će biti mutna, ‘krastava’ i neprofesionalna. Morate forsirati 300 tačaka po inču. To je onaj osećaj oštrine koji osetite pod prstima kada prevučete preko kvalitetne štampe. Čućete kako papir ‘puca’ pod preciznošću linija. Ako vaš fajl nema ovu gustinu, nemojte ga ni slati u štampariju. Uštedite sebi blamiranje i bacanje novca na 500 primeraka neupotrebljivog kartona.
Pravilo prepusta: Kako da vam štamparija ne ‘pojede’ tekst
Najveći horor u grafičkom dizajnu je kada dobijete kutiju vizit karti, a vaš logo je presečen na pola jer ste zaboravili na ‘bleed’ (prepust). Mašine za sečenje papira u štamparijama nisu hirurški skalpeli; one imaju odstupanja. Morate ostaviti bar 3mm prostora sa svake strane koji će biti ‘žrtvovan’. To je margo za grešku. Ako je vaša vizit karta 90x50mm, radna površina mora biti 96x56mm. Zamislite to kao zonu udara. Sve što je važno – ime, telefon, email – mora biti bar 5mm unutar te zone. Ako ga nagurate do same ivice, rizikujete da nož prođe direktno kroz vaše ime. Brutalno, ali istinito.
UPOZORENJE: Nikada ne šaljite fajlove u RGB formatu u štampariju. Svetlost monitora (RGB) i pigment boje (CMYK) ne govore isti jezik. Ako ne prebacite mod pre dizajnisanja, vaša ‘vibrantna plava’ će iz mašine izaći kao sumorna, mutna siva. 120v struje vas može ubiti, ali pogrešan profil boja može ubiti vaš biznis kredibilitet.
Anatomija propasti: Zašto su vaši fontovi nečitljivi
Dizajneri početnici vole da ‘ukrašavaju’. Koriste fontove koji liče na rukopis doktora nakon treće smene. To je greška koja košta. Vizit karta se čita u pokretu, često pod lošim svetlom. Koristite Sans-Serif fontove za informacije i Serif za naslov, ako baš morate. Ali držite se pravila: ne više od dva različita fonta na jednoj kartici. Ako ih skrljate više, vizit karta će izgledati kao ransom note iz lošeg filma. Testirajte čitljivost tako što ćete odštampati test primerak na kućnom štampaču. Ako ne možete da pročitate email bez naočara, povećajte font. Odmah.
Zašto ovo radi: Fizika apsorpcije boje
Jednom u životu morate razumeti šta se dešava kada mastilo udari u papir. Polivinil acetat (PVA) u premazanim papirima sprečava da se boja razlije. Na nepremazanim papirima (offset), mastilo ulazi duboko u vlakna celuloze, čineći boje tamnijim i manje zasićenim. Ovo nije magija, već hemija. Ako planirate luksuzni, hrapavi papir, vaši dizajni moraju imati veći kontrast jer će papir ‘popiti’ polovinu intenziteta. Razmislite o tome pre nego što izaberete pastelne tonove koji će nestati u strukturi papira.
Anatomija jednog ‘skrljanog’ projekta
Pre tri godine sam video čoveka koji je odštampao 2000 vizit karti sa QR kodom koji je vodio na nepostojeći sajt. To je Anatomy of a Screw-Up u punom sjaju. Potrošio je 150 evra na luksuzni papir i zlatotisak, a zaboravio je da proveri link. Šest meseci kasnije, te vizit karte su služile kao podmetači za klimave stolove. Pouka: proveri svaki karakter, svaku tačku i svaki link tri puta. Ako niste sigurni u gramatiku, dajte nekom drugom da pogleda. Vaš mozak će automatski ‘popraviti’ grešku dok gledate u ekran, ali papir to neće uraditi. Kad nož prođe, gotovo je.
Kratki rezovi za Weekend Warriore
Nemate vremena da učite Illustrator? Koristite alate koji dopuštaju vektorski izvoz. Ali pazite na ‘kerning’ – prostor između slova. Ako su slova preblizu, u štampi će se stopiti u jednu mrlju. Ako su predaleko, tekst će izgledati ‘iseckano’. Ispeglajte te razmake ručno ako treba. I ne zaboravite na gramažu papira. Sve ispod 350 grama je običan flajer, a ne vizit karta. Vizit karta mora da ima težinu; mora da ‘pukne’ kada je neko izvadi iz džepa. Ako se savija pod sopstvenom težinom, bacite je. Kao i kod stolarije, materijal diktira kvalitet finalnog proizvoda. Ne štedite na onome što ljudi drže u rukama.
Pitanja koja niste smeli da postavite
Da li mi stvarno treba logo na vizit karti?
Da. Ali ne mora da zauzima 80% prostora. Ljudi žele da znaju ko ste i kako da vas dobiju, a ne da gledaju u vašu apstraktnu umetnost koja podseća na mrlju od kafe.
Koji format fajla je najbolji za štampariju?
PDF/X-1a je zlatni standard. On ‘zaključava’ fontove i boje tako da ono što vidite na ekranu (ako vam je monitor kalibrisan) bude ono što izađe iz mašine. Zaboravite na JPEG; on pravi ‘šum’ oko teksta koji izgleda prljavo.
Konačna presuda: Uradi sam ili plati profesionalca?
Možete ovo uraditi sami i uštedeti 50 do 100 evra, ali ćete potrošiti deset sati učeći o marginama i CMYK profilima. To je investicija u znanje. Ako naučite kako da napravite vizit kartu, naučili ste osnove brendiranja koje možete primeniti na sve – od flajera do bilborda. Biće frustrirajuće. Možda ćete opsovati štampač par puta. Ali onaj osećaj kada izvučete prvu, savršeno isečenu karticu iz gomile… to vredi svakog minuta. Samo napred, uzmite taj miš u ruke i napravite nešto što ne sramoti vaš zanat.