Kada sam ugledao onu rupu od zgrade preko puta, shvatio sam – grad me jede. Potrebno mi je nešto zeleno, nešto živo, nešto što me podseća da nisam u betonskoj kutiji. Ideja o zelenom zidu se rodila iz čiste frustracije, a s njom i iluzija da ću to rešiti za vikend. Realnost? Prašina, znoj, psovke i tri nedelje kasnije, zid je bio tu, ali ne bez borbe.
Šta vam treba (i šta možete da preskočite)
Pre nego što krenete u nabavku, napravite precizan plan. Ja sam mislio da sam spreman, a onda sam se pet puta vraćao u radnju po sitnice koje nisam predvideo. Ovo je lista stvari koje sam ja koristio, sa mojim (gorkim) komentarima:
- Drveni ram ($30-50): Mislio sam da će bilo kakvo drvo poslužiti, ali sam brzo naučio da je vlaga neprijatelj. Izaberite drvo tretirano protiv vlage ili barem ono koje ćete sami premazati zaštitom. Izbegavajte tanke letvice; zid će biti težak kada se napuni biljkama i zemljom. Ja sam na kraju uzeo jelovinu i dobro je ofarbao vodootpornom farbom, što je malo podiglo budžet, ali je dugoročno pametnije.
- Kesice/džepovi za sadnju ($15-25): Ovde sam bio u iskušenju da štedim. Nemojte! Kvalitetne kesice imaju bolju drenažu, otpornije su na UV zračenje i mnogo duže traju. One jeftinije su mi brzo počele da se raspadaju. Obratite pažnju na veličinu – meni su trebale veće da bih posadio biljke koje se šire, kao što je Monstera, a ne samo male sukulente.
- Biljke (Sukulenti/Začinsko bilje) ($20-40+): Ovo je bio najzabavniji, ali i najskuplji deo. Moja preporuka za početak su Pothos (brzo raste i oprašta greške), Hoya (lepo pada), Monstera Deliciosa (za veće džepove), i naravno, začinsko bilje kao što su bosiljak, nana, ruzmarin, pa čak i origano. Kombinujte biljke sličnih potreba za svetlošću i vodom. Ja sam na početku natrpao sve i svašta, pa sam neke morao da selim jer nisu dobijale dovoljno svetla.
- Sistem za zalivanje ($20-30+): Ručno zalivanje zvuči lako dok ne probate da zalijete 20-30 džepova. Ja sam na kraju uzeo malu pumpu za akvarijum, par metara tankog creva i napravio sistem kap po kap. To je bio dodatni trošak, ali je uštedeo gomilu vremena i nereda. Ne zaboravite i na „nevidljive troškove“ – burgije, šrafovi, tiplovi, zaštitne rukavice, posude za mešanje zemlje… lako se popnu na još 10-ak dolara.
Proces izrade: Gde se prljaju ruke
- Montaža drvenog rama: Prvo bušenje za ram je kritično. Ako vam zid nije ravan – a moj, naravno, nije bio – ceo projekat će biti kriv. Ja sam koristio vaser vagu, laser i gomilu plastičnih podmetača da bih osigurao da je sve savršeno ravno. Ne žurite. Prašina od bušenja će biti svuda, pripremite usisivač i prekrijte nameštaj. Osetio sam kako mi se pluća pune gipsom, ali nisam odustajao.
- Priprema i postavljanje kesica: Kada je ram bio čvrsto na zidu, počeo sam da kačim kesice. Proverite kako se kače pre nego što zabijete svaki šraf. Ja sam kupio one koje se zakopčavaju, pa sam se mučio s tim. Rasporedite ih tako da imate mesta za veće i manje biljke. Razmislite o drenaži – neka donji redovi kesica imaju malo više prostora. Miris novog tekstila mi je isprva bio čudan, ali sam znao da će ga uskoro prekriti miris zemlje.
- Sadnja biljaka: Ovo je najlepši deo. Mešao sam supstrat sa perlitom i malo humusa da bih obezbedio dobru drenažu i hranljivost. Nosite rukavice, ali osetite zemlju. Rasporedite biljke strateški – one koje traže više svetla gore, one koje se spuštaju na ivice. Ja sam se opustio uz muziku i uživao u mirisu sveže zemlje, što je zaista retkost u stanu. Pazite da ne oštetite korenje.
- Instalacija sistema za zalivanje: Moja DIY varijanta sa akvarijumskom pumpom je podrazumevala testiranje pre nego što sam sve „zazidao“. Cevi su bile tanke i bilo je potrebno malo strpljenja da ih provučem iza rama, a da se ne vide. Prvo puštanje vode je bilo napeto – hoće li negde curiti? Hoće li se ravnomerno rasporediti? Zvuk tihe pumpe i lagano kapljanje vode u svaki džep je bio pravi melem za uši nakon celodnevnog bušenja i šrafanja.
Nemojte raditi ovo što sam ja uradio
Moja najveća greška je bila ta što nisam ozbiljno shvatio težinu celog sistema kada se napuni vodom i zemljom. Isprva sam ram montirao na obične gipsane tiplove, misleći da će biti dovoljno. Naravno, već posle nedelju dana počeo sam da primećujem blago odvajanje od zida na jednom kraju. Panika! Morao sam da skidam sve, pažljivo izvlačim biljke i zemlju, i ponovo montiram ram, ali ovaj put sa specijalnim tiplovima za veća opterećenja koji se šire iza gipsane ploče. To je bio haos – zemlja svuda po podu, voda koja je iskapala po parketu i dodatni trošak za nove, kvalitetnije tiplove. Naučio sam lekciju: uvek predimenzionirajte nosivost!
Da li se isplati praviti zeleni zid?
Ako me pitate da li je bilo lako, rekao bih ne. Da li je bilo jeftino? Definitivno ne koliko sam mislio. Ali da li se isplatilo? Apsolutno, bez ikakve sumnje. Koncept Biophilic Designa, koji sve više dominira u urbanim sredinama, govori upravo o tome – povezanosti sa prirodom radi poboljšanja mentalnog zdravlja. Otkako sam postavio ovaj living wall, moje raspoloženje se drastično popravilo. Sama zelena boja, svežiji vazduh i osećaj da sam nešto stvorio svojim rukama su neverovatni za psihologiju. Svako jutro kada prođem pored njega, osećam ponos i mir. To je jedinstveni komad prirode u mom stanu, nešto što ne bih mogao da kupim ni za duplo veći novac. Kvalitet i unikatnost ručnog rada su neprocenjivi.
Imate svoju verziju ili bolji način? Pišite nam u komentarima ili pošaljite sliku na Kakonapraviti.net.