Sećate se onog osećaja praznine kada pogledate u zid? Onog trenutka kada shvatite da vam je dom lep, ali mu nešto nedostaje, nešto što govori vašu priču? Meni se to dešavalo bezbroj puta. Prošla sam kroz faze kada su mi zidovi bili goli, pa faze kada sam ih pretrpavala nasumičnim posterima, sve dok nisam otkrila magiju zidne galerije slika. To nije samo postavljanje par uramljenih fotografija – to je stvaranje vizuelnog dnevnika vaše duše, kutka koji odiše toplinom i karakterom. I verujte mi, ako sam ja to mogla, možete i vi. Imam preko 15 godina iskustva u eksperimentisanju sa uređenjem doma, i uvek sam se vodila principom „uradi sam“.
Prvi korak: Sanjanje sa otvorenim očima – Kako zamišljate svoju galeriju?
Pre nego što sam uopšte pomislila na čekić i ekser, shvatila sam jednu stvar: zidna galerija nije samo estetska odluka, već i duboko lična. Šta želite da ona kaže o vama? Želite li da prikaže vaša putovanja, porodične trenutke, omiljene citate ili možda apstraktnu umetnost koja vas inspiriše? Meni je to bio proces samospoznaje. Dugo sam mislila da moram da pratim trendove, da sve bude savršeno simetrično i „instagramično“. Ali, evo u čemu je stvar: najlepše galerije su one koje su iskrene. One koje pričaju priču. Počnite tako što ćete skupiti sve što vam je drago: fotografije, male slike, dečje crteže, razglednice, sušeno cveće. Sve što nosi neku emociju. Ne brinite o tome da li se uklapa – sada je vreme za sakupljanje blaga.
Filozofija iza ramova: Zašto je važno ono što uokvirujemo?
Kada sam bila mlađa, mislila sam da je kupovina ramova samo praktična nužnost. Uzela bih ono što je na sniženju, sve da bude isto, da se ne „ističe“. Ali, kroz godine, shvatila sam da ram nije samo okvir; on je produžetak same umetnosti ili fotografije. On joj daje težinu, dostojanstvo, ponekad i sasvim novi kontekst. Sećam se kada sam jednom naišla na pijaci na stari, izrezbareni drveni ram. Bio je prljav, malo oštećen, ali sam videla njegov potencijal. Kupila sam ga za sitne pare, očistila, malo prefarbala i u njega stavila crno-belu fotografiju moje bake. Taj ram je toj fotografiji dao dušu, neku starinsku eleganciju koju nijedan moderni, savršeni ram ne bi mogao. To je taj osećaj ponosa, ta tiha radost kada nešto staro dobije novi život pod vašim rukama. To je razlika između ukrašavanja i istinskog kreiranja doma.
Istorijska perspektiva: Od postera do kustoskog zida
Moj odnos sa uređenjem zidova se razvijao poput dobre priče, kroz poglavlja prepuna pokušaja i grešaka. Stari ja je bio student, a zidovi u mojoj sobi bili su svedok te faze. Sve je bilo zalepljeno iznova i iznova, uz pomoć selotejpa, posteri muzičkih grupa, isečci iz časopisa, možda koja razglednica sa putovanja. Bilo je to sirovo, nepretenciozno i odražavalo je taj haotični, kreativni period života. Zidovi su mi služili kao tabla za ideje, ali daleko od toga da su bili „galerija“. Sećam se i dalje lepljivog osećaja zida od silnog skidanja i postavljanja stvari.
Zatim je došla faza