Sećam se, kao da je juče bilo, onog prolećnog jutra kada sam prvi put pogledao svoje dvorište i pomislio: ‘Ovo mora da se promeni!’ Godine su prolazile, a ja sam i dalje sanjao o onoj prelepoj bašti iz magazina, ali sa realnošću budžeta koji se uvek čini previše ‘stegnutim’ za takve ‘ekstravagancije’. Verovatno ste se i vi pronašli u toj priči, zar ne? Želja je tu, volja takođe, ali novčanik često kaže ‘ne’. Ali, prijatelji, dozvolite mi da vam kažem nešto što sam naučio iz gorkog iskustva, nešto što mi je totalno preokrenulo perspektivu: najlepše bašte ne koštaju bogatstvo. One su rezultat ljubavi, truda i – da, pogađate – malo kreativnog recikliranja.
Prva lekcija: Zgužvana bašta i „Aha!” momenat
Moj put ka eko bašti nije počeo bajkovito. Moj prvi pokušaj, pre nekih petnaestak godina, bio je… pa, recimo da je bio lekcija. Hteo sam podignute leje, one fensi, kao što sam video kod nekih poznanika. Ali, kupovina drveta je bila preskupa. I znate šta? Tad mi je sinula ideja: palete! Video sam ih svuda, izgledale su dovoljno čvrsto. Sakupio sam nekoliko, entuzijastično ih sklopio u oblik leje, napunio zemljom i ponosno posadio svoje prve rotkvice i salatu. Bilo je to proleće, sećam se mirisa vlažne zemlje i svežeg drveta, a sunce je već bilo dovoljno jako da me tera da žmirkam dok sam radio. Moj ponos je bio ogroman, bar prvih nedelju dana.
Ali, evo o čemu se radi: nisam tretirao drvo. Ništa. Mislio sam, ‘Ma, izdržaće’. Nisam razmišljao o vlazi, insektima, o tome kako se drvo ponaša kad je stalno u dodiru sa vlažnom zemljom i suncem. Otprilike dve nedelje kasnije, posle par dobrih kiša i vrelog sunčanog perioda, konstrukcija se jednostavno – urušila. Nije to bio onaj dramatičan pad, već polagano, tiho klonuće. Uglovi su se razdvojili, daske su se iskrivile, zemlja se razlila. Bio sam besan, razočaran, i iskreno, hteo sam da odustanem od cele ideje. To je bio moj prvi operativni ožiljak u svetu „uradi sam” baštovanstva. Sećam se tog osećaja poraza, mirisa buđavog drveta i pomešane zemlje i blata. To je bila moja gorka pilula, moj realiti ček.
Ali, u tom momentu, dok sam čistio nered, dogodio se moj ‘Aha!’ momenat. Shvatio sam da uspeh ne leži samo u ideji, već u razumevanju materijala i strpljenju. Nije dovoljno samo uzeti nešto i spojiti; treba razumeti kako to nešto funkcioniše. Od tada, pre nego što krenem u bilo koji projekat, prvo istražim materijal. Kako reaguje na vodu, sunce, insekte? Kako ga zaštititi? Ta jedna propala leja me je naučila više nego stotinu uspešnih projekata.
Ekonomija sreće: Bašta koja čuva novčanik
Nakon te početne katastrofe, shvatio sam da je ekonomičnost ne samo pitanje štednje, već i pronalaženja vrednosti tamo gde je drugi ne vide. Da sam tada kupio drvo za leje, koštalo bi me sigurno 50-70 evra po komadu. Za tri leje, to je već ozbiljna cifra. A sad, zamislite da to uložite u seme, sadnice, možda neko lepo cveće koje obožavate. To je razlika između