Sećam se, kao da je juče bilo, onog popodneva kada sam se našla zatrpana igračkama, a moj mališan je i dalje tražio ‘nešto novo’. Pogledala sam oko sebe – plastične kante, robot koji govori, svetleći autići… sve je bilo tu, ali iskra u očima je izostajala. Tada me je uhvatio onaj poznati roditeljski očaj. Znate već, onaj trenutak kada shvatite da kupovina više ne rešava problem, već ga, paradoksalno, samo produbljuje.
Kada igračke postanu dosadne, a mašta procveta
Pre trideset godina, kada sam ja bila dete, igračaka je bilo manje, ali su sati igre bili duži. Sate smo provodili napolju, ali i unutra, smišljajući najneverovatnije scenarije sa kutijama od cipela, štapićima i komadima tkanine. Ta sećanja su mi se javila tog popodneva. Šta ako se vratimo korenima? Šta ako prestanemo da jurimo za savršenstvom i jednostavno počnemo da stvaramo? Priznajem, ideja o neredu u kući mi je izazivala blagu anksioznost. Ali pomisao na taj mali osmeh, onaj pravi, iskreni osmeh oduševljenja, ipak je prevagnula. I tako je počela moja avantura u svetu „uradi sam“ kreativnih igara za decu. Verujte mi, to je putovanje koje menja i vas i vaše mališane, na način koji nikada ne biste očekivali. Nije samo reč o izradi igračaka; to je o izradi uspomena, o povezivanju i o otkrivanju sopstvenih, skrivenih talenata.
Zašto je stvaranje važno – više od obične igre
Pitate se zašto je to uopšte važno? Zašto se mučiti sa lepkom i makazama kada možete jednostavno kupiti gotovu igračku? E, tu leži čitava filozofija. Kada dete pravi nešto svojim rukama, ono ne stvara samo predmet; ono stvara iskustvo, razvija motoriku, rešava probleme i gradi samopouzdanje. Sećam se kada je moj sin prvi put samostalno napravio „raketu“ od rolne toalet papira i aluminijumske folije. Bio je ponosan kao da je osvojio Mesec! Taj osećaj ponosa, taj blistavi sjaj u očima, vredi svakog fleke od lepka i svakog komadića razbacanog papira. Nije li to ono što želimo za našu decu – da se osećaju sposobno, kreativno i voljeno?
Osim toga, u vremenu kada je sve dostupno na klik, sposobnost da nešto stvoriš od nule postaje skoro revolucionarna veština. To ih uči strpljenju, uči ih da cene proces, a ne samo krajnji rezultat. Razvijaju maštu, shvataju da resursi nisu neograničeni i uče da recikliraju i ponovo koriste materijale. Ta svest o vrednosti stvari, o mogućnostima koje se kriju u svakodnevnim predmetima, je nešto što im nudi neprocenjivu lekciju za život. Uradi sam naučni projekti za decu kod kuće pružaju dodatnu dimenziju učenja i istraživanja, pokazujući im da nauka može biti zabavna i opipljiva.
Moje prve muke sa kartonom i lepkom
Verujte mi, nisam ja rođena sa talentom za „uradi sam“ projekte. Sećam se mog prvog velikog poduhvata: pokušala sam da napravim složeni „dvorac iz bajke“ od kartonskih kutija. Imala sam viziju – tornjevi, pokretni most, sve! Provela sam sate seckajući, lepeći, pokušavajući da se setim lekcija iz geometrije iz srednje škole. Lepak se razlivao, karton se krivio, a moji prsti su bili toliko lepljivi da sam se jedva pomerila. Osećala sam miris lepka za drvo, pomešan sa blagim mirisom stresa.
Tajna leži u jednostavnosti i pronalasku blaga iz fioke
Glavna tajna uspešnih „uradi sam“ igara je – jednostavnost. Ne treba vam ništa specijalno. Vaš dom je riznica materijala! Kutije, rolne od papira, stare novine, dugmad, konci, čepovi, plastične flaše… sve to može da postane deo fantastične avanture. Evo jednog mog malog „tajnog“ saveta: umesto da bacate prazne kutije od žitarica ili paste za zube, sačuvajte ih. Verujte mi, te naizgled bezvredne stvari su zlato za dečiju maštu. Uradi sam ideje za zabavne igračke iz snova često počinju sa najobičnijim materijalima koje već imate. Zamislite samo – kutija od cipela postaje pozorište za lutke, rolne papira tunel za autiće, a čepovi od flaša junaci neke nove priče. Osetite to šuštanje papira, taj zvuk kada se makaze probijaju kroz karton – to je muzika kreativnosti.
Od drvenih kockica do virtuelnih svetova: Putovanje kroz igru
Ako se osvrnem na poslednjih petnaestak godina, pa i više, vidim koliko se svet dečije igre promenio. Kao mala, imala sam nekoliko drvenih kockica, plišanog medu i puno slobodnog vremena. Igrali smo se napolju do mraka, a kada bi padala kiša, izmišljali smo igre sa onim što je bilo pri ruci. Nije bilo pametnih telefona, tableta, niti stotinu kanala sa crtanim filmovima. Sećam se mirisa stare, drvene kutije za igračke, koja je uvek krila neku tajnu. Stari ja bi verovatno bio šokiran količinom tehnologije koja je danas dostupna deci. Ali, evo preokreta! Novi ja, iskusniji roditelj, shvata da je potreba za kreativnošću i stvaranjem ostala ista, čak i jača. Sada, u svetu gde je sve digitalizovano, ručni rad i „uradi sam“ projekti postaju oaza mira i autentičnog učenja. Možda imamo virtuelne svetove, ali i dalje je nezamenljiv osećaj kada nešto stvoriš svojim rukama, kada osetiš teksturu materijala, kada vidiš kako se tvoja ideja materijalizuje. Sećam se jednog popodneva, gledala sam sina kako neumorno seče i lepi, stvarajući brod od starog tetrapaka. Bio je potpuno udubljen, a ja sam shvatila da u tom trenutku, za njega ne postoji ništa drugo. Nema telefona, nema televizije, samo on i njegov brod, spreman za putovanje iz mašte. To je ona vrednost koju ne možete kupiti, koju samo stvaranjem možete dobiti.
Kako započeti vašu „uradi sam“ avanturu bez stresa
Sada kada ste se možda uverili u vrednost ovakvih aktivnosti, hajde da pričamo o tome kako da zaista počnete, bez pritiska i bez stresa. Evo nekoliko saveta iz prve ruke:
- Počnite jednostavno: Ne idite odmah na najkomplikovanije projekte. Počnite sa nečim što zahteva minimalno materijala i veštine. Pravljenje kolaža od isečenih novina, „robot“ od kutije, ili lutke od čarapa su odličan početak. Cilj je da se zabavite, ne da napravite remek-delo.
- Sakupite „riznicu“ materijala: Držite posebnu kutiju za sve one stvari koje bi inače bacili: rolne od toalet papira, prazne kutije, dugmad koja su otpala, stare novine i časopisi, čepovi od flaša, komadići tkanine. Ova „riznica“ će vam dobro doći.
- Uključite dete u proces planiranja: Pitajte ih šta bi želeli da naprave. Njihova mašta je neograničena! Čak i ako vam se ideja čini previše ambicioznom, pokušajte da je pojednostavite i prilagodite. Edukativne kocke za decu lako se mogu napraviti od kutija, uz malo boje i brojeva.
- Budite prisutni, ali ne preuzimajte: Vaša uloga je da budete vodič i pomoć, ne da preuzmete kontrolu. Pustite ih da greše, da eksperimentišu. To je njihov projekat, njihova avantura.
- Slavite trud, ne savršenstvo: Pohvalite njihov napor, kreativnost i upornost, čak i ako krajnji rezultat ne izgleda kao sa Pinteresta. Cilj je proces, učenje i zabava.
- Ne zaboravite na bezbednost: Kada koristite makaze ili lepak, uvek budite tu da nadgledate, posebno sa mlađom decom.
Osetite taj blagi miris papira i drveta, zvuk dečijeg smeha koji odzvanja kućom. To su momenti koji ostaju.
Šta ako nemam materijal ili sam „netalentovan“?
Često čujem ljude kako kažu: „Ja nisam kreativan“, ili „Nemam ja to u sebi“. E pa, da vam kažem nešto – to nije istina! Svako od nas ima iskru kreativnosti, samo je treba probuditi. Šta ako nemate pune fioke materijala? Pogledajte oko sebe! Šta je sa starom majicom? Može da postane lutka. Šta je sa lišćem i grančicama iz dvorišta? Mogu da budu fantastična bića. A šta ako mislite da ste „netalentovani“ za crtanje ili vajanje? Nema veze! Vaše dete ne traži Pabla Pikasa, već prisutnog roditelja koji želi da se igra sa njim. Nije cilj da napravite savršenu umetničku skulpturu, već da provedete kvalitetno vreme, da se smejete i stvarate uspomene. Šta ako se sve zaprlja? Pa, to je deo zabave! Stare novine na podu, kecelje i svest da će se sve očistiti. Nered je često znak da se nešto kreativno dešava. Setite se one lepljive ručke makaza – to je znak da se radi! A šta ako dete izgubi interesovanje posle pet minuta? Ne brinite! Dečija pažnja je kratka. Nema potrebe da ih forsirate. Možda će se vratiti projektu kasnije, ili će vas inspirisati da smislite nešto novo. Bitno je da im ponudite opciju, da im pokažete da postoji alternativa ekranima. Ponekad, čak i samo posmatranje vas kako nešto pravite, može da probudi njihovu sopstvenu želju za stvaranjem. Vidite, sve se svodi na proces, na zajedničko iskustvo. Nema tu nikakve magije, samo malo volje i otvorenog srca.
U suštini, „uradi sam“ kreativne igre za decu nisu samo o igračkama. One su o ljubavi, o strpljenju, o učenju i o magičnim trenucima koje delimo sa našom decom. To je putovanje koje obogaćuje sve nas, i koje nas podseća na jednostavnu radost stvaranja. Zato, zasučite rukave, pronađite staru kutiju i prepustite se mašti. Nećete se pokajati.