Prestanite da kupujete plastično smeće koje smrdi na naftu
Prodavnice su prepune igračaka koje traju tačno dva sata pre nego što se polome ili završe u kanti. Vi to ne želite. Vaše dete zaslužuje nešto što ima težinu, teksturu i miris pravog rada. Filc je materijal koji trpi sve, ali samo ako znate kako da ga ukrotite. Ako mislite da je ovo samo ‘seckanje krpica’, varate se. Ovo je inženjering mekih materijala. Vi držite iglu, vi kontrolišete čvrstinu, i vi ste ti koji će sprečiti da se igračka raspadne posle trećeg bacanja o zid. 
Filter za smeće: Razlika između vune i poliestera koju vam ne govore
Prva greška koju ćete napraviti je kupovina onog sjajnog, jeftinog filca iz hobi šopova. To je poliester. Klizav je, škripi pod prstima kao stiropor i rasteže se tamo gde ne treba. Pravi majstor traži 100% vuneni filc ili bar mešavinu sa visokim procentom vune. Vuneni filc ima ‘pamćenje’. Kada ga igla probode, vlakna se skupljaju oko konca. Miris ovčje vune je specifičan, blago zemljast, dok poliester miriše na fabričku traku. Za igračku koja treba da preživi decenije, gustina od 200g/m2 je minimum. Sve tanje od toga je providna krpa.
Zašto vam treba igla br. 7 i poliesterski konac (da, poliesterski)
Iako mrzim plastiku u tkanini, konac je druga priča. Pamučni konac je krt. On puca pod pritiskom punjenja. Za šivenje filca koristite poliesterski konac jer je on neuništiv. Igle? Ne uzimajte one debele za tapiseriju. Treba vam oštra igla broj 7 ili 8 koja prolazi kroz tri sloja vune kao kroz puter. Ako čujete ‘pucanje’ vlakana dok šijete, igla vam je tupa. Bacite je odmah. Nema popravke za tupu iglu. Čist rad zahteva oštar alat. Baš kao što uređaj za oštrenje noževa pravi razliku u kuhinji, tako i oštrina igle određuje da li će vaš šav biti ravan ili izgužvan.
Da li je lepak prečica do propasti?
Kratak odgovor: Da. Lepak očvrsne. Igračka postaje kruta, a vremenom se lepak pretvori u prašinu. Šivenje je jedini način da osigurate dugovečnost. Ako baš morate da koristite lepak za sitne detalje, tražite onaj na bazi gume, a ne prozirni ‘super’ lepak koji će spaliti vlakna vune.
Tehnika ‘Skriveni čvor’: Da igračka ne ispljune punjenje
Većina amatera ostavi čvor na dnu, koji se vidi i koji dete može da odgrize. Čvor se sakriva unutar sendviča od filca. Provucite iglu kroz unutrašnju stranu, ostavite čvor sakriven, pa tek onda pređite na ‘blanket stitch’ (obodbeni šav). Razmak između uboda mora biti tačno 3 milimetra. Ni milimetar više. Ako je razmak prevelik, punjenje će početi da izbija napolje čim dete jače stisne igračku. To izgleda neuredno i amaterski. Zategnite konac, ali ne toliko da se ivice filca naberu. Treba da bude ravno. Hirurški precizno.
UPOZORENJE: Ako pravite igračke za decu mlađu od tri godine, zaboravite na plastične oči i dugmiće. Koristite isključivo vez (vezivanje čvorova koncem). Plastično oko je tempirana bomba u grlu deteta ako se otkači. Sigurnost pre estetike, uvek.
Anatomy of a Screw-Up: Kad se filc rastegne
Najveći promašaj se dešava tokom punjenja. Uzmete vatu, gurate je prstima, i odjednom vaša simetrična zeka izgleda kao da ima tumor na levoj strani. To je zato što niste koristili alat za punjenje. Stara drvena olovka ili tupi kraj štapića za suši su vaši najbolji prijatelji. Punite igračku od najudaljenijih delova ka otvoru. Komadić po komadić. Ako pokušate da ugurate veliku grudvu odjednom, stvorićete vazdušne džepove. Igračka će biti mlohava. Dobro napunjena igračka od filca mora da pruža otpor pod prstima, skoro kao teniska loptica.
Zašto vuna radi za vas (Material Science)
Vuneni filc je prirodni polimer. Njegova vlakna imaju mikroskopske krljušti koje se prepliću. To znači da se ivice filca ne osipaju. Možete seći najsitnije detalje, poput zenice oka od 1mm, i ona će ostati cela. To je prednost u odnosu na pamuk ili svilu gde bi vam trebalo tri sloja postave. Iskoristite to. Pravite slojevite igračke. Baš kao što 3D mapa od kartona dobija dubinu slaganjem slojeva, tako i vaša igračka dobija karakter kroz senčenje različitim nijansama filca.
Šta raditi kada se igračka uprlja?
Nikada, ali nikada ne bacajte igračku od vunenog filca u mašinu za pranje veša. Vuna će se skupiti, a vaša igračka će postati tvrda grudva veličine oraha. Ručno pranje u mlakoj vodi sa malo dečjeg šampona je jedini put. Ostavite je da se suši prirodno na peškiru. Ne na radijatoru. Nagla promena temperature ubija vunu. Budite strpljivi.
Završni dodir: Vosak i miris
Da biste igrački dali onaj ‘stari’ izgled koji podseća na zanatske radnje iz prošlog veka, možete blago preći pčelinjim voskom preko šavova. To će ih dodatno osigurati i dati im blagi sjaj. Vaša ruka će boleti posle tri sata šivenja. Oči će vam biti umorne od brojanja milimetara. Ali kada osetite tu čvrstinu pod prstima i vidite sjaj u dečjim očima, shvatićete. Napravili ste nešto što ima dušu. To se ne kupuje na popustu. To se stvara znojem i preciznošću. Čuvajte te igračke, one su arhiva vašeg strpljenja.