Prestanite da kupujete one bezlične botaničke printove iz robnih kuća. To su samo pikseli na jeftinom papiru. Ako želite pravu prirodu na zidu, morate se suočiti sa vlagom, pigmentima i fiziologijom biljaka. Prava umetnost presovanja cveća nije samo stavljanje biljke u knjigu; to je borba protiv truljenja i UV zračenja. Ako ne razumete kako vlaga napušta ćelije biljke pod pritiskom, vaš plakat će za šest meseci postati braon mrlja na zidu. Vi imate moć da sačuvate leto, ali samo ako prestanete da verujete brzim uputstvima sa interneta. U narednih 15 minuta saznaćete tačno koje biljke imaju previše vode u sebi, zašto vam treba pritisak od najmanje 20 kilograma i kako da sprečite kiselinu iz papira da uništi vaše remek-delo.
Zašto vaš prošli pokušaj presovanja izgleda kao suvi duvan
Direktan odgovor: Niste uklonili vlagu dovoljno brzo. Većina ljudi ubaci cvet u staru enciklopediju i zaboravi na njega. To je recept za buđ. Kada zatvorite biljku, ona i dalje ‘diše’. Ako ta vlaga nema gde da ode, ona razara hlorofil i pigmente. Rezultat je siva, beživotna masa. Za kvalitetan plakat, treba vam porozna barijera. Umesto običnog papira, koristite nepremazani karton i upijajuće listove bez kiselina. Ako vas zanima kako da kreirate ekosistem koji zadržava vlagu tamo gde treba, pogledajte naš vodic za zatvoreni terarijum, ali za presovanje cveća pravilo je suprotno: vlaga je neprijatelj broj jedan. Osetićete taj specifičan, blago slatkast miris propadanja ako otvorite presu prerano. To je miris neuspeha. Biljka mora biti suva na dodir, krta kao najfiniji pergament, a ne savitljiva.
Koju biljnu hemiju treba da poznajete?
Nisu sve latice iste. Ruže su pune vode i šećera – one su pakao za početnike. Počnite sa papratima, divljom šargarepom ili geranijumima. Oni imaju nisku viskoznost unutrašnjih sokova i tanku ćelijsku membranu koja lako puca pod pritiskom, omogućavajući vodi da ispari bez promene strukture.
Drvena presa: Zašto su knjige za amatere
Ako mislite da je par teških knjiga dovoljno, varate se. Pritisak mora biti ravnomeran i konstantan. Knjige se krive. Napravite presu od dva komada šperploče debljine 15mm, četiri dugačka zavrtnja sa leptir maticama na uglovima. Ovaj mehanički pritisak bukvalno ‘istiskuje’ život iz biljke, ali na kontrolisan način.
WARNING: Prilikom bušenja šperploče, uvek koristite zaštitne naočare. Drveni opiljci koji lete pri velikoj brzini mogu trajno oštetiti rožnjaču brže nego što trepnete.
Kada zatežete matice, radite to dijagonalno. Čućete lagano krckanje papira – to je zvuk koji tražite. Ako pretegnete, možete smrviti delikatne delove poput prašnika. Ako idete prelabavo, biljka će se smežurati dok se suši. 
Zašto to radi: Nauka o osmozi i pritisku
Jednom u životu morate razumeti fiziku iza ovog procesa. Kada biljku stavite pod pritisak, vi forsirate proces osmoze. Voda iz ćelija prelazi u suvlju sredinu (vaš upijajući papir). Ako je papir zasićen, proces staje. Zato je ključno menjati papir svaka dva dana u prvoj nedelji. PVA lepak, koji ćemo kasnije koristiti, prodire u celulozna vlakna i stvara vezu koja je jača od samog lignina u stabljici. Ako preskočite ovaj naučni deo, vaš plakat će otpasti sa podloge čim se vlažnost vazduha u sobi promeni za 5%.
Anatomija neuspeha: Kako nastaje buđ na laticama
Opisaću vam katastrofu: zamislite da ste presovali prelep crveni mak. Posle tri nedelje otvarate presu, a latice su prekrivene sivom paučinom. To je Botrytis. Desilo se jer ste ubrali cveće rano ujutru dok je još bilo rose na njima. Ili ste koristili novinski papir čije mastilo je zatvorilo pore papira. Za šest meseci, ta buđ će se proširiti i na samu hartiju plakata, ostavljajući crne tačke koje je nemoguće očistiti bez uništavanja vlakana. Uvek berite cveće u podne, kada je sunce najjače i evaporacija na vrhuncu. Možete čak testirati kiselost zemlje gde biljka raste, jer PH vrednost zemljišta direktno utiče na stabilnost boje nakon sušenja.
Sklapanje kompozicije bez kiselinskih opekotina
Kada je cveće suvo, igra počinje. Ali ne grabite običan lepak za papir. On sadrži kiseline koje će ‘izgoreti’ ivice biljke za nekoliko meseci. Koristite isključivo pH neutralan, bezkiselinski lepak (acid-free). Nanosite ga čačkalicom. Slather lepak na deblje delove, ali budite škrti na laticama. Jedna kap je dovoljna. Podloga mora biti težak akvarel papir ili platno. Ako želite da vaš ukras miriše, možete primeniti slične principe kao kod ukrasa od suvog cveća koji mirise mesecima, ali ovde je fokus na vizuelnom.
Da li je lakiranje velika greška?
Mnogi pokušavaju da ‘zaštite’ plakat lakom u spreju. Ne radite to. Hemikalije u spreju mogu momentalno promeniti boju latica – plava postaje siva, a crvena prelazi u braon. Umesto laka, koristite UV-zaštitno staklo u ramu. To je jedini način da plakat ne izbledi na suncu.
Scrapper savet: Gde naći materijale besplatno
Ne kupujte skupi upijajući papir u hobi prodavnicama. Idite do lokalne štamparije i tražite ostatke nepremazanog ‘offset’ papira od 120 grama. Često će vam dati punu kesu besplatno jer su to za njih otpaci. Taj papir je savršen jer je gladan vlage. Šperploču za presu nađite na otpadu stolarske radionice. Izgrebaće vas, prašnjava je, ali radi posao isto kao i nova. Vaše ruke će biti prljave, leđa će vas boleti od savijanja nad stolom, ali to je cena autentičnosti. Kada na kraju okačite plakat, znaćete da to nije slika prirode, već sama priroda koju ste ukrotili svojom disciplinom.