Nova kućica za ptice u baštenskim centrima košta i do 4.500 dinara. To je klasična pljačka. Za taj novac možete kupiti tri kilograma kvalitetne kafe ili set novih burgija, dok vam stare daske od paleta ili ostataka od nameštaja polako trunu iza šupe. Vi imate materijal, imate ruke i verovatno imate bar jednu tupu testeru. Ovaj vodič će vas naučiti kako da tu gomilu drvnog otpada pretvorite u sigurno utočište za ptice koje će trajati deceniju, a ne jednu sezonu. Zaboravite na one tanke, lakirane kutijice koje se raspadnu na prvoj kiši. Pravimo bunker za vrapce i senice.
Zašto stare daske (ne) valjaju: Detektivski posao u radionici
Pre nego što dohvatite čekić, morate da osetite drvo. Stare daske imaju dušu, ali često i skrivene neprijatelje. Osetite tu teksturu pod prstima – ako je drvo mekano i pod noktom ostaje dubok trag, to je trulež. Bacite to. Ako osetite onaj specifičan, oštar miris hemikalija ili vidite zelenkastu nijansu, to je tretman protiv žižaka koji je toksičan za ptice. Mi koristimo sirovu, sivu patinu koju je napravilo sunce i kiša. Miris stare borovine kada je zasečete testerom je ono što tražimo. Ali budite oprezni: jedan skriveni, zarđali ekser u dasci od palete će vam uništiti list testere od 2.000 dinara brže nego što stignete da opsujete. Koristite magnet ili staro dleto da prokopate oko svake sumnjive rupe. Ja sam prošle nedelje skršio zube na novoj japanskoj testeri jer sam bio lenj da proverim čvor na dasci. Nemojte biti ja.
Šta moraš da iskopaš iz garaže pre nego što počneš
Zaboravite na fensi setove alata. Treba vam metar, olovka (ona debela, tesarska, jer obične pucaju čim ih popreko pogledate), ručna testera i burgija. Ako planirate da koristite šrafove bez prethodnog bušenja rupa u starom, isušenom drvetu, pripremite se na katastrofu. Drvo će puknuti tačno tamo gde ne treba, prateći liniju godova, i možete baciti ceo komad. Potreban vam je i vodootporni lepak za drvo, onaj sa oznakom D3. On miriše na kiselinu i lepi se za prste tako da ćete ga skidati danima, ali to je jedini način da kućica ne postane promaja-party za ptice.
Zašto ti treba tupa olovka, a ne flomaster
Flomaster se razliva po vlaknima drveta. Kada nacrtate liniju od 2mm, to nije mera, to je nagađanje. Koristite oštru, tvrdu olovku. Preciznost od jednog milimetra ovde znači razliku između spoja koji dihtuje i rupe kroz koju prolazi ledeni vetar. Ptice ne vole promaju; one u kućici greju prostor sopstvenim telima, a svaka pukotina im krade tu dragocenu toplotu.
Merenje: Dvaput meri, triput psuj, jednom seci
Standardne dimenzije su za amatere, ali fizika je neumoljiva. Dno mora biti bar 12×12 cm. Ako napravite manje, mladunci će se bukvalno gaziti unutra. Visina prednje strane treba da bude oko 20 cm, a zadnje 25 cm da biste dobili pad krova. Krov mora da ima „nadstrešnicu“ od bar 5 cm sa prednje strane. Zašto? Zato što kiša ne pada uvek vertikalno. Bez tog prepusta, voda će se slivati direktno u rupu, a ptići će plivati u hladnoj vodi. To je siguran način da dobijete praznu kućicu do juna.
Rupa za ulaz: Najveća zamka za početnike
Ovde većina greši. Naprave rupu od 5 cm „da ptici bude lakše da uđe“. Čestitam, upravo ste pozvali svrake i mačke na švedski sto. Za senice je idealno 28-30 mm. Za vrapce 32 mm. Izbušite to precizno. I nemojte stavljati onu malu prečku (stajanku) ispod rupe. Ptice mogu da slete direktno na ivicu rupe, a prečka samo služi kao savršen oslonac za mačju šapu dok pokušava da izvuče plen.
UPOZORENJE: Ako koristite daske koje su ranije bile farbane, obavezno ošmirglajte unutrašnjost do čistog drveta. Stare boje često sadrže olovo. Kada ptići počnu da kljucaju zidove (a hoće), olovo će ih ubiti za dva dana. Koristite šmirglu granulacije 40 da agresivno skinete sve do zdravog sloja.
Anatomija jednog kvara: Šta se dešava ako preskočite drenažu
Zamislite da živite u kutiji bez odvoda. Voda uvek nađe put. Ako ne izbušite četiri rupe od 5 mm na dnu kućice, vlaga od ptičijeg izmeta i kondenzacije će napraviti otrovnu kašu na dnu. Drvo će nabubriti, dno će ispasti, a vaša kućica će postati leglo plesni. Ja sam jednom zaboravio ove rupe na kućici od oraha. Posle prve zime, dno je bilo toliko trulo da sam ga mogao probiti prstom. Ne budite lenji, to je 30 sekundi posla sa bušilicom.
Sklapanje: Gde lepak susreće eksere
Prvo nanesite tanak sloj lepka na ivice. Sačekajte minut da drvo „popije“ malo, pa dodajte još malo. Spojite daske i uhvatite ih stegama. Ako nemate stege, improvizujte sa starim kaiševima ili teškim ciglama. Tek kada lepak „uhvati“, kucajte eksere ili uvrćite šrafove. Šrafovi su bolji jer drvo „radi“ na suncu i vlazi. Ekseri će s vremenom prosto iskočiti napolje kao da ih je nešto ispalilo. Koristite pocinkovane šrafove da izbegnete one ružne crne tragove rđe koji će se pojaviti posle prve kiše.
Zašto drvo „radi“ i zašto nas je briga
Drvo je hidroskopan materijal. Ono diše. Leti se skuplja, zimi širi. Ako sve spojite previše kruto, bez ikakvog zazora na krovu, daska će pući po sredini. Ostavite milimetar prostora na spojevima krova. To nije rupa, to je „prostor za disanje“. Fizika lignina u drvetu je jača od vaših šrafova; ako drvo želi da se raširi, ono će otkinuti glavu šrafu bez problema.
Završna obrada: Bez otrova, molim
Mnogi prave grešku i prelakiraju kućicu lakom za čamce. To izgleda lepo na Pinterestu, ali unutra postaje staklena bašta. Ptice će se skuvati. Najbolja zaštita je laneno ulje. Zagrejte ga malo (ne da proključa, samo da bude toplo) i utrljajte ga starom krpom u spoljašnje zidove. Unutrašnjost ostavite potpuno sirovu. Ptice vole miris drveta, a ne miris hemijske industrije. Laneno ulje će naglasiti teksturu tih starih dasaka i dati im prelepu tamnu boju, a pritom će drvo moći da isparava vlagu.
Često postavljana pitanja (PAA)
Gde je najbolje postaviti kućicu?
Postavite je na visinu od 2 do 5 metara, okrenutu ka istoku ili jugoistoku. Izbegavajte direktan sever zbog hladnih vetrova i čist jug zbog pregrevanja. I molim vas, nemojte je kucati ekserom direktno u živo stablo drveta. Koristite žicu koju ste provukli kroz staro baštensko crevo da ne biste „zadavili“ drvo dok raste.
Kada treba čistiti kućicu?
Jednom godišnje, u jesen. Zato je pametno da jedan zid ili krov fiksirate šrafovima koji se lako skidaju, a ne da sve zakucate. Stara gnezda su puna parazita i buva. Izbacite sve, očetkajte oštrom četkom i spremni ste za novu sezonu. Ako ostavite staro gnezdo, ptice se verovatno neće vratiti jer instinktivno znaju da je to leglo zaraze.
Zaključak majstora iz radionice
Sagraditi nešto od ničega je najbolji osećaj na svetu. Ta stara daska koju ste hteli da bacite sada je dom. Možda spojevi nisu savršeni, možda je jedna strana kraća za dva milimetra, ali pticama to nije bitno. Njima je bitno da je suvo i sigurno. Kada sledećeg proleća čujete prvo cvrkutanje iz te vaše „skalamerije“, shvatićete da onih 4.500 dinara iz prodavnice ne vrede ni delić ovog zadovoljstva. Sad operite ruke od tog lepka (srećno s tim) i otvorite pivo. Zaslužili ste.