Vaš lokalni električar će vam uzeti 150 evra samo da se pojavi i ‘poveže’ nekoliko pametnih prekidača. To je porez na neznanje. Vi možete to uraditi sami za popodne, pod uslovom da znate kako da držite ispitivač napona i ne plašite se malo prašine u kutiji sa osiguračima. Pametna kuća nije samo gadget; to je oslobađanje od svakodnevne rutine pritiskanja prekidača prljavim rukama dok ulazite u stan. Ako planirate da napravite kućno utočište, automatizacija svetla je prvi, najvažniji korak. Ali zaboravite na fensi reklame. Ovde pričamo o realnim problemima: nedostatku nulte žice, interferenciji signala i onom jezivom trenutku kada vam se sijalica ‘otkači’ sa mreže u tri ujutru.
Zašto vam treba JIS odvijač (a ne običan Phillips) za ovaj posao
Većina pametnih releja i prekidača koji dolaze iz uvoza imaju šrafove koji su precizno glodani. Ako koristite stari, istrošeni Phillips koji ste našli u dnu fioke, samo ćete ‘pojesti’ glavu šrafa. Znaš onaj osećaj kada šrafciger prokliza i ostavi metalne opiljke? To je kraj. Koristite JIS (Japanese Industrial Standard) odvijač. On grize jače i ne dozvoljava ‘ispadanje’ alata. Pre nego što počnete, organizujte svoj alat tako da vam je sve pri ruci. Gledanje u plafon dok tražite kleme je najbrži način da vas zaboli vrat.
UPOZORENJE: Dodirivanje fazne žice bez prethodnog testiranja multimetrom može dovesti do srčane aritmije. Isključite osigurač, ali pre toga proverite da li je onaj ko je gradio kuću zapravo ispoštovao boje žica. Često je ‘nula’ plava, ali u starim zgradama, to je ruski rulet.
Šema povezivanja: Borba sa nultom žicom u zidu
Ako otvorite doznu i vidite samo dve žice, imate problem. Većina pametnih prekidača zahteva ‘nulu’ (neutralnu žicu) da bi mali kompjuter unutra imao napajanje dok je svetlo ugašeno. Šta radite? Možete da ‘vučete’ novu žicu, što je pakao, ili da koristite ‘No-Neutral’ module sa kondenzatorom. Ali pazite: ti kondenzatori često zuje. Taj iritantni zvuk visoke frekvencije će vas izludeti dok pokušavate da spavate. Slather-ujte spojeve izolir trakom ili, još bolje, koristite Wago kleme. One ‘škljocnu’ i daju vam tu sigurnost da se žica neće izvući. Kratak spoj u zidu miriše na spaljenu gumu i koštaće vas mnogo više od jednog modula. Ako planirate i spoljnu mrežu, pogledajte kako se pravi noćno osvetljenje bašte jer su tamo pravila o vlagi još brutalnija.
Fizika signala: Zašto zidovi od blokova ubijaju automatizaciju
Zašto ovo radi? Većina pametnih sijalica koristi Zigbee ili Wi-Fi na 2.4GHz. To je ista frekvencija na kojoj radi vaša mikrotalasna. Kada uključite rernu, svetlo u kuhinji može da ‘laguje’. Problem sa zidovima od punog bloka ili armiranog betona je taj što oni deluju kao Faradejev kavez. Signal se ne probija; on se odbija. Ako želite da vaš sistem radi flush-mounted, morate postaviti ‘mesh’ mrežu. Svaki pametni modul koji je stalno pod naponom deluje kao repetitor. Što više modula imate, mreža je jača. To je kao paukova mreža – pokidajte jednu nit, i ostale će i dalje držati konstrukciju. Ali pazite na ‘zagušenje’. Previše Wi-Fi sijalica će srušiti vaš kućni ruter. On jednostavno ne može da hendluje 50 IP adresa istovremeno.
Anatomija propasti: Šta se dešava kada kupite najjeftiniji kontroler
Kupili ste kontroler za 3 dolara sa sumnjivog sajta? Čestitam, kupili ste tempiranu bombu. Šest meseci kasnije, primetićete da se sijalica sama pali u dva ujutru. To nije duh. To je loš elektrolitski kondenzator koji je ‘nabubreo’ i gubi napon. Kada napon padne, mikrokontroler se resetuje i po defaultu pali svetlo. To je anatomija screw-up-a koji kvari brakove. Jeftina plastika kućišta će postati krta od toplote. Ako ga ‘jam-ujete’ (uglavite) u malu doznu, toplota nema gde da ide. Uvek ostavite bar 20% slobodnog prostora u dozni za cirkulaciju vazduha. Ako nemate mesta, vreme je za štemovanje. Ružno je, prašnjavo je, ali je bezbedno. Da biste pratili potrošnju i stanje opreme, možete napraviti bazu podataka u Excelu za svaki instalirani modul.
Da li mi treba ‘hub’ za svaku sobu?
Ne. Jedan dobar Zigbee hub može da pokrije do 80 kvadrata ako su zidovi normalni. Ali ako živite u zgradi sa debelim nosećim zidovima, moraćete da strateški rasporedite ‘pametne utičnice’ koje služe kao mostovi. Svaka utičnica produžava signal za još 5-10 metara kroz zid.
Koliko struje troše pametne sijalice dok su ugašene?
Svaka sijalica troši oko 0.3W do 0.5W dok ‘čeka’ komandu. Na 20 sijalica, to je oko 10W konstantne potrošnje. To je cena komfora. Nije mnogo, ali ako ste opsednuti štednjom, pogledajte savete za kućnu štednju.
Logika automatizacije: Kako podesiti prvi ‘scenarij’ a da ne poludite
Prva greška: pravljenje previše komplikovanih pravila. ‘Ako se otvore vrata, a sunce je zašlo, i niko nije u kuhinji, upali svetlo na 20%’. Ovo će bagovati. Senzori pokreta imaju ‘cool-down’ period. Obično je to 60 do 90 sekundi. Ako uđete u sobu pre nego što se senzor resetovao, ostaćete u mraku. Rešenje? Koristite senzore prisustva (mmWave) umesto običnih PIR senzora. Oni detektuju čak i vaše disanje dok sedite na kauču. Instalacija je gora jer zahtevaju stalno napajanje, ali rade besprekorno. I ne zaboravite da sredite kablove oko senzora. Viseći kablovi su magnet za decu i kućne ljubimce koji će ih iščupati u roku od dva dana.
Zaključak: Uradi to muški ili nemoj uopšte
Automatizacija svetla nije za one koji žele sve ‘na klik’ bez muke. Biće znoja, biće psovanja kada ruter odbije da prepozna modul, i biće bar jedan šraf koji će pasti u mrak i koji nikada nećete naći. Ali kada prvi put uđete u kuću sa kesama iz prodavnice, a svetlo se samo upali tačno onako kako ste zamislili, znaćete da je vredelo. Nemojte kupovati gotova rešenja od 2000 evra. Napravite sistem koji vi kontrolišete, a ne on vas. I zapamtite: uvek ostavite fizički prekidač u funkciji. Jer kada internet padne, vaša žena/muž će i dalje želeti da upali svetlo rukom, a ne da resetuje ruter u mraku.