E, pa, priznajem. Sećam se jutra kada sam stajao nasred dnevne sobe, okružen haosom. Miris ustajalosti od šolje kafe od sinoć me je bockao za nos, hrpa nepročitane pošte se nagomilala na stolu, a igračke su bile posvuda kao minsko polje. Osećaj beznađa me je preplavio. Kao da sam izgubio kontrolu ne samo nad svojim domom, već i nad sopstvenim životom. Sigurno ste se i vi nekad tako osećali, zar ne?
U tih svojih petnaest i kusur godina sam prošao sve faze. Od onog studenta koji živi u totalnom neredu i misli da je to deo nekog boemskog šarma, preko mladog profesionalca koji pokušava da žonglira karijeru i porodični život, pa do današnje uloge mentora koji pokušava da nađe mir u svakodnevici. Put do stvaranja optimalnog kućnog plana nije bio ni brz ni lak, verujte mi. Bilo je tu mnogo saplitanja, mnogo neuspešnih pokušaja i, da budem iskren, mnogo nerviranja.
Velika greška koju sam uporno pravio
Pre nekih deset godina, mislio sam da je rešenje u velikom prolećnom čišćenju. Znate ono, vikend je, sve će da se vadi iz ormara, sve će da se prebaci iz sobe u sobu, a onda će magično da se posloži. Uh, kako sam se prevario! Sećam se jednog takvog „projekta“. Bilo je to subotnje jutro, sunčano, idealno za akciju. Odlučio sam da organizujem kompletnu trpezariju i kuhinju. Izvadio sam sve posuđe, sve male aparate, sve papire, sve račune koji su se tamo skupljali mesecima. Svuda su bile kutije, kese, hrpe stvari koje sam želeo da bacim, poklonim ili sačuvam. Pola dana je prošlo u vađenju i sortiranju, a ja sam bio iscrpljen, a prostor je izgledao deset puta gore nego pre nego što sam počeo. Dešavalo se da u toku haosa izgubim ključeve od auta ili da ne mogu da nađem račun koji mi hitno treba. Sećam se onog osećaja znoja koji se slivao niz leđa, prašine koja mi se uvlačila u nos i onog, pa, lepljivog osećaja na rukama od ko zna čega, dok sam pokušavao da se probijem kroz nagomilane stvari.
Do večeri, kuhinja je i dalje bila u haosu, trpezarija još gora, a ja sam shvatio da sam se preopteretio. Pokušao sam da radim previše odjednom, bez jasnog plana, bez realnih očekivanja. Porodica je bila iznervirana, ja sam bio na ivici suza, i na kraju smo samo sve nekako ugurali nazad, obećavajući sebi da ćemo „jednog dana“ to stvarno srediti. To je bila moja najveća „operativna rana“ – pokušaj da odjednom rešim sve, umesto da idem korak po korak. Naučio sam da je organizacija maraton, a ne sprint. I da je mnogo više od fizičkog prostora; to je stanje duha.
Zašto je ovo uopšte važno za nas, ljude?
Ponekad mi se čini da ljudi misle da je organizacija samo neka estetika, da je to luksuz za one koji imaju viška vremena. Ali, evo o čemu se radi: to je mnogo više od toga. Kad vam je dom u haosu, u haosu vam je i glava. Sećam se anksioznosti koju sam osećao kada bih znao da me čeka nered. Nije to bio samo estetski problem; to je bio mentalni teret. Znao sam da negde postoji račun koji moram da platim, ali ne znam gde je. Znao sam da mi dete ima negde omiljenu igračku, ali ne mogu da je nađem. Stalni osećaj da ste na ivici da nešto zaboravite, nešto propustite. To je iscrpljujuće.
Ali, s druge strane, kad imate funkcionalan kućni plan, kada znate gde je šta, kada imate jasan raspored aktivnosti – e, to donosi mir. To je ponos kada ujutru uđete u kuhinju i sve je čisto, spremno za novi dan. To je olakšanje kada se setite nekog dokumenta i znate tačno gde da ga nađete. Nije to samo lepota, to je funkcionalnost koja oslobađa mentalni prostor za važnije stvari u životu. Zaista, organizovati dom za mir i produktivnost je investicija u sebe.
Moj put od haosa do (skoro) savršenog sistema
Pre petnaest godina, moj pojam „organizacije“ bio je gurnuti sve u ormar i zatvoriti vrata. Zvuči poznato? Haha! Stari ja bi se smejao ovom današnjem ja, koji se raduje sistemu fioka. Nekada sam verovao u čarobne table, komplikovane aplikacije i detaljne planove koji su zahtevali sate rada svaki dan. I, naravno, nijedan nije opstao duže od nedelju dana. Moja „Aha!“ spoznaja? Nije stvar u savršenstvu, već u održivosti. Nije u tome da je sve sterilno i kao iz magazina, već da je funkcionalno i da vam služi. Danas sam shvatio da je organizovati dan za bolju produktivnost ključ. To je neprestani proces prilagođavanja.
Princip #1: Svaka stvar ima svoje mesto
Ovo zvuči jednostavno, ali je kamen temeljac svega. Ako stvar nema svoje stalno mesto, ona će lutati. I to je ono što stvara nered. Uveo sam pravilo u svom domu: “Zona za sve”. To znači da svaki predmet, od ključeva do punjača za telefon, ima svoje određeno mesto. Recimo, odmah pored ulaznih vrata imam mali poslužavnik za ključeve i novčanike. Nema više traženja ključeva u panici pre nego što krenete na posao. Nema. Ja sam sebi napravio čak i malu kutiju za dolaznu poštu, kako se ne bi gomilala po radnim površinama. Verujte mi, ovo je bio moj prvi pravi „životni trik“ koji sam otkrio – prestao sam da jurim za stvarima i počeo da ih vraćam tamo gde im je mesto.
Princip #2: Male pobede, a ne velike revolucije
Zaboravite na taj vikend maraton čišćenja. Moj „tajni“ savet? Petnaestominutni blicevi. Svaki dan, ili barem nekoliko puta nedeljno, odvojite petnaest minuta da se fokusirate na jednu malu oblast. Ne pokušavajte da očistite celu kuhinju. Očistite samo sudoperu. Ili samo jednu policu u frižideru. Možda samo fioku sa priborom. Nešto malo, nešto dostižno. Kad vidite taj mali, očišćeni deo, osetićete zadovoljstvo i motivaciju da nastavite. Sećam se kad sam prvi put probao ovo – počeo sam sa noćnim stočićem. Za 15 minuta sam ga sredio. Osećaj ponosa je bio ogroman, i to me je poguralo dalje.
Ako ste se pitali kako planirati i uštedeti novac, često i finansijski haos proizlazi iz opšteg nereda. Kad je sve organizovano, lakše pratite i račune i potrošnju. Ali, čekajte, postaje još bolje!
Princip #3: Digitalna organizacija je takođe važna
Nije samo fizički prostor bitan. Naši digitalni životi su često još veći haos. Preuzete datoteke svuda, hiljade fotografija bez reda, email inbox preplavljen. Počeo sam da primenjujem iste principe: svaka digitalna datoteka ima svoje mesto (u folderu, ne na desktopu!), redovno brišem nepotrebne emailove, i koristim kalendar za sve obaveze. Verujte, digitalna detoksikacija donosi neverovatnu jasnoću.
Princip #4: Fleksibilnost je ključna, ne perfekcija
Ovo je lekcija koju sam morao da naučim na teži način. Život se dešava. Planovi će se poremetiti. Neka zona u kući će se povremeno pretvoriti u haos. I to je u redu! Bitno je da imate sistem koji je dovoljno fleksibilan da preživi povremene turbulencije. Ne treba težiti savršenstvu, već funkcionalnosti. Nije cilj da nikada ne bude nereda, već da znate kako brzo i efikasno da ga rešite kada se pojavi. Ne morate čistiti dom prirodnim sredstvima svaki dan od A do Ž, ali redovni, mali koraci prave veliku razliku.
Šta ako… Pitanja iz stvarnog života
Mnogo puta su me pitali razne stvari, i evo nekoliko najčešćih, sa mojim realnim odgovorima: