Prestanite da verujete da se inox buši na ‘turbo’ podešavanjima vaše bušilice. To je laž koja ubija burgije u prvih pet sekundi. Ako želite čist otvor bez spaljivanja kobaltne burgije od 20 evra, morate shvatiti da nerđajući čelik nije drvo; to je tvrdoglav zver koja zahteva upravljanje trenjem, a ne sirovu brzinu. Vi ili vaš alat ćete platiti cenu ako ne promenite pristup odmah.
Zašto obične HSS burgije ‘umiru’ u dodiru sa inoxom
HSS burgije su napravljene za gvožđe i meke čelike, ali inox je druga priča. Čim osetite onaj specifičan, sladunjav miris spaljenog metala i vidite kako vrh burgije postaje plavičast, gotovi ste. To je miris vašeg bačenog novca. Inox ima tendenciju da se ‘zakali’ pod pritiskom i toplotom. Što se burgija brže vrti, to metal postaje tvrđi. To je začarani krug uništenja. Bitno je. Ne forsirajte.
UPOZORENJE: Metalni opiljci (špon) kod bušenja inoxa su dugi, spiralni i oštri kao žileti. Nikada ih ne uklanjajte golim rukama. Jedan pogrešan potez i spiralni opiljak će vam raseći prst do tetive pre nego što osetite bol.
Kobalt ili ništa: Razlika između 5% i 8% Co legure
Za ovaj posao vam treba kobalt. Konkretno, tražite oznake M35 (5% kobalta) ili M42 (8% kobalta). M42 je skuplji, ali je tvrđi i otporniji na toplotu. Ako pokušate sa običnom ‘zlatnom’ (titanijum nitrid) burgijom, ona će se oljuštiti čim zagrebe površinu. Kobaltna burgija nije samo premazana; ona je cela legirana, što znači da je možete oštriti. 
Zaboravite na veliku brzinu: Magija niskih obrtaja (RPM)
Najveća greška koju ćete napraviti je pritiskanje ‘gasa’ do kraja. Za rupu od 10mm u inoxu, vaša bušilica ne bi trebalo da pređe 300 do 400 obrtaja u minuti. To je sporo. Toliko sporo da možete videti kako se burgija okreće. Ali to je jedini način da sečete metal umesto da ga trljate. Ako vidite dim, stante odmah. Ohladite sve. Nastavite sporije. Da, armija će vas boleti od konstantnog, ali umerenog pritiska. Izdržite.
Hlađenje: Zašto je kap ulja bitnija od snage mišića
Trenje stvara toplotu, a toplota je neprijatelj broj jedan. Ne treba vam profesionalno postrojenje za hlađenje, ali vam treba ulje. Obično mašinsko ulje, ili još bolje, namenska pasta za rezanje. Ako nemate ništa, čak i motorno ulje je bolje nego suvo bušenje. Kapljica na vrh burgije svakih 10 sekundi pravi razliku između uspeha i uništenja alata. Slično kao kod ostrenja noževa, bitan je ugao i konstantno podmazivanje da se metal ne bi pregrejao.
Anatomija katastrofe: Kako izgleda ‘zakaljen’ inox
Ako ste ipak pustili burgiju da se vrti prebrzo, stvorili ste ‘staklenu’ tačku na metalu. Inox se na tom mestu termički obradio i postao tvrđi od same burgije. Sada imate problem. Možete kupiti novu burgiju, ali ona neće moći da zagrize u tu tačku. Rešenje? Morate ručnim dletom ili manjom, žrtvovanom burgijom ‘probiti’ tu koru pre nego što nastavite. To je kazna za nestrpljenje.
Nauka o materijalima: Zašto inox ‘mrzi’ burgije
Inox (naročito serija 304 i 316) sadrži hrom i nikl koji mu daju otpornost na koroziju, ali i visoku duktilnost. Kada burgija pritisne površinu, molekularna struktura se zbija i postaje ekstremno tvrda (work hardening). To je fizika žaljenja. Ako ne skidate strugotinu konstantno, vi samo polirate površinu dok ne postane tvrda kao dijamant. Zato je pritisak ključan – burgija mora uvek da ‘grize’ novi sloj metala.
Da li mogu da koristim burgiju za beton na inoxu?
Ne, osim ako ne želite da polomite burgiju i oštetite materijal. Burgije za beton imaju vidija vrh koji je dizajniran za udarce, a ne za struganje i sečenje metala. Rezultat bi bio katastrofalan.
Koliko često treba oštriti burgiju?
Čim primetite da burgija više ne izbacuje dugačke spirale metala već sitnu prašinu, vreme je za oštrenje. Tupa burgija samo proizvodi toplotu. Ako ne znate sami, potražite organizator za alat gde držite svoje oštrače ili kupite novu. Uvek imajte rezervu. Bušenje inoxa je maraton, a ne sprint. Polako, hladno i sa pravim alatom – to je jedini put do uspeha.