Prestanite da verujete u ‘bezbedne’ otrove iz poljoprivredne apoteke
Reklame vam govore da je glifosat bezbedan za vašu decu i pse nakon što se osuši. To je laž. Vi, kao neko ko želi čistu zemlju, znate da ono što ubije korov za tri sata ne nestaje tek tako u vazduhu. Gledali ste kako vam se bašta pretvara u sterilnu zonu gde ni kišna glista ne želi da proviri. Ako želite rezultat bez trovanja sopstvenih pluća, morate prestati da kupujete gotova rešenja i okrenete se hemiji koju možete popiti (ali nemojte). Vaš alat je kiselost, a ne toksičnost. Za manje od 150 dinara napravićete litar tečnosti koja prži listove korova brže od bilo kog komercijalnog otrova, a da pritom ne uništite mikrobiologiju zemljišta koju ste godinama gradili pomoću prirodnog đubriva od ljuski jaja.
Zašto obično belo sirće od 9% često zakaze (i kako to popraviti)
Direktan odgovor: Standardno kuhinjsko sirće je preslabo za višegodišnje korove sa dubokim korenom. Ono će spržiti list, ali koren će preživeti. Da biste dobili pravi efekat, treba vam koncentracija sirćetne kiseline od barem 20%. Ako koristite ono iz prodavnice, morate dodati ‘pojačivače’ koji probijaju zaštitni vosak na listu biljke. Osetićete oštar, kiselkast miris koji štipa za nozdrve dok mešate – to je znak da formula radi. Bez te penetracije, kiselina samo sklizne sa lista kao voda sa leđa patke. Često vidim baštovane kako prskaju usred dana po vetru. Velika greška. Kiselina mora da sedi na listu na direktnom suncu da bi izvukla vlagu iz ćelija. Ako nemate sunca, gubite vreme.
Receptura: ‘Paklena mešavina’ za kiseljenje korova
Zaboravite na precizne laboratorijske menzure; ovde se radi o brutalnoj snazi materijala. Pomešajte 4 litra belog sirćeta, dve šolje gorke soli (magnezijum-sulfat) i dve supene kašike deterdženta za sudove. Ali pazite, nemojte koristiti onaj mirišljavi sa balzamom za ruke. Treba vam najjeftiniji, agresivni sapun koji će razbiti površinski napon tečnosti.
UPOZORENJE: Ako koristite sirćetnu esenciju od 80%, obavezno nosite zaštitne naočare i gumene rukavice. Kap ove tečnosti u oku može izazvati trajna oštećenja rožnjače brže nego što stignete do česme.
Sipajte so polako. Čućete lagano šištanje dok se kristali sudaraju sa kiselinom. Mešajte dok se potpuno ne rastvore. Ako ostane zrno soli, začepiće vam diznu prskalice baš kad budete na pola posla. Frustrirajuće. Slabašne plastične prskalice od 200 dinara će verovatno propasti nakon dve sezone jer kiselina izjeda gumene zaptivke. To je cena koju plaćate za čistu baštu.
Zašto ovo radi: Nauka o dehidrataciji
PVA lepak spaja drvo prodirući u vlakna, a sirćetna kiselina ubija biljku tako što uništava ćelijske membrane. Čim kiselina dotakne list, ona kreće u proces desikacije – izvlačenja vode. So u receptu služi kao osigurač. Dok sirće napada list, so prodire u gornji sloj zemlje i onemogućava biljci da ponovo povuče vlagu. Međutim, tu leži zamka. Ako preterate sa solju, napravićete pustinju gde ništa neće rasti godinama. Ja sam jednom, u žurbi da sredim stazu, prosuo kilogram soli. Ni tri godine kasnije tu ni mahovina nije htela da krene. Budite hirurški precizni. Ako pravite sistem za automatsko zalivanje, vodite računa da ovaj herbicid ne završi u tom krugu.
Da li domaći herbicid uništava i dobre biljke?
Da, ovaj herbicid je neselektivan. On ne zna razliku između maslačka i vaše omiljene ruže. Sve što je zeleno i što dotakne – spržiće. Zato koristite komad kartona kao štit dok prskate blizu povrća. Ako ga zakačite, nema povratka. List će postati smeđ i krt za manje od dva sata pod suncem.
Koliko često treba prskati?
Domaći preparati zahtevaju upornost. Za tvrdoglave biljke poput palamide, moraćete da ponovite postupak tri puta u razmaku od po pet dana. Prvi put ubijate vrh, drugi put slabite koren koji pokušava da se oporavi, a treći put ga dokrajčite dok je u stanju šoka.
Anatomija promašaja: Zašto vam je staza i dalje zarasla
Najveći neuspeh se dešava kada ljudi prskaju pre kiše. Ako kiša padne u roku od 6 sati nakon tretmana, možete slobodno da bacite sav trud u vodu. Bukvalno. Voda će isprati kiselinu pre nego što ona probije vosak lista. Takođe, ljudi ignorišu pH vrednost zemljišta. Ovaj herbicid privremeno snižava pH, što može pogodovati gljivicama ako se koristi u velikim količinama blizu stabala voća. Umesto da samo prskate unedogled, nakon što korov ugine, prekrijte to mesto koristeći domaći malč od kartona. To je jedini način da sprečite seme koje spava u zemlji da dobije svetlost i ponovo krene u napad. Kao što mi je stari baštovan Mile uvek govorio: ‘Džaba ti prskaš, ako mu sunce i dalje greje leđa’. Budite pametniji od korova, ne samo agresivniji.