Zašto plaćate 5.000 dinara za nešto što košta 50 dinara u otpadu?
Prodavnice nakita vam prodaju maglu upakovanu u satenske kesice. Bakarno prstenje koje vidite na Instagramu za 40 evra košta vas praktično nula dinara ako znate gde da kopate po starim elektro-instalacijama ili motorima rashodovanih frižidera. Ti drski ‘umetnici’ koriste istu žicu koju vi bacate. Ali, ako mislite da ćete samo uvrnuti žicu oko prsta i dobiti remek-delo, varate se. Prsti otiču. Bakar oksidira. Ako ne uradite ovo kako treba, prst će vam pozeleneti za dva sata, a kamen će ispasti dok perete sudove. Treba vam sistem, malo hemije i par starih klešta. Odmah zaboravite na lepak; ako koristite lepak u izradi nakita od žice, niste majstor, nego lenjivac. Ovde se radi o mehaničkoj tenziji i fizici metala.
Izbor žice: Razlika između meke vune i neposlušnog metala
Nemojte samo otići u prodavnicu i kupiti prvu kotur žice. Postoji ‘dead soft’, ‘half hard’ i ‘full hard’. Za bazu prstena vam treba 1.2mm (16 gauge) polutvrda žica, a za pletenje oko kamena 0.4mm (26 gauge). Ako uzmete previše meku žicu, prsten će se deformisati čim ga jače stisnete. Miris sirovog bakra je specifičan, metalan i opor. Pod prstima, prava žica treba da pruža otpor, a ne da se savija kao kuvana špageta. Zapamtite: bakar se ojačava radom (work hardening). Svaki put kada ga savijete, molekularna struktura se menja i postaje tvrđa. Preterajte, i žica će samo ‘puk’ – pući će tačno tamo gde ne treba. Iskusio sam to stotinu puta dok nisam naučio da poštujem granicu elastičnosti.
Geometrija prsta: Kako izmeriti vretno pre nego što sve upropastite
Najveća greška početnika? Prave prsten prema trenutnom obimu prsta. Prsti se šire na toploti i skupljaju na hladnoći. Ako prsten ‘legne’ savršeno u radionici, biće vam tesan u gradu. Koristite metalno vretno (mandrel). Ako ga nemate, stara drvena drška metle može da posluži, ali je morate precizno izmeriti šublerom. Izmerite zglob prsta, a ne samo bazu. Ako prsten ne prođe preko zgloba, džaba vam sva estetika. Ja sam jednom proveo četiri sata pletući složen keltski čvor samo da bih shvatio da ne može da prođe ni mojoj ćerki preko zgloba. Frustrirajuće? Neverovatno. Ne budite ja.
Tehnika ‘kaveza’: Kako zarobiti kamen bez grama lepljive mase
Ovde nauka sreće zanat. Vaš kamen (kabošon ili običan rečni oblutak) mora biti ‘zarobljen’ tenzijom. Prvo napravite bazu od tri niti deblje žice. Onda tankom žicom (0.4mm) krećete u pletenje. Stežite čvrsto. Žica mora da ‘ugrize’ metal ispod sebe. Zvuk tanke žice koja struže o debelu je visok, skoro kao škripa. Ako čujete taj zvuk, znači da je zategnuto kako treba. 
Kada dođete do kamena, koristite tehniku ‘bezel’ savijanja. Kleštima sa okruglim vrhom (round nose pliers) napravite petlje koje će fizički blokirati kamen da ispadne napred ili nazad. Osetićete pod prstima kako kamen prestaje da mrda. Ako i dalje klacka, dodajte još jedan namotaj. To je čista mehanika, nema tu magije.
Zašto nikada ne ostavljate oštre krajeve: Anatomija posekotine
Loš nakit prepoznaćete po tome što cepa čarape i grebe kožu. Svaki kraj žice mora biti ‘skriven’ ili zaobljen. Koristite finu turpiju za metal ili čak brusni papir granulacije 400. Ako krajeve žice samo odsečete i ostavite, napravili ste malo oružje, a ne nakit. Ja to zovem ‘vampirski krajevi’. Svaki kraj mora biti savijen prema unutrašnjosti dizajna i utisnut kleštima tako da se ne oseća pod jagodicom prsta. To je pipav posao. Boleće vas oči, a prsti će vam biti crni od oksida. Ali to je cena kvaliteta. Nema prečica.
Da li bakar ostavlja zelene tragove na koži?
Da, ostavlja. To je hemijska reakcija između bakra i kiselosti vašeg znoja (kupri-karbonat). Ako vam neko kaže da njegov bakarni nakit to ne radi, a nije lakiran, laže vas. Možete prsten premazati tankim slojem čistog pčelinjeg voska. Ne koristite lak za nokte, to je rešenje za amatere i oljuštiće se za tri dana, ostavljajući ružne fleke. Vosak je prirodan i lako se obnavlja.
Koji kamen je najbolji za početnike?
Uzmite nešto tvrdo, poput ahata ili običnog kvarca. Izbegavajte tirkiz ili malahit za prvi put jer su mekani i lako ih možete ogrebati čeličnim kleštima. Jedan pogrešan pokret kleštima i vaš ‘skupoceni’ kamen ima brazdu preko sredine. Vežbajte na oblucima sa Dunava dok ne steknete osećaj za pritisak.
Anatomija screw-up-a: Šta se dešava ako preskočite poliranje
Ako mislite da je prsten gotov čim savijete zadnju žicu, grešite. Prsten tada izgleda prljavo, matirano i jeftino. Ako ga ne ispolirate, oksidacija će se ubrzati i prsten će za nedelju dana izgledati kao da ste ga izvukli iz blata. Koristite čeličnu vunu ‘0000’ ili staru pamučnu krpu sa malo paste za zube (ona sa granulama radi najbolje). Ribajte dok ne vidite svoj odraz. Postoji nešto duboko zadovoljavajuće u momentu kada sivi, mat metal odjednom blesne toplim, crvenkastim sjajem. Ako preskočite ovaj korak, sav vaš trud oko pletenja je uzaludan jer niko neće videti detalje od prljavštine.
Zašto je ‘Old Timer’ Mile uvek koristio sumpor
Stari zanatlije, poput mog komšije Mileta koji je pravio nakit još u staroj Jugoslaviji, znali su trik za ‘antički’ izgled. Ako želite da prsten izgleda kao da je iskopan iz grobnice rimskog vojnika, koristite jetru sumpora (liver of sulfur). Smrdi na pokvarena jaja, užasno je. Ali, jedna kap u toploj vodi će bakar u sekundi pretvoriti u crnu boju. Zatim ga lagano prebrišite finom vunom tako da crna boja ostane samo u udubljenjima, a istaknuti delovi zasijaju. To daje dubinu koju nijedna mašina ne može da simulira. Bakar nije samo metal; on je živ, menja se i reaguje na okolinu. Poštujte tu hemiju i vaše prstenje će trajati generacijama.