Vreća kvalitetnog komposta u poljoprivrednoj apoteci košta preko 900 dinara, a vama je za iole ozbiljniju baštu potrebno bar deset takvih. Vi bukvalno bacate novac svaki put kada ljusku krompira ili ostatke kafe bacite u kontejner umesto u namenski prostor za truljenje. Ovaj vodič će vas naučiti kako da od tri drvene gajbe koje piljari bacaju iza kamiona napravite sistem koji generiše vrhunsko đubrivo bez ijednog uloženog dinara. Zaboravite na fensi plastične kante od 100 evra; mikrobiologija ne mari za dizajn, ona traži samo tri stvari: kiseonik, vlagu i azot. Prvi korak je nabavka materijala. Idite do lokalne zelene pijace subotom popodne. Tražite ‘letvarice’ od borovine ili bukve. One su često rasklimane, ali nama to odgovara jer su razmaci između letvica ključni za aeraciju. Ako osetite miris truleži dok birate gajbe, preskočite ih. Treba vam zdravo, suvo drvo. Prilikom transporta pazite na krhotine; stare gajbe su pune sitnih iglica koje se zabijaju duboko pod kožu.
Zašto je aeracija bitnija od estetike
U kompostiranju kiseonik je sve. Ako zatvorite organski otpad u plastičnu kesu ili hermetičku posudu, dobićete smrad pokvarenih jaja i metan. To je anaerobni proces koji privlači muve i pacove. Pravilan kompostnik mora da diše. Drvene gajbe su idealne jer imaju fabrički ostavljene proreze od po 1-2 centimetra.
Zašto ovo funkcioniše? (Fizika razgradnje)
Proces koji se dešava unutar vašeg kompostnika je zapravo kontrolisano sagorevanje bez plamena. Bakterije i gljivice koriste ugljenik iz drveta i ‘smeđeg’ materijala kao gorivo, dok azot iz ‘zelenih’ ostataka služi za izgradnju njihovih tela. Kada naslažete materijal u gajbe, stvara se efekat dimnjaka. Topao vazduh iz centra gomile, gde temperatura može dostići i 60 stepeni Celzijusa, podiže se i izvlači svež kiseonik kroz bočne proreze gajbi. Ako gajbe zakucate preblizu jednu drugoj, ovaj protok staje, bakterije umiru, a vaša bašta počinje da zaudara na deponiju. 
Priprema i ojačavanje konstrukcije bez eksera
Većina tutoriala će vam reći da koristite pocinkovane vijke. Ne trošite novac. Koristićemo staru tehniku uvezivanja ili običnu žicu koju ste sigurno našli u garaži. Gajbe se brzo raspadaju na vlagi ako su direktno na zemlji. Podignite ih na četiri stare cigle ili dva deblja kamena. To sprečava direktan kontakt sa mokrim tlom i drastično produžava vek trajanja vašeg ‘besplatnog’ sistema.
PAŽNJA: Nikada ne koristite gajbe koje su tretirane fungicidima ili premazane lakovima. Hemikalije će ubiti korisne gliste i završiti u vašem paradajzu. Ako je drvo sumnjivo zelene boje, to je bakar-sulfat ili neki drugi otrov. Odmaknite se.
Slather (premažite) unutrašnje ivice gajbi tankim slojem pčelinjeg voska ako ga imate pri ruci, ali nemojte se opterećivati. Čak i ako gajba istruli za dve godine, napravićete novu za pet minuta.
Anatomija promašaja: Greška koju prave svi početnici
Najveći debakl koji sam video je postavljanje kompostnika na betonsku podlogu. To je siguran put u propast. Kompost mora da ima kontakt sa živom zemljom kako bi gliste i mikroorganizmi mogli da uđu u gomilu odozdo. Ako ga stavite na beton, višak tečnosti, takozvani ‘kompostni čaj’, će se skupljati na dnu i pretvoriti bazu u crnu, smrdljivu kašu.
Da li kompostnik zaista ne smrdi?
Ako je odnos ugljenika i azota (smeđeg i zelenog) ispravan, mirisaće na šumsku zemlju nakon kiše. Ako osetite amonijak, dodajte još suvog lišća ili cepkanog kartona. Karton od jaja je ovde vaš najbolji saveznik. Isccepajte ga na komadiće veličine novčića i ubacite unutra.
Redosled slaganja za maksimalnu brzinu
Na dno prve gajbe stavite sloj suvih grančica debljine prsta. To je vaša drenaža. Preko toga ide sloj ‘zelenog’ (ostaci voća, povrća, sveža trava). Zatim sloj ‘smeđeg’ (suvo lišće, slama, karton). Ponovite proces dok ne napunite sve tri gajbe koje ste složili jednu na drugu. Ne nabijajte materijal. Pustite ga da sedne prirodno.
Kako održavati vlažnost u vrelim letima?
Kompost bi trebalo da ima konzistenciju isceđenog sunđera. Ako uzmete šaku materijala i stisnete, ne bi smelo da curi voda, ali bi ruka morala ostati vlažna. Tokom jula i avgusta, verovatno ćete morati da ‘zalijete’ gajbe jednom nedeljno. Koristite kišnicu ako je moguće.
Forenzička analiza neuspeha: Zašto se ništa ne dešava?
Ako nakon tri meseca vaš kompost izgleda isto kao i onog dana kada ste ga ubacili, problem je u veličini čestica. Bakterije nemaju zube. Ako ubacite ceo koren kupusa, on će tamo stajati godinama. Isitnite sve. Što je manja površina, to je brži proces. Isecite ostatke kuhinjskim nožem na komade od 2-3 centimetra pre nego što ih bacite u gajbu.
Alat koji vam zapravo treba (A nije čekić)
Jedini alat koji je zaista neophodan je dugačka metalna šipka ili vile. Jednom nedeljno, probodite gomilu kroz gajbe na nekoliko mesta. To je ‘aeracija u pokretu’. Osetićete otpor, a možda i toplotu koja izlazi iz rupa. To je znak da sistem radi. Vaša leđa će vas boleti od ovog posla, ali setite se onih 900 dinara po vreći dok radite. Baštovanstvo nije samo miris ruža, to je rvanje sa materijom.
Zaključak o nultom trošku
Reciklaža starih gajbi je čin pobune protiv potrošačkog društva. Umesto da kupujete plastiku napravljenu u Kini, koristite otpadnu drvnu građu da preradite sopstveni otpad. Rezultat je najkvalitetnije đubrivo koje novac ne može da kupi, puno mikrobiološkog života koji će vašu baštu učiniti otpornijom na sušu i bolesti. Samo ne zaboravite – uvek nosite rukavice, stare gajbe ne opraštaju nepažnju.