Prestanite da verujete marketinškoj laži da kompostiranje u stanu mora da smrdi
Većina ljudi misli da je držanje organskog otpada u stanu recept za invaziju vinskih mušica i miris truleži koji se uvlači u zavese. To je brutalna neistina proizašla iz loše hemije. Ako vam kanta smrdi, vi ne pravite kompost; vi uzgajate patogene bakterije u anaerobnom grobu. Do 150. reči ovog vodiča znaćete da vam za uspeh ne treba skupa električna mašina od 500 evra, već obična plastična kanta od 20 litara, malo kartona i razumevanje odnosa ugljenika i azota. Vaš cilj nije odlaganje smeća, već simulacija šumskog poda u malom prostoru. Ako ovo uradite kako treba, krajnji produkt će mirisati na vlažnu zemlju nakon letnje kiše, a ne na pokvarena jaja.
Zašto vaša kanta u kuhinji trenutno liči na deponiju a ne na resurs
Direktan odgovor je jednostavan: previše vlage i nula kiseonika. Kada bacite ostatke hrane u običnu kesu, oni počinju da se ‘guše’ i fermentišu na pogrešan način. U radionici bi rekli da ste ‘ugušili motor’. U svetu kompostiranja, to se zove anaerobni proces koji stvara metan i sumpor-vodonik. Da biste to izbegli, morate razumeti nauku o materijalima. Kompostiranje je proces u kojem mikroorganizmi, prvenstveno gljivice i bakterije, razlažu složene lance ugljenika. Ako ste ikada probali da izgradite visoku leju za povrće od recikliranih dasaka, znate da drvo trune sporije od trave. To je zato što su lignini u drvetu (Ugljenik) otporni, dok je zeleni materijal (Azot) ‘gorivo’. U stanu, vaš najveći neprijatelj je višak azota iz ostataka voća koji se pretvara u sluzavu masu.
Nauka o materijalu: Zašto odnos 30:1 spasava vaš nos
Ovo je tačka gde većina početnika gine. Idealna dijeta za vaše mikrobe je 30 delova ugljenika na jedan deo azota. U stanu to znači da na svaku šaku kora od krompira (Azot), morate da ‘slather’ (nabacate) tri šake seckanog kartona ili suvog lišća (Ugljenik). Karton nije samo punilo; on deluje kao sunđer koji upija višak tečnosti i stvara vazdušne džepove. Bez tih džepova, vaši mikrobi ostaju bez vazduha i umiru, prepuštajući teren onim ‘smrdljivim’ bakterijama. 
WARNING: Nikada ne ubacujte meso, mlečne proizvode ili masnoće u kućni komposter. Ovi materijali zahtevaju mnogo više temperature za razgradnju koje kanta u stanu ne može da postigne. Rezultat će biti užasan smrad koji nećete moći da izbacite iz stana nedeljama, a privući ćete i bubašvabe koje je kasnije nemoguće istrebiti bez teške hemije.
Bokashi metoda protiv Vermikomposta: Šta odabrati?
Bokashi je proces fermentacije, dok je vermikompostiranje rad sa crvima. Za stanove, Bokashi je često bolji jer koristi anaerobne mikrobe u hermetički zatvorenoj posudi, ali zahteva kupovinu ‘meškinja’ (supstrata sa mikrobima). Ako ste više za ‘Uradi sam’ varijantu, vermikompost je kralj. Crvi (Kalifornijske gliste) su mašine za preradu. Oni bukvalno jedu vaš otpad i pretvaraju ga u najkvalitetnije đubrivo na svetu. I ne, neće vam pobeći iz kante ako ih hranite kako treba. Oni mrze svetlost i vole vlagu teksture isceđenog sunđera. Ako osetite miris amonijaka, to je znak da ste ih prehranili. Prestanite odmah.
Da li kompost privlači bubašvabe?
Ne, ako je kanta pravilno zatvorena i ako ne bacate kuvana jela. Bubašvabe traže lak plen, a pravilno balansiran kompost sa puno kartona im nije privlačan. Ako primetite mušice, to znači da niste prekrili ‘zeleni’ materijal sa dovoljno ‘braon’ materijala (kartona).
Anatomija neuspeha: Kako sam uništio svoj prvi kompost
Opisaću vam scenario koji morate izbeći. Pre šest godina, mislio sam da je dovoljno samo bacati ostatke u kantu sa rupama. Nakon dve nedelje, dno kante je postalo crna, smrdljiva močvara. Tečnost (tzv. ‘kompostni čaj’ koji je zapravo bio otrov u toj fazi) je procurela kroz parket i ostavila trajnu mrlju. Greška? Nisam imao drenažni sloj. Uvek, ali baš uvek, na dno kante stavite 5 cm krupnije seckanog kartona ili grančica. To služi kao rezervoar. Ako to preskočite, proces će postati vlažan, hladan i toksičan. Danas, moj sistem ima dvostruko dno sa slavinom za ispuštanje tečnosti. To je jedini način da osigurate mirisnu neutralnost.
Fizika žaljenja: Zašto temperatura (ne) raste u malim kantama
U velikim baštenskim komposterima, masa se zagreje do 60°C jer je zapremina velika. U stanu, vaša kanta od 20 litara nikada neće dostići te temperature. Zato zaboravite na ‘vruće kompostiranje’. Vi radite ‘hladno razlaganje’. To znači da proces traje duže – oko 3 do 6 meseci. Ne pokušavajte da ubrzate proces dodavanjem previše vode. Voda istiskuje kiseonik. Zapamtite pravilo: ako stisnete šaku komposta, ne sme da iscuri više od jedne kapi vode. Ako curi, dodajte još suvog materijala odmah. ‘Yank’ (iščupajte) višak vlage dodavanjem suvih novina.
Skriven resurs: Gde nabaviti besplatan materijal
Nemojte kupovati specijalne kese. Idite do lokalne prodavnice i tražite obične braon kartonske kutije. Skinite svu plastičnu traku sa njih (to je imperativ, plastika se neće razgraditi i zagadiće vam zemlju). Koristite običnu testeru ili makaze da usitnite karton na komadiće veličine 2×2 cm. Što je manji komad, to je veća površina za mikrobe. Baš kao što je lakše popraviti držač za tablet od drveta manjim alatom, tako i mikrobi brže ‘žvaću’ sitniji materijal. Takođe, kafa je vaš najbolji prijatelj. Soc od kafe je bogat azotom i deluje kao starter za proces, a pritom neutrališe mirise.
Koliko često treba mešati kompost?
Jednom nedeljno je dovoljno. Koristite staru baštensku lopaticu ili čak jači štap. Cilj je da ‘flipujete’ materijal sa dna na vrh kako biste uveli svež kiseonik. Bez kiseonika, proces staje.
Finalni dodir: Kako znati da je gotovo?
Gotov kompost je taman, mrvljiv i ne liči na ono što ste ubacili. Nećete videti koru od banane ili ljusku jajeta (osim ako ih niste zdrobili, ljuske se sporo razlažu). Ako i dalje vidite komade kartona, dajte mu još vremena. Kada ga jednom upotrebite za svoje saksijsko bilje, videćete razliku koju nijedno kupovno hemijsko đubrivo ne može da postigne. Biljke će postati tamnije zelene, a zemlja će bolje zadržavati vlagu. Kao i kod izrade saksija od starog cementa, trajnost i kvalitet zavise od pripreme. Ne žurite. Vaš stan može biti ekološka oaza, a ne izvor neprijatnosti, samo ako poštujete hemiju procesa.