Vaš električni frižider u letnjoj kuhinji troši 150 kWh mesečno samo da bi ohladio par flaša soka, a vi verovatno bacate taj novac u vetar.
Vaša potreba za hladnim osveženjem dok radite u bašti ne mora da zavisi od elektrodistribucije. Ako ste ikada osetili hladnoću na koži dok vetar duva preko znoja, razumete osnovnu fiziku ovog projekta. To je latentna toplota isparavanja. Napravićemo sistem koji koristi poroznu keramiku, pesak i vodu da stvori mikroklimu koja je i do 15 stepeni hladnija od okolnog vazduha. Bez motora, bez buke, bez računa za struju. Samo čista termodinamika. Zaboravite na plastične prenosne frižidere koji drže led samo dva sata; ovo je rešenje koje radi dokle god je pesak vlažan.
Zašto vam treba rečni pesak, a ne onaj fini sa stovarišta
Pesak ovde nije samo punilo; on je rezervoar za vodu i provodnik hladnoće. Ako kupite onaj presitni, nulti pesak za fugovanje, on će se sabiti toliko da voda neće moći da cirkuliše, i vaš frižider će postati obična topla rupa u zemlji. Potreban vam je oštar, rečni pesak srednje granulacije. Idite do obližnjeg potoka ili gradilišta i uzmite kofu peska koji pod prstima deluje grubo, kao šmirgla gradacije 60. Taj pesak ima dovoljno kapilarnog prostora da drži vlagu, a da pritom dozvoli vazduhu da ‘izvlači’ toplotu iz unutrašnje saksije. Miris vlažnog peska je prvi znak da vaš sistem radi. Ako miriše na ustajalu baru, preterali ste sa vodom i ugušili proces.
Anatomija Zeer pot sistema: Saksija u saksiji
Konstrukcija je brutalno jednostavna, ali đavo je u detaljima. Trebaju vam dve neglazirane keramičke saksije. Ključna reč: neglazirane. Ako kupite one sjajne, dekorativne saksije iz tržnih centara, proces isparavanja je nemoguć jer je keramika zapečaćena lakom. Tražite one najjeftinije, crvene, koje ‘dišu’. Spoljna saksija mora biti bar 10 centimetara šira od unutrašnje. Taj međuprostor je vaša baterija. Pre nego što počnete, proverite da li saksije imaju rupe na dnu. Većina ima. Zacepite ih čvrsto. Ne koristite selotejp; koristite čepove od plute ili vodootporni epoksi. Ako voda curi kroz dno, pesak će presušiti pre nego što se pivo ohladi. 
Fizika isparavanja: Zašto voda ‘krade’ toplotu
Kada voda isparava sa spoljne površine saksije, ona za taj proces mora da utroši energiju. Tu energiju (toplotu) ona crpi iz unutrašnjosti sistema. To je razlog zašto se tresete kada izađete iz bazena. Unutrašnja saksija postaje hladna jer spoljna saksija bukvalno usisava toplotu iz nje da bi pretvorila tečnu vodu u paru. Da bi ovo radilo maksimalnim kapacitetom, frižider mora biti na promaji, u hladovini. Sunce je neprijatelj. Ako ga stavite na direktno sunce, ono će grejati saksiju brže nego što voda može da je hladi. Postavite ga tamo gde ste planirali svoj plan za baštu, ispod gustog drveta ili u severni ugao trema.
WARNING: Nikada ne držite sirovo meso ili lako kvarljive mlečne proizvode u ovom frižideru ako spoljna temperatura prelazi 30 stepeni. Ovaj sistem spušta temperaturu na oko 12-15 stepeni, što je idealno za povrće, voće i piće, ali nije dovoljno hladno da spreči razmnožavanje salmonele u mesu. Koristite termometar da proverite unutrašnjost pre nego što poverite zdravlje ovom DIY uređaju.
Korak po korak: Sklapanje i inicijalno punjenje
Prvo, na dno velike saksije sipajte 5 centimetara peska. Sabijte ga dlanom. Postavite manju saksiju unutra tako da gornje ivice budu u ravni. Sada počinje borba. Morate polako sipati pesak u procep između dve saksije dok ga sabijate drvenom letvicom. Nemojte samo sipati; nabijte ga. Što je pesak gušći, to je bolji termalni kontakt. Kada dođete do vrha, polako sipajte hladnu vodu preko peska. Videćete kako keramika tamni. To je dobro. Keramika ‘pije’ vodu. Kada pesak više ne može da upije vodu, a površina postane sjajna i vlažna, vaš frižider je spreman. Unutrašnjost obložite čistom krpom da vaša hrana ne bi mirisala na glinu. Da bi sistem bio efikasan kao sistem za navodnjavanje kap po kap, vlažnost peska mora biti konstantna.
The Anatomy of a Screw-Up: Zašto moj frižider ne hladi?
Najveća greška koju možete napraviti je da koristite poklopac od saksije. On je pretežak i ne dozvoljava cirkulaciju. Umesto toga, koristite vlažan džak od jute ili stari peškir. Pokrijte vrh frižidera vlažnom tkaninom. Ako je tkanina suva, unutrašnja temperatura će skočiti za 5 stepeni u roku od pola sata. Drugi problem je zasićenje vlagom. Ako živite u predelu sa vlažnošću vazduha od 90% (npr. tik uz veliku reku tokom sparne večeri), ovaj frižider će raditi slabije. Isparavanje zahteva suv vazduh da bi ‘primio’ vlagu iz saksije. Ipak, čak i u najgorim uslovima, razlika u temperaturi će biti primetna. Ako vam se pojave bele mrlje na spoljnoj strani, ne paničite. To su minerali iz vode koji ostaju nakon isparavanja. Ostružite ih žičanom četkom povremeno da ne zapuše pore keramike.
Da li se isplati? (ROI Analiza)
Saksije će vas koštati oko 1500 dinara. Pesak je besplatan ako niste lenji. Voda iz bunara je besplatna. U poređenju sa električnim frižiderom koji bi vas koštao 20.000 dinara plus struja, ovaj sistem se isplati za manje od jedne sezone. Plus, nema pokretnih delova koji mogu da crknu. Ovo je tehnologija koja ne traži majstora, već samo malo pažnje i kofu vode svakog jutra. Vaša bašta zaslužuje ovakav nivo autonomije. Dok drugi vuku produžne kablove preko travnjaka, vi samo sipate vodu i uživate u hladnom soku. To je prava sloboda življenja van mreže.
Često postavljana pitanja: Koliko dugo drži hladnoću?
Dokle god ima vode u pesku, on hladi. Ako zaboravite da ga zalijete, pesak će se osušiti i unutrašnjost će se izjednačiti sa spoljnom temperaturom za oko dva sata. Ja praktikujem da sipam litar vode svako jutro pre nego što sunce upeče. To je mala cena za savršeno ohlađen paradajz koji ima ukus na baštu, a ne na freon i plastiku.