Prestanite da kupujete setove vodenih boja u knjižarama za decu
To nije akvarel, to je obojena kreda koja će vaš rad pretvoriti u mutnu mrlju čim pokušate da dodate treći sloj vode. Ako želite da vaše more izgleda kao Jadransko, a ne kao prosuta kafa, vi morate razumeti hemiju pigmenata i fiziku vode. Vaša najveća greška je strah od vode, a ironija je što upravo taj strah uzrokuje one ružne, tvrde ivice koje pokušavate da izbegnete. Do 150. reči ovog vodiča, znaćete tačno zašto vam treba 300-gramski pamučni papir i zašto je obična kuhinjska so vaš najbolji alat za teksturu morske pene.
Zašto pamučni papir od 300 grama nije luksuz nego potreba?
Pamučna vlakna u profesionalnom papiru deluju kao rezervoar. Celuloza (običan papir) samo ‘drži’ vodu na površini, što dovodi do krivljenja. Na dodir, kvalitetan papir mora biti grub, skoro kao brusni papir granulacije 120. Kada ga pokvasite, on treba da miriše na vlažnu njivu, a ne na hemijsko belilo. Ako koristite tanji papir, on će se naborati. Talasi će vam biti u papiru, a ne na slici. To je bačen novac. Crtanje za početnike počinje olovkom, ali akvarel počinje gramažom papira.
Nauka iza ‘mokro na mokro’ tehnike: Prvi sloj – Nebo i horizont
Prvi sloj je faza u kojoj ‘slatko’ natapate papir. Voda mora da sija na svetlosti, ali ne sme da pravi barice. Ako se voda skupi u ćoškovima, vaš horizont će biti pijan. Koristite ravnu četku širine bar 2 cm. Slaba tačka većine amatera je pigment koji je previše razblažen. more zahteva ‘ultramarin’ plavu koja ima težinu. Pigmenti u akvarelu su bukvalno mleveni kamenčići; neki su teži i tonu u pore papira (granulacija), dok drugi plutaju. Voda je vaš transportni sistem.
WARNING: Nikada ne koristite fen za kosu da biste ubrzali sušenje prvog sloja dok je papir potpuno natopljen. Topao vazduh će naterati pigmente da se ‘zakucaju’ za površinu pre nego što uđu u vlakna, što dovodi do ‘ispucalog’ izgleda koji se ne može popraviti.
Da li smem da koristim običnu so za teksturu pene?
Da, ali samo kada je papir u fazi ‘vlažnog sjaja’. To je trenutak kada papir više ne sija kao ogledalo, ali je i dalje hladan na dodir. Kristal soli izvlači vodu i pigment ka sebi, ostavljajući svetlu mrlju koja savršeno imitira morsku penu. Ako stavite so prerano, ona će se samo rastvoriti i napraviti gnjecavu masu. Ako stavite prekasno, neće se desiti ništa. Tajming je sve. Baš kao kod domaće sarme, redosled dodavanja sastojaka određuje uspeh.
Drugi sloj: Dubina, senke i ‘Anatomija jednog karfiola’
Drugi sloj nanosite kada je papir 100% suv. Ovo je trenutak gde nastaje najveća šteta. Ako dodate previše vlažnu četku na polusuvo more, nastaje ‘karfiol’ (backrun). To je ona ružna, nazubljena mrlja koja se širi kao infekcija. To se dešava jer čistija voda gura pigment koji je već počeo da se fiksira. Udarite četkicom i ne vraćajte se. Svaki dodatni potez samo podiže donji sloj i muti sliku.
Zašto se moja plava boja pretvara u zelenu?
To je hemija, a ne magija. Ako ste koristili žuti podton za sunce, a niste sačekali da se osuši pre nego što ste naneli plavu, dobili ste zeleno more. U akvarelu, boje se mešaju na papiru, a ne samo na paleti. Koristite ‘hladne’ plave za daljinu i ‘tople’ za plićak. Duboko more je mračno, skoro crno, ali nikada ne koristite crnu boju iz tube. Napravite je sami mešanjem tamno braon i teget. Crna iz tube je ‘mrtva’ i ubiće providnost slike.
Treći sloj: Detalji koji ‘režu’ oko
Treći sloj je faza ‘suvo na suvo’. Uzmite najmanju četkicu koju imate, broj 0 ili 1. Četkica mora biti skoro suva, a boja gusta kao sirup. Ovim slojem crtate grebene, odsjaj sunca na talasima i oštre ivice stena. Ovde se vidi da li ste majstor ili amater. Amater će pokušati da nacrtate svaki talas. Majstor će ostaviti belinu papira da ‘glumi’ svetlost. Bela boja u akvarelu ne postoji – bela boja je vaš papir.
Anatomija screw-up-a: Šta ako sam preterao sa tamnom bojom?
Ako ste more napravili previše tamnim, nemojte pokušavati da ga ‘operete’ vodom. Napravićete rupu na papiru. Jedini spas je ‘lifting’ – suva, čista četkica kojom nežno ‘usisavate’ višak vlage dok je još mokro. Ako je suvo, pomirite se sa tim. Vaše more je sada olujno, a ne tropsko. Sledeći put koristite paletu za testiranje pre nego što četkica dotakne glavni rad. Čak i kod projekata kao što je drveni stalak za začine, prvo merite, pa onda sečete. U slikanju, prvo testirate na komadiću papira, pa onda ‘udarate’ po sredini.
Zašto je pigment kobalta opasan?
Mnogi profesionalni akvareli koriste teške metale poput kobalta i kadmijuma. Ako imate naviku da ‘šiljite’ četkicu usnama – prestanite. To je direktan put do trovanja metalima. Uvek imajte čistu krpu i teglu sa vodom. Miris akvarela može biti opojan, ali hemija unutra nije šala. Radite u provetrenoj prostoriji, baš kao što biste radili kada koristite lak za drvenu kućicu za lutke.
Fizika žaljenja: Zašto vaša slika bledi posle mesec dana?
Ako ste koristili jeftine boje, pigmenat će prosto nestati pod uticajem UV zraka. To se zove ‘lightfastness’. Profesionalne boje imaju oznaku (obično zvezdice ili rimski brojevi) koja garantuje da će slika trajati 100 godina. Jeftine boje izblede pre nego što stignete da ih uramite. Ako želite da sačuvate rad, nemojte ga držati na direktnom suncu. Akvarel je nežan po izgledu, ali zahteva čvrstu disciplinu u izradi. Boli ruka od stajanja, oči se umaraju od fokusiranja na vlažnost papira. Ali onaj trenutak kada podignete papir i vidite kako se boja ‘razlila’ baš tamo gde treba – to je vredno svakog upropaštenog lista.