Zašto plaćati 50 evra za komad papira i kože?
Prodavnice ‘ručno rađenih’ drangulija će vam tražiti i do 6.000 dinara za običnu svesku umotanau u parče kože. To je pljačka. Vaša koža, papir i malo kanapa koštaju manje od 600 dinara ako znate gde da gledate. Vi možete napraviti nešto što izgleda kao da je ispalo iz torbe Indijane Džonsa, a da ne potrošite ni dinar na profesionalne prese ili alate za korice. Zaboravite na fensi radionice. Sve što vam treba je parče stare jakne, viljuška i upornost. Ako ne verujete da je moguće, setite se kako se izgrebana vrata popravljaju običnim orahom – improvizacija je majka zanata.
Miris stare kože i hrapavost papira: Šta vam zapravo treba
Pre nego što počnete, nađite materijal. Ne kupujte novu kožu. Idite na buvljak i kupite najjeftiniju kožnu jaknu ili torbu koja je toliko ružna da je niko neće. To je vaša sirovina. Koža treba da miriše na staru štavionicu, a ne na plastiku. Osetićete pod prstima tu hrapavost i masnoću – to je ono što tražimo. Ako je koža previše kruta, biće vam teško da je savijete bez alata. Tražite onu koja je meka kao puter ali dovoljno debela da drži formu. Za unutrašnjost, običan papir od 80g će raditi posao, ali ako želite onaj stari osećaj, potopite ga u kafu i osušite. Mirisaće na kofein i istoriju.
Šilo od eksera i kuhinjska viljuška: Kako glumiti alat koji nemate
Ovde većina odustane jer nemaju ‘puncher’ ili šilo. Greška. Uzmite običnu kuhinjsku viljušku. Ozbiljan sam. Viljuška vam služi da obeležite rupe na koži kako bi razmak bio identičan. Pritisnite je jako dok ne ostavi četiri jasna traga. Za samo bušenje, nađite tanji ekser. Zagrejte ga na ringli dok ne postane crven. To je trik koji niko ne govori. Vreo ekser će proći kroz kožu kao kroz toplu mast, a rupa će ostati čista jer toplota zapeče ivice. Samo pazite na prste. Miris spaljene kože će biti jak, pomalo opor, ali to je znak da radite pravu stvar. Slično kao kod vazanja gline bez alata, vaši dlanovi su najjače oruđe.
WARNING: Vreo ekser držite isključivo kleštima. Dodir sa vrelim metalom izaziva opekotine trećeg stepena u deliću sekunde koje se teško leče. Držite čašu hladne vode pored sebe.
Fizika čvora: Zašto se vaš dnevnik raspada posle mesec dana
Povezivanje je kritična tačka. Većina ljudi koristi običan konac za šivenje. To će pući. Konac mora biti voskiran. Ako nemate voskiran konac, uzmite običan deblji kanap i protrljajte ga o sveću. Postaće lepljiv, ‘taki’ pod prstima. To je ključno. Vosak sprečava konac da se odmotava i drži ga fiksiranim u rupama. Kada provlačite iglu (ili savijenu spajalicu ako nemate iglu), čućete onaj specifičan ‘snap’ kada konac prođe kroz kožu. To je zvuk dobrog spoja. Zategnite jako. Bolje da vas prsti bole sada nego da vam stranice ispadaju u sred pisanja. Ovo je surova vežba izdržljivosti, ali vredi svakog žulja.
Anatomija greške: Kada koža ‘vrišti’ pod iglom
Najveća greška koju možete napraviti je da previše blizu ivice probušite rupe. Koža će se rascepati pod tenzijom konca. Zamislite to kao pucanje tkanine pod pritiskom. Ako se to desi, projekat je propao. Morate ostaviti bar 5 milimetara od ivice. Druga stvar – nemojte koristiti lepak. Lepak guši kožu, čini je krtom. Čist mehanički spoj je jedini način da ovaj dnevnik preživi vašu decu. Ako pogrešite u šivenju, nemojte pokušavati da ‘zakrpite’. Izvucite sve, i krenite ispočetka. Frustrirajuće je, ruka će vam drhtati, ali zanat se peče na greškama, baš kao i pletenje bez igala.
Zašto ovo radi: Nauka o celulozi i kolagenu
Zašto kožni dnevnik traje večno? Ovde ulazimo u čistu hemiju. Koža je u osnovi prepletena mreža kolagenih vlakana. Kada je savijate, ta vlakna se pomeraju ali ne kidaju, za razliku od plastike koja puca. Papir je celuloza. Kada ih spojite čvrstim, voskiranim kanapom, vi stvarate kompozitni materijal koji radi zajedno sa vlagom u vazduhu. Zimi se skuplja, leti širi. To je živa stvar. Ako razumete ovaj proces, shvatićete zašto je bitno da ne koristite nikakve veštačke materijale. Čisto drvo, čista koža, čist pamuk. To je formula za besmrtnost vaših zapisa.
Završni dodir: Orahovo ulje i znoj
Kada završite šivenje, vaš dnevnik će izgledati malo ‘sirovo’. To je u redu. Uzmite običan orah (kao što smo ga koristili za vrata) ili malo maslinovog ulja na krpu. Utrljajte u kožu. Videćete kako boja postaje dublja, bogatija, kao kafa sa malo mleka. Koža će ‘popiti’ ulje i postati meka. To je onaj trenutak kada vaš trud postaje umetnost. Mirisaće na dom, na radionicu i na nešto što ste sami stvorili iz ničega. Kao što dnevnik služi za organizaciju, ovaj kožni povez služi da sačuva vašu suštinu. Ne budite lenji, uradite to kako treba.