Cena ignorisanja fizike: Zašto vaš staklenik zimi postaje zamrzivač
Grejanje prosečnog staklenika od 15 kvadrata tokom januara može vas koštati preko 200 evra ako se oslanjate na električne grejalice. Vi bacate novac jer niste razumeli osnovnu termodinamičku postavku. Vaš cilj nije samo da zadržite toplotu, već da je uskladištite dok sunce prži, kako bi je sistem polako ispuštao kada temperatura padne na -10 stepeni. Ako planirate da koristite običnu providnu foliju i tanak aluminijumski okvir, bolje odmah odustanite. Ovaj vodič će vam pokazati kako da iskoristite besplatnu energiju koristeći principe termičke mase i izolacije koje profesionalci kriju.
Zašto vam treba termička masa, a ne jači radijator
Srce staklenika koji se samostalno greje nije peć, već voda. Voda ima specifični toplotni kapacitet koji je četiri puta veći od vazduha. Miris stajaće vode u crnim bačvama i vlažne zemlje je miris energetske nezavisnosti. Postavljanjem crnih HDPE bačvi od 200 litara uz severni zid, vi pravite ‘termalnu bateriju’. Tokom dana, sunčevi zraci udaraju u crnu površinu, molekuli vode apsorbuju energiju i vibriraju, čuvajući toplotu. Noću, kada osetite onaj oštar, suv mraz pod nogama, te bačve počinju da isijavaju toplotu nazad u prostor.
UPOZORENJE: Jedna bačva puna vode teži preko 200 kilograma. Ako vaš temelj nije nabijen vibro-pločom ili izliven od betona, težina će uzrokovati sleganje koje će iskriviti okvir i dovesti do pucanja stakla ili polikarbonata.
Izolacija severnog zida: Gde većina amatera gubi bitku
Najveća greška koju možete napraviti je da ceo staklenik bude providan. Severni zid nikada ne vidi sunce; on je samo rupa kroz koju toplota beži. Umesto stakla, taj zid mora biti ‘gluv’. Koristite sendvič panele ili drveni ram ispunjen kamenom vunom debljine najmanje 10 cm. Unutrašnju stranu obložite reflektujućom folijom. Kada sunce uđe kroz južnu stranu, ono će se odbiti od severnog zida nazad na biljke i bačve sa vodom, umesto da nestane u hladnom nebu. Osetićete pod prstima razliku: izolovani zid će biti mlak, dok će neizolovano staklo biti ledeno i prekriveno kondenzacijom koja ubija biljke plesni.
Ugao nagiba krova: Fizika koja hvata januarsko sunce
Većina kupovnih staklenika ima krov pod uglom od 25 do 30 stepeni. To je odlično za leto, ali katastrofalno za zimu. U januaru, sunce je nisko na horizontu. Da biste maksimizovali unos energije, vaš južni zid ili krov mora biti pod uglom od ‘vaša geografska širina + 15 stepeni’. Za Srbiju, to je oko 60 stepeni. Pod tim uglom, sunčevi zraci padaju pod pravim uglom na polikarbonat, minimizujući refleksiju. Čućete kako sneg klizi sa tako strmog krova, što je ključno jer i tanak sloj snega blokira 80% svetlosti.
Da li je polikarbonat bolji od stakla?
Da, isključivo onaj višeslojni od 10mm ili 16mm. Obično staklo je termički provodnik; ono je hladno na dodir čim sunce zađe. Polikarbonat ima vazdušne džepove koji deluju kao izolator. Ali pazite, jeftini kineski polikarbonat će postati krt i požuteti nakon dve sezone pod UV zracima. Kupite onaj sa obostranom UV zaštitom.
Kako sprečiti pregrevanje tokom sunčanih zimskih dana?
Čak i na -5 spolja, unutrašnjost može dostići 35 stepeni ako je dan sunčan. Potrebni su vam automatski otvarači prozora koji rade na principu širenja voska u cilindru. Nema struje, nema senzora koji mogu da crknu. Samo čista mehanika.
Anatomija katastrofe: Šta se dešava ako zaboravite na ventilaciju
Ako mislite da je hermetičko zatvaranje rešenje, dobićete groblje biljaka do marta. Vlaga koju biljke isparavaju (transpiracija) će se zalepiti za hladne površine, stvoriti kapljice koje padaju na lišće i izazvati botritis. Jedno jutro ćete ući i videti sivu plesan svuda. Rešenje je ‘vazdušna struja’. Ventilacioni otvori moraju biti postavljeni dijagonalno – jedan nisko na ulaznoj strani, drugi visoko na suprotnoj. Vazduh mora da se kreće, čak i zimi.
Skalamerija koja štedi novac: Sakupljanje kišnice unutar sistema
Umesto da unosite ledenu vodu spolja, sprovedite oluk sa krova direktno u bačve unutar staklenika. Ta voda će se ugrejati na sobnu temperaturu pre nego što njome zalijete biljke. Hladna voda iz bunara (oko 10 stepeni) šokira koren biljke i zaustavlja rast na 48 sati. Topla voda iz bačve (oko 18-20 stepeni) podstiče mikrobiološku aktivnost u zemljištu. Mike, stari baštovan iz mog kraja, uvek kaže: ‘Ne daj biljci ono što ti ne bi popio.’
Analiza materijala: Gde kupiti jeftino a kvalitetno
Ne kupujte građu u velikim prodajnim centrima; tamo je drvo često ‘zeleno’ i iskriviće se čim se osuši u stakleniku. Nađite lokalnu strugaru i tražite bagrem ili ariš. To drvo je prirodno otporno na truljenje i ne zahteva toksične premaze koji će isparavati na vašu salatu. Kao of-lebel izvor za termičku masu, kontaktirajte lokalne mlekare. Oni često bacaju HDPE kante koje su savršene za ovaj projekat, samo ih dobro operite od mlečnih kiselina.