Profesionalna izgradnja baštenske kućice od deset kvadrata danas košta između 3.500 i 5.000 evra. Materijal vas, s druge strane, neće izaći više od 900 evra ako znate gde da gledate. Vi ne želite da budete onaj lik čija se kućica nakrivi nakon prve jače košave jer ste štedeli na armaturi ili niste razumeli fiziku terena. Razlika od par hiljada evra je cena vašeg znanja. Ovaj vodič vam daje to znanje besplatno, pod uslovom da ste spremni da uprljate ruke i razmišljate tri koraka unapred pre nego što uopšte dotaknete čekić.
Zašto je libela od dva metra vaš najbolji prijatelj (i najgori neprijatelj)
Prva stvar koju morate uraditi je merenje nagiba. Zemlja je varljiva. Može izgledati ravno, ali na tri metra dužine, pad od samo pet centimetara znači da će se vaša vrata zaglavljivati svaki put kada padne kiša. Osetićete miris vlage i truleži ako temelj ne odvojite od zemlje. Projektni plan počinje ovde. Nemojte koristiti običnu malu libelu; nabavite dugačku aluminijumsku letvu. Ako ovde pogrešite, cela struktura će se boriti protiv gravitacije. Svaki rez koji napravite kasnije biće pogrešan jer je osnova kriva. To će vas koštati živaca. Mnogo živaca. Čućete škripanje drveta pod opterećenjem usred noći. Jezivo je.
Beton, šljunak ili drveni piloti: Fizika potonuća temelja
Mnogi tutorijali kažu da je dovoljno baciti par betonskih blokova na travu. To je laž. To je put ka katastrofi. Voda u zemlji se širi za 9% kada se zamrzne. Ta hidraulična sila je dovoljno jaka da podigne vašu kućicu i trajno iskrivi ram. Kao rezultat, prozori će popucati. Umesto toga, kopajte stope bar 40 centimetara u dubinu. Naspite 10 centimetara tucanika, pa tek onda betonirajte. Osetićete težinu tog betona u krstima dok ga mešate, ali to je jedini način da kućica ostane mirna narednih 30 godina. Ako imate ograničen budžet, proučite kako napraviti finansijski plan kako biste pravilno rasporedili sredstva između temelja i krovnog pokrivača. Prioritet je uvek ono što drži težinu.
WARNING: Ako planirate da u kućicu uvodite struju za alat ili osvetljenje, nemojte se igrati. Dodirnite crnu žicu tek nakon što proverite napon multimetrom. Šok od 220V može izazvati srčanu aritmiju ili pad sa merdevina koji će vas koštati više od cele kućice.
Kada planirate raspored, razmislite o suncu. Baštenska kućica leti postaje rerna ako je okrenete direktno ka jugu bez izolacije. Miris zagrejane bitumenske tegle je nepodnošljiv nakon dva sata rada unutra. Postavite prozore tako da omogućite unakrsnu ventilaciju. To nije luksuz, to je opstanak. Ako planirate da kućicu koristite kao radionicu, pogledajte kako da napravite setup za video pozive ili web konferencije unutar svog DIY prostora.
Anatomija katastrofe: Šta se dešava kada preskočite parnu branu?
Ovo je sekcija o kojoj niko ne voli da priča dok se ne desi najgore. Zamislite da ste završili kućicu, sve izgleda sjajno, ofarbano je. Šest meseci kasnije, primetite da se boja ljušti, a unutrašnjost miriše na buđ. Razlog? Kondenzacija. Topao vazduh iznutra udara u hladan spoljni zid i pretvara se u vodu unutar vaše izolacije. Ta voda polako jede drvo iznutra ka spolja. Do trenutka kada vidite štetu, struktura je već izgubila 30% svoje nosivosti. Rešenje je jednostavno: sloj polietilenske folije (parna brana) na toploj strani izolacije. Košta par stotina dinara, a spasava hiljade evra. Nemojte biti lenji. Zakucajte je heftalicom, preklopite spojeve za deset centimetara i lepite ih namenskom trakom. Bez kompromisa.
Da li moram da tražim građevinsku dozvolu?
U većini slučajeva, za objekte do 10 ili 15 kvadrata koji nisu namenjeni stanovanju ne treba vam klasična dozvola, ali proverite lokalne propise. Postoji nešto što se zove ‘pomoćni objekat’. Ako kućicu postavite preblizu komšijine ograde, on ima pravo da traži rušenje. To je pravni pakao koji želite da izbegnete. Uvek ostavite bar metar i po od međe. To vam daje prostor i da ofarbate tu stranu kućice bez ulaženja u tuđe dvorište.
Nauka o drvetu: Zašto daske ‘rade’ i kako ih ukrotiti
Drvo je živ materijal, čak i kada je posečeno pre deset godina. Ono je higroskopno – što znači da upija vlagu iz vazduha i širi se, a leti se skuplja. Ako daske zakucate previše čvrsto jednu uz drugu bez prostora za rad, one će se izvitoperiti (dobiti ‘stomak’) ili će popucati. Ja sam jednom napravio grešku i koristio sirovu čamovinu direktno sa stovarišta. Sledećeg leta, između dasaka su bili prorezi od pola centimetra kroz koje je ulazila kiša. Slather – slasno nanesite zaštitno ulje ili sandolin, ali tek kada je drvo suvo na dodir. Testirajte vlagu: ako kap vode ostane na površini u obliku kapi, drvo je previše vlažno za farbanje. Ako je drvo upije, spremni ste za rad.
Koji alat mi je zaista neophodan?
Zaboravite na jeftine setove od 100 delova. Treba vam kvalitetna kružna testera, akumulatorska bušilica sa bar dva Nm (obrtnog momenta) i dobar čekić. Vaš zglob će vam biti zahvalan. Ako planirate automatizaciju u bašti, razmislite da odmah u plan ubacite i DIY tajmer za zalivanje koji se može montirati na spoljni zid kućice. Štedi vreme, a koristi istu infrastrukturu koju već pravite.
Zašto nikada ne treba bacati građevinski šut u temelj
Ljudi misle da su pametni ako bace komade stare cigle i crepa u rupu za temelj. To je velika greška. Između tih komada ostaju vazdušni džepovi. Vremenom, zemlja se sleže, voda ulazi u te rupe i temelj puca. Koristite samo čistu frakciju šljunka i dobro ga sabijte. Iznajmite vibracionu ploču (žabu) na jedan dan. Košta malo, a zamenjuje deset sati ručnog nabijanja koje ionako nikada ne bi bilo dovoljno dobro. Osetićete vibraciju u zubima dok radite s njom, ali to je zvuk stabilne budućnosti. Vaša kućica neće mrdnuti ni milimetar. To je poenta dobrog plana.