Polovna komoda iz 1960-ih na buvljaku košta 2,000 dinara jer je prekrivena slojevima masne farbe i prašine. Restaurirana, sa istaknutim godovima hrasta ili oraha, ta ista komoda u galerijama dostiže cenu od 60,000 dinara. Razlika od 58,000 dinara nije magija; to je vaša zarada na osnovu znanja koje ćete sada dobiti. Ako znate da držite šmirglu, a da ne upropastite ivicu, vi ste na korak od ozbiljnog hobija koji donosi profit. Zaboravite na brze tutorijale od 30 sekundi. Ovde pričamo o prašini u plućima, znoju i hemiji koja razjeda stari lak onako kako treba.
Prva stvar koju morate shvatiti je da drvo nije mrtva materija. Ono se širi, skuplja i ‘diše’ u zavisnosti od vlage u vašoj radionici. Ako to ignorišete, vaša restauracija će puknuti pre nego što je prodate. Pre nego što uopšte pipnete drvo, morate znati šta skidate. Stari komadi su često premazani šelakom ili nitro lakom, ali oni najgori, iz 70-ih, imaju na sebi poliesterske lakove koji su tvrdi kao staklo.
Zašto je vaša špahtla smeće i šta vam stvarno treba
Ne kupujte one jeftine, savitljive špahtle u farbarama na ćošku. One su za gletovanje zidova, a ne za ozbiljno skidanje slojeva istorije sa orahovine. Treba vam čvrst, čelični strugač koji možete sami da naoštrite. Zvuk koji pravi oštar strugač dok ljušti stari lak je kao rezanje jabuke – čist, oštar i zadovoljavajući. Ako čujete grebanje ili škripu, vaša oštrica je tupa i samo uništavate vlakna drveta.
Da li smem da koristim električnu šmirglalicu odmah?
Ne. To je najbrži put do uništenja furnira. Većina nameštaja koji ćete naći nije od punog drveta, već ima tanak sloj skupocenog furnira preko obične čamovine ili iverice. Jedan pogrešan potez ekscentričnom šmirglalicom i proći ćete kroz furnir. To je smrtna presuda za komad. Popravke nema. Zato, ruke na sto i počnite ručno.
Kada počnete da skidate stari premaz, osetićete miris. Taj miris je vaš najbolji dijagnostičar. Ako miriše na badem, to je verovatno stari šelak. Ako smrdi na spaljenu plastiku, imate posla sa modernim lakovima. Uvek radite u provetrenom prostoru. Stare farbe, naročito one pre 1970. godine, često sadrže olovo. Ako tu prašinu udahnete, niste samo majstor, već i pacijent.
Greška od 120 grita: Kako ne uništiti teksturu
Najveći amateri odmah uzmu šmirglu granulacije 80 i krenu da ‘oru’. Drvo će izgledati glatko pod prstima, ali čim nanesete prvi sloj ulja ili bajca, iskočiće svaka ogrebotina koju ste napravili. Proveo sam 12 minuta šmirglajući jedan kvadratni decimetar hrastovine sa 120-gritom samo da bih shvatio da sam bio previše grub. Drvo pod lupom izgleda kao snop slamčica. Ako te slamčice pokidate grubom šmirglom, one će upiti previše boje i dobićete fleke koje izgledaju kao prljavština.
UPOZORENJE: Nikada ne koristite čeličnu vunu na hrastovom drvetu. Hrast sadrži tanine koji reaguju sa mikroskopskim komadićima čelika koji ostanu u porama. Rezultat? Vaš prelepi komad će nakon šest meseci dobiti ružne, crne tačke koje ne možete izbrisati. Koristite isključivo sintetičke abrazivne sunđere.
Zašto ulje ‘radi’ (Nauka iza sjaja)
Zašto koristimo laneno ulje ili tung ulje umesto jeftinog laka? Ovde ulazimo u hemiju. Ulja su ‘dugački’ molekuli koji prodiru duboko u celulozna vlakna drveta. Kada se ulje nađe unutra, ono polimerizuje – menja se iz tečnog u čvrsto stanje pod uticajem kiseonika. To stvara unutrašnji skelet koji drvo čini otpornim na vlagu, a pritom mu dozvoljava da se širi bez pucanja površinskog filma.
Anatomija jednog ‘zajeba’: Blatnjav bajc
Desiće vam se. Kupićete skupi bajc u boji oraha, naneti ga, i vaš hrast će izgledati kao da ste ga polili blatom. Zašto? Zato što niste uradili ‘raising the grain’ (podizanje vlakana). Pre nanošenja bilo kakve boje, drvo se mora prebrisati vlažnom (ne mokrom) krpom. Vlakna će se podići i drvo će postati hrapavo kao brada od tri dana. E, to je trenutak kada to ponovo ošmirglate finom šmirglom 240. Tek tada je drvo spremno da primi boju ravnomerno, bez onog užasnog ‘blatnjavog’ izgleda koji vrišti ‘uradi sam početnik’.
Šest meseci kasnije: Šta se dešava ako preskočite prajmer?
Ako radite sa drvetom koje ima dosta čvorova, poput bora, i odlučite da ga ofarbate u belo bez izolacije čvorova, spremite se na razočaranje. Smola iz čvorova će polako, ali sigurno, probiti kroz svaku farbu. Za šest meseci imaćete žute krugove po svom ‘belom’ nameštaju. Rešenje? Šelak. To je jedini materijal koji potpuno blokira smolu. Slather (namažite debelo) šelak preko čvorova, nemojte štedeti. To je razlika između profesionalca i čoveka koji će morati da kreči komodu svake godine.
Finansijski ubod: Gde se zapravo krije novac
Nemojte gubiti vreme na ivericu iz velikih tržnih centara. To se ne restaurira, to se baca. Tražite ‘puno drvo’. Tražite spojeve koji se zovu ‘lastin rep’ na fiokama. Ako vidite da je fioka spojena klamericama, okrenite se i idite. Pravi novac leži u komadima koji su strukturno zdravi, ali estetski mrtvi. Moja komšinica je prodala sto od tikovine za 50 evra jer je bio pun fleka od kafe i krugova od čaša. Utrošio sam tri sata na struganje, jedno popodne na uljenje i prodao ga za 400 evra sledeće nedelje.
Da li je restauracija za svakoga?
Nije. Biće vam dosadno. Boleće vas podlaktice. Prašina će vam biti u kosi čak i nakon tuširanja. Ali onaj trenutak kada krpom nanesete prvi sloj ulja na suvo, sivo drvo, i ono odjednom ‘iskoči’ sa dubinom i toplinom koju nijedna plastika ne može da imitira – to je trenutak zbog kojeg postajete zavisni od mirisa radionice. Kao što kaže stari majstor Mile iz moje ulice: ‘Drvo ti oprašta sve, osim žurbe.’
Zadnji korak: Miris uspeha
Završna obrada mora biti takva da kupac poželi da pomazi nameštaj. Koristite pčelinji vosak kao finalni sloj. On daje onaj svilenkasti dodir (touch) koji odvaja salonski komad od onog iz garaže. Ako komad miriše na pčelinji vosak i terpentin, on miriše na kvalitet. I to je ono što prodaje. Zapamtite, vi ne prodajete staru komodu. Vi prodajete priču o trajnosti u svetu koji se raspada nakon dve godine korišćenja.