Zaboravite na kupovne baze: Prava saponifikacija počinje ovde
Prestanite da kupujete one prozirne ‘Melt & Pour’ glicerinske blokove i mislite da ste napravili sapun. To je marketinška laž koja vam prodaje industrijsku plastiku u boji. Ako želite sapun koji zapravo neguje, morate da se zaprljate i savladate hladni postupak saponifikacije. Vi ćete kontrolisati svaki molekul masnoće i alkali koji ulaze u vašu kupatilo. Ovaj proces nije za one koji se plaše hemije, ali rezultat je komad sapuna koji će trajati mesecima, a ne nedeljama. Kao što pravljenje sapuna od maslinovog ulja zahteva strpljenje, tako i med traži poseban tretman jer šećer ubrzava reakciju do tačke ključanja.
Kaustična soda (NaOH): Hemikalija koja ne prašta greške
WARNING: Dodajte sodu u vodu, nikada vodu u sodu. Ako obrnete redosled, doći će do ‘erupcije’ koja može izazvati hemijske opekotine i trajno oštećenje vida. Uvek nosite zaštitne naočare i rukavice koje dosežu do laktova. 120v struja je opasna, ali NaOH rastvor na 90 stepeni Celzijusa je gori jer ne možete samo da isključite prekidač.
Za ovaj projekat vam treba čista kaustična soda u granulama, ne ona tečna za otpušavanje cevi. Nabavite je u poljoprivrednim apotekama. Kada je pomešate sa vodom, tečnost će postati vrela i ispuštaće oštar, zagušljiv miris. Ne udišite to. To nije ‘magična magla’, to su joni natrijuma koji pokušavaju da vam sprže sluzokožu. Radite pored otvorenog prozora. 
Zašto med nije samo mirisni dodatak?
Med u sapunu nije tu samo zbog lepog imena na etiketi. On je prirodni humektant, što znači da privlači vlagu na vašu kožu. Ali, hemijski gledano, med je šećer. Šećer deluje kao katalizator koji podiže temperaturu tokom saponifikacije. Ako niste pažljivi, sapun će vam u kalupu ‘prokuvati’ i dobićete nešto što liči na vulkansku lavu umesto glatkog bloka. Za razliku od izrade mirisnih sveća od soje, gde je temperatura vaš prijatelj, ovde je ona zver koju morate držati na povocu.
Ulja, masti i preciznost digitalne vage
Zaboravite na merne šolje. U pravom pravljenju sapuna, sve se meri u gram. Jedan gram viška sode i vaš sapun će biti previše jadan za pranje ruku, a kamoli lica. Koristite mešavinu svinjske masti ili kokosovog ulja za čvrstinu, i maslinovog ulja za negu. Svinjska mast je potcenjena; ona daje sapun koji je kremast i neverovatno dugotrajan. Nemojte kupovati skupi med iz prodavnice pun glukoznog sirupa. Nađite lokalnog pčelara. Pravi med mora da miriše na livadu, a ne na šećernu vodicu. Ako miriše na hemikalije, bacite ga.
Matematika sapuna: Šta je to ‘superfat’?
U svetu maker-a, ‘superfat’ je vaša polisa osiguranja. To znači da dodajete 5% do 7% više ulja nego što soda može da saponifikuje. To osigurava da u gotovom proizvodu nema slobodne sode koja bi vam iziritirala kožu. To je razlika između industrijskog ‘deterdženta’ koji kupujete u supermarketu i domaćeg proizvoda. Vaša koža će to osetiti već nakon prvog tuširanja. Proces je spor, ali vredan svake sekunde čekanja.
Korak po korak: Od reakcije do kalupa
Prvo, odmerite vodu i sodu. Sipajte sodu u vodu, promešajte i ostavite da se hladi. Dok se to dešava, otopite čvrste masti na tihoj vatri. Kada oba rastvora dostignu oko 40-45°C, polako ulijte rastvor sode u ulja. Uzmite štapni mikser. Mutite dok ne dobijete ‘trag’ (trace). To je trenutak kada masa postane gusta kao puding i kada kapljica koja padne sa miksera ostane na površini par sekundi. Tek tada dodajete med. Budite brzi. Med će momentalno ubrzati stezanje. Gurnite tu masu u kalup, lupite kalupom o sto da izbacite vazdušne mehuriće i ostavite ga na hladnom mestu. Ne pokrivajte ga ćebadima, inače će med pregrejati sredinu sapuna.
Da li sapun sa medom može da se pokvari?
Ne može, ali može da užegne ako koristite ulja kojima je istekao rok. Pravilno napravljen sapun sa medom ima rok trajanja od dve godine, ali ćete ga verovatno potrošiti mnogo brže. Ako vidite narandžaste fleke, to su ulja koja su oksidirala. Sapun je i dalje bezbedan, ali miriše na staro ulje.
Zašto je moj sapun postao braon?
To je karamelizacija. Šećeri iz meda reaguju sa toplotom sode i postaju tamniji. To je normalno i daje sapunu onu prelepu, rustičnu boju medenjaka. Ako želite svetliji sapun, držite ga u frižideru prvih 12 sati nakon izlivanja.
Gde svi greše: Anatomija propalog šarže sapuna
Najveći promašaj se dešava kada ljudi pokušaju da naprave sapun bez vage. Video sam ljude koji ‘odokativno’ sipaju sodu. To je recept za katastrofu. Za 6 meseci, taj sapun će se bukvalno mrviti jer soda nije imala dovoljno masti da se veže. Još jedna greška je prerano sečenje. Sapun sa medom je mekan u početku. Ako ga izvadite iz kalupa nakon 5 sati, uništićete mu ivice. Čekajte 24 do 48 sati. Strpljenje je alat koji se najteže kupuje. Slično kao kod melema od pčelinjeg voska, tekstura zavisi od vremena hlađenja.
Pčelinji vosak: Gde ga nabaviti a da vas ne prevare?
Pčelinji vosak daje sapunu dodatnu tvrdoću i sprečava da se ‘istopi’ u posudi za sapun. Ali pazite, mnogi prodaju parafin obojen u žuto. Pravi vosak mora da miriše na košnicu i da bude blago lepljiv pod prstima. Najbolje je da ga nabavite direktno od pčelara, u blokovima, a ne u onim savršenim kozmetičkim granulama koje su često razblažene. Ostružite blok voska nožem i osetite taj otpor. To je kvalitet koji tražimo.
Fizika žaljenja: Zašto ne smete preskočiti zrenje?
Voda čini oko 30% vašeg svežeg sapuna. Tokom 4 do 6 nedelja zrenja, ta voda isparava, kristalna rešetka sapuna se učvršćuje, a pH vrednost pada. Ako koristite sapun nakon samo dva dana, on će biti ‘ljut’ i prebrzo će se potrošiti. Voda mora da ode. To je proces gubitka mase koji sapun čini dugovečnim. Moj komšija je pokušao da koristi ‘svež’ sapun i potrošio je ceo komad za tri dana, dok meni jedan komad traje mesec dana. Matematika je jasna: zrenje štedi novac.