Sećam se, kao da je juče bilo, kako sam se borila sa idejom “zdravih obroka”. U mojim dvadesetim, reč “salata” je izazivala dubok uzdah i sliku nekog tužnog, uvelog zelenila u plastičnoj kutiji. Ko bi rekao da ću petnaest godina kasnije sedeti ovde, ispijajući jutarnju kafu i sa osmehom razmišljati o hrskavom, svežem obroku koji me čeka za ručak? Tada, salata mi je bila kazna, nešto što moram da jedem da bih se osećala “dobro”, a ne nešto što istinski želim. Vremena su se promenila, a sa njima i moj pristup kuhinji i, što je najvažnije, moj odnos sa hranom. Danas, priprema brze i zdrave salate za svaki dan nije samo rutina, već mali ritual, trenutak kreativnosti koji me ispunjava. A verujte mi, ako sam ja, koja sam nekada bila šampionka u izbegavanju povrća, uspela da zavolim salate, možete i vi.
Odbojnost prema zelenom tanjiru: Moja promena
Pre petnaestak godina, moj tanjir je retko viđao nešto zeleno osim peršuna na supom, i to samo ako bi se nekom omaklo. Ideja da salata bude ceo obrok mi je bila strana. Mislila sam da je to samo prilog, nešto što moraš da pojedeš da bi se “opravdao” zbog glavnog jela. Sećam se, jednom prilikom, pokušala sam da pratim neku dijetu koja je zahtevala “lagane salate”. Bio je to potpuni fijasko. Kupila sam razne listove, paradajz, krastavac, naseckala sve to, prelila kupovnim dresingom punim šećera i konzervansa i… to je bilo to. Nije imalo ukusa, nije me zasitilo, a ono najgore – nisam uživala u procesu. Svaki zalogaj je bio podsećanje na odricanje, na dosadu. Ta salata je završila u kanti, a ja sam se vratila starim navikama, ubeđena da zdrava hrana jednostavno nije za mene.
Ali, nešto se prelomilo kada sam osetila da mi energija opada, da sam konstantno umorna i da se moje raspoloženje vrti kao ringišpil. Shvatila sam da moram da promenim nešto iz korena, ali ne kroz radikalne dijete, već kroz razumevanje i ljubav prema hrani. Počela sam da istražujem, čitam, eksperimentišem. Prvi korak je bio da se rešim predrasuda da salata mora biti jednolična. Otkrila sam svet boja, tekstura i ukusa koji su me oduševili. Shvatila sam da salata nije samo zeleniš, već platno na kojem možeš da slikaš hiljade različitih kulinarskih remek-dela.
Soggy Disaster i tajna savršenog dresinga: Moja kuhinjska avantura
Jedna od najvećih grešaka koju sam pravila na početku svoje salatne odiseje bila je pogrešna priprema i skladištenje. Oh, sećam se dobro tog užasnog ponedeljka! Odlučila sam da budem “pametna” i pripremim salatu za celu radnu nedelju. U nedelju popodne, sa entuzijazmom sam naseckala ogromnu činiju zelene salate, krastavca, paradajza, paprike, čak sam dodala i neke pečene komadiće piletine. Sve to sam prelila kupovnim dresingom, u nadi da će se ukusi lepo sjediniti do utorka. Kakva zabluda! Kad sam u utorak otvorila kutiju, dočekao me je prizor koji je više ličio na močvaru nego na obrok. Zeleniš je bio gnjecav i taman, dresing se odvojio i sve je imalo pomalo kiseo miris. To me je toliko razočaralo da sam skoro odustala ponovo.
E, tu je bio moj