Prestanite da bacate novac na ‘profesionalne’ akustične panele od 200 evra koji izgledaju kao ambalaža za jaja. To je marketinška prevara. Vaš podcast zvuči kao da snimate u kupatilu jer se zvučni talasi odbijaju od vaših golih zidova brže nego što vi možete da izgovorite ‘dobrodošli u novu epizodu’. Vi ne plaćate tehnologiju, plaćate logo. Ako želite zvuk koji ne tera slušaoce da isključe zvučnike posle deset sekundi, morate da razumete fiziku, a ne brendove. U narednih deset minuta naučiću vas kako da od obične kartonske kutije i starih peškira napravite izolaciju koja će nadmašiti bilo šta što kupite u prodavnici. Uštedećete bar 15.000 dinara, pod uslovom da znate kako da koristite skalpel a da ne završite u hitnoj pomoći.
Zašto su vam lagali o kartonima za jaja
Najveća laž u svetu kućnog snimanja je da kartoni za jaja izoluju zvuk. Ne izoluju. Oni su suviše tanki, suviše lagani i imaju pogrešnu gustinu. Zvuk prolazi kroz njih kao kroz vazduh. Da biste zaustavili jeku (reverb), potrebna vam je masa. Gustina. Nešto što će naterati zvučni talas da se ‘umori’ i pretvori u toplotnu energiju unutar vlakana. Kada pritisnete pravu izolaciju, ona mora da pruži otpor. Mora biti teška. Miris starog pamuka i prašine je miris pobede u ovom poslu. Ako vaša izolacija ne teži barem kilogram, bacite je. I da, biće prašnjavo. Pripremite se da kijate dok ne završite posao. Ali krajnji rezultat? Čista tišina.
Materijali: Gde nabaviti ‘đubre’ koje zapravo radi
Zaboravite na fensi prodavnice muzičke opreme. Vaš novi najbolji prijatelj je lokalni krojač ili tapetar. Idite tamo i pitajte za ostatke teškog štofa ili pamučnog punjenja. Često će vam to dati besplatno samo da bi ispraznili radionicu. Treba vam jedna čvrsta kartonska kutija (ona od pelena ili monitora je savršena), skalpel, i lepak u spreju. Ako ste ikada radili nešto slično kao što je izrada grebalice za mačke, znate da je karton čudo od materijala ako ga pravilno ojačate. Trebaće vam i stari peškiri. Što deblji, to bolji. Oni od 100% pamuka imaju neverovatnu moć apsorpcije visokih frekvencija koje prave onaj iritantni ‘šum’ u snimku.
Pravljenje ‘Gluve Kutije’: Korak po korak
Prvo, uzmite kutiju i odsecite jednu stranu. To će biti vaš ‘prozor’ u koji stavljate mikrofon. Nemojte ga seći preširoko; želite da zvuk vašeg glasa uđe, ali da jeka iz sobe ostane napolju. Unutrašnjost kutije slather (obilno premažite) lepkom. Nemojte štedeti. Miris lepka će vas ošamutiti ako ne otvorite prozor, pa budite pametni. Sada, slojevito slažite peškire. Prvi sloj, pa lepak, pa drugi sloj. Cilj je da unutrašnjost bude meka kao jastuk, ali gusta kao zid. Svaki sloj peškira mora biti čvrsto pritisnut. Ako ostavite vazdušne džepove, zvuk će tu da se ‘igra’ i pokvariće vam snimak. Napravite to masivno. Jednom kada završite, kutija treba da bude toliko teška da je teško pomeriti je jednom rukom. To je znak kvaliteta.
WARNING: Ako odlučite da koristite mineralnu ili staklenu vunu umesto peškira, OBAVEZNO koristite masku i rukavice. Sitna vlakna stakla mogu izazvati ozbiljnu iritaciju pluća i svrab koji ne prolazi danima. Nemojte biti heroj bez maske.
Zašto ovo radi: Nauka o akustičnoj impedansi
Evo malo nauke koju nećete čuti od prodavaca. Zvučni talas je pritisak koji se kreće kroz vazduh. Kada taj pritisak udari u nešto mekano i porozno, kao što su slojevi peškira ili vuna, vazdušni molekuli se trljaju o vlakna materijala. To trenje stvara mikroskopsku količinu toplote. Energija se troši. To se zove apsorpcija. Što je materijal gušći, to je više trenja. Zato panel od vune radi bolje od sunđera. Sunđer je pun vazduha, on samo propušta zvuk dalje. Vaši stari peškiri su zapravo visokotehnološki akustični uređaji ako ih složite dovoljno gusto. Fizika ne mari za vaš budžet, ona mari za gustinu materije.
Anatomija jednog zezna: Zašto vaš snimak zvuči ‘kutijasto’
Najčešća greška početnika je da naprave premalu kutiju. Ako je kutija preblizu mikrofonu, dobićete efekat ‘kutije’ – zvuk koji je zagušen i neprirodan. To se dešava jer se niske frekvencije (vaš bas u glasu) odbijaju unutar malog prostora i stvaraju ‘blato’. Ako primetite da vaš glas zvuči kao da pričate iz bureta, dodajte više apsorpcionog materijala na zadnju stranu kutije. I izvucite mikrofon malo napolje. Testirajte. Snimite pet sekundi, poslušajte, pa pomerite. DIY nije trka, to je rvanje sa prostorom. Jednom mi se desilo da sam potrošio sate snimajući, samo da bih shvatio da je ventilator procesora bio usmeren direktno u kutiju. Rezultat? Smeće. Proverite okolinu pre nego što pritisnete ‘record’.
Da li moram da izolujem celu sobu?
Ne. To je najskuplja zabluda. Izolujte izvor zvuka i mikrofon. Ako napravite dobru prenosnu barijeru, soba može biti i prazna hala, a vi ćete i dalje zvučati kao da ste u studiju Radio Beograda. Fokusirajte se na ono što je neposredno iza vaše glave i iza mikrofona. To su dve ključne tačke. Sve ostalo je samo dekoracija za YouTube.
Koji mikrofon najbolje reaguje na DIY izolaciju?
Kardioidni mikrofoni (oni koji primaju zvuk samo od napred) su najbolji za ovakve projekte. Ako koristite omnidirekcioni mikrofon, nikakva kutija vam neće pomoći jer on ‘sluša’ celu sobu, uključujući i komšijin televizor i vašu mačku koja grebe vrata. Držite se kardioidnih dinamičkih mikrofona ako vam je soba bučna. Oni su kao radni konji – trpe sve.
Snalaženje: Alternativni izvori izolacije
Ako nemate stare peškire, nemojte ići u prodavnicu da kupujete nove. To bi obesmislilo celu ideju. Potražite ‘filc’ kod lokalnih firmi koje se bave reciklažom tekstila. Takođe, držač za kablove od kartona može pomoći da organizujete haos koji nastaje kada povežete opremu. Uvek razmišljajte o tome šta možete da iskoristite dva puta. Stara zimska jakna koju niko ne nosi? Savršena ispuna za uglove sobe (bas zamke). Budite skupljač sekundarnih sirovina sa vizijom.
Fizika kajanja: Šta se desi ako preskočite lepljenje
Ako samo nagurate peškire u kutiju bez lepljenja, za tri meseca gravitacija će uraditi svoje. Peškiri će se slegnuti na dno, ostavljajući gornji deo kutije praznim. Rezultat? Vaši snimci će odjednom dobiti ‘jeku’ koju ne možete da objasnite. Probudite se, snimate, i sve zvuči grozno. Morali biste sve da rasturate. Zato, zalepite svako parče tkanine kao da vam život zavisi od toga. Koristite kvalitetan neoprenski lepak ili heftalicu za drvo ako je karton dovoljno debeo. Nemojte dozvoliti da vam lenjost uništi zvuk u 12. epizodi. Napravite to jednom, ali napravite kako treba. Kao što bi rekli stari majstori – dva puta meri, jednom seci, i ne štedi na lepku.
Kada završite, vaša kutija će izgledati ružno. Možda će i mirisati na lepak prvih par dana. Ali onog trenutka kada stavite slušalice i čujete svoj glas bez ijednog odjeka sobe, shvatićete da ste pobedili sistem. Imate studijski zvuk za cenu jedne kafe u gradu. Sada marš u radionicu i prestanite da tražite opravdanja u skupoj opremi.