Zašto bacate 5.000 dinara na ‘pametne’ tajmere koji crkavaju posle mesec dana
Profesionalni kuhinjski tajmer sa senzorima košta pravo bogatstvo, dok kineske plastične igračke prestaju da rade čim ih dotaknete masnim prstima. Vi možete napraviti sopstveni senzorski tajmer za manje od 1.500 dinara. Razlika od 3.500 dinara ostaje u vašem džepu, a dobijate uređaj koji ne morate da pipate dok su vam ruke od brašna ili ulja. Ako znate da držite lemilicu, a da ne opečete prste, ovaj projekat je za vas. Zaboravite na kupovne gluposti; vreme je da preuzmete kontrolu nad svojom kuhinjom pomoću elektronike koja zapravo traje.
Hardverska lista: Šta vam treba i gde da iskopate delove
Za ovaj projekat ne idite u fensi prodavnice elektronike. Treba vam Arduino Nano (jeftin, pouzdan), HC-SR04 ultrazvučni senzor i jedan buzzer koji će vrištati kada pasta bude gotova. Možete koristiti i stari OLED ekran ako želite vizuelni prikaz, ali za početak, zvučni signal je zakon. Ne kupujte novo kućište. Iskoristite staru plastičnu kutiju od sapuna ili, još bolje, magnetnu teglicu koju ste modifikovali. Miris kalaja i plastike koja se topi pod bušilicom je prvi znak da radite nešto kako treba. Nemojte koristiti jeftine kineske kratkospojnike koji ispadaju na svaki potres; zalemite sve direktno na protobord ako želite da ovo preživi vlagu u kuhinji.
Zašto ultrazvučni talasi dominiraju nad infracrvenim senzorima
UPOZORENJE: Lemilica dostiže temperaturu od preko 300°C. Dodirivanje vrha lemilice izaziva opekotine trećeg stepena u deliću sekunde. Radite u provetrenoj prostoriji jer isparenja fluksa mogu da vam iritiraju pluća.
Fizika iza ovog tajmera je jednostavna: ultrazvučni senzor šalje talas koji se odbija o vašu ruku. Infracrveni senzori (PIR) u kuhinji su smeće jer reaguju na toplotu šporeta i stalno daju lažne signale. Ultrazvuk meri distancu. Kada zamahnete rukom na 10 cm od senzora, on registruje promenu i pokreće odbrojavanje. To je mehanika, ne magija. Ako senzore postavite preblizu rerne, toplota će promeniti gustinu vazduha i malo uticati na preciznost, ali za kuvanje jaja to je potpuno nebitno. Važno je da senzor bude uperen tamo gde ne prolazite stalno da ne biste slučajno resetovali vreme dok cedite supu.
Šema povezivanja: Kako ne spržiti mikrokontroler u prvih pet sekundi
Prvo pravilo radionice: nikada ne povezuj komponente dok je USB kabl u kompjuteru. Spržićeš port brže nego što kažeš ‘kratak spoj’. VCC ide na 5V, GND na GND, a Trig i Echo pinovi na digitalne portove 2 i 3. Ako pomešate plus i minus na buzzeru, on će samo ćutati, ali ako to uradite na Arduinu, osetićete karakterističan smrad spaljenog silicijuma. To je miris poraza. Držite žice kratkim. Dugačke žice u kuhinji deluju kao antene i kupe smetnje od mikrotalasne rerne. Ako želite da budete pro, koristite oklopljene kablove. 
Da li mogu da koristim stari punjač za telefon kao napajanje?
Da, apsolutno. Većina starih punjača daje 5V što je savršeno za Arduino. Samo odsecite micro-USB kraj, ogulite žice i zalemite ih direktno na 5V i GND pinove. Proverite multimetrom polaritet pre nego što pustite struju. Ako pogrešite, vaš DIY tajmer će postati veoma skupa i beskorisna grejalica na 5 sekundi.
Pisanje koda koji ne ‘baguje’ kada vam je najpotrebniji
Zaboravite na komplikovane biblioteke koje zauzimaju svu memoriju. Treba vam jednostavna ‘if-else’ logika. Ako je distanca manja od 15 cm, pokreni timer. Ako je ruka tu duže od 2 sekunde, resetuj sve. Kod mora biti robustan. Koristite ‘millis()’ funkciju umesto ‘delay()’. Zašto? Zato što ‘delay’ zaustavlja ceo procesor, pa tajmer neće reagovati na vašu ruku dok ne završi prethodnu komandu. To je kao da pokušavate da zakočite auto dok vam je noga na kvačilu. Neće raditi kako treba. Čist kod znači manje psovki kasnije kada sos krene da kipi, a tajmer se zaglupi.
Montaža u kućište: Borba sa kuhinjskom vlagom i masnoćom
Kuhinja je neprijateljsko okruženje za elektroniku. Para, ulje i prskanje vode će uništiti vaše lemove za nedelju dana ako ih ne zaštitite. Koristite pištolj za topli lepak da popunite sve rupe oko senzora. Slatherujte lepak bogato – ovde nema mesta za estetiku, samo za preživljavanje. Ako imate pristup 3D štampaču, napravite kućište sa nagibom da voda može da sklizne. Ako ne, obična plastična kutija za hranu će poslužiti. Izbušite rupe za ‘oči’ ultrazvučnog senzora burgijom od 16mm. Ako burgija ‘šeta’ po plastici, prvo zagrejte vrh igle i obeležite centar. Polako, nemojte polomiti krhku plastiku.
Anatomija katastrofe: Šta se desi kada ignorišete izolaciju
Pre tri godine sam napravio sličan sistem i mrzelo me je da izolujem kontakte termobužirom. Šest meseci kasnije, vlaga iz supe je prodrla unutra i izazvala elektrolizu na bakarnim vodovima. Rezultat? Tajmer je počeo sam od sebe da vrišti u 3 ujutru. Bakar je postao zelena kaša, a procesor je bio nepovratno uništen. Nemojte biti lenji. Svaki spoj mora biti pokriven ili lakom ili termobužirom. Ako vidite da se kondenzacija skuplja na unutrašnjoj strani kutije, napravite male otvore za ventilaciju na dnu, ali tako da voda ne može da uđe unutra.
Završna obrada i podešavanje osetljivosti
Kada sve sklopite, verovatno ćete shvatiti da je senzor previše osetljiv. Možda detektuje vaš stomak dok stojite ispred šporeta. To rešavate u kodu menjanjem praga detekcije. Testirajte ga sa različitim posuđem. Metalne šerpe odbijaju zvuk drugačije od vašeg dlana. Ovaj uređaj nije samo alat, on je dokaz da ne morate zavisiti od gotovih proizvoda koji su dizajnirani da se pokvare. Ako planirate da automatizujete još nešto, pogledajte kako smo napravili sistem za zalivanje biljaka; logika je skoro ista. DIY nije hobi, to je odbijanje da plaćate drugima za stvari koje možete uraditi bolje i jeftinije sami.