Sećam se, kao da je juče bilo, onog prazničnog jutra kada je moj sin, tada mališan od pet godina, otvarao poklone. Svaki, pažljivo upakovan, brendiran, kupljen s namerom da ga oduševi. Ali znate šta? Najviše ga je obradovala jedna obična kutija od cipela koju smo zajedno oslikavali dan pre, pretvarajući je u “garažu za autiće”. Taj njegov osmeh, iskren, neiskvaren, rezonirao je u meni na način koji nijedna skupa igračka nije uspela. I u tom trenutku, shvatio sam nešto važno – magija leži u uloženom vremenu, a ne u potrošenom novcu. Možda ste i vi imali slično iskustvo, zar ne?
Zašto Je Ručno Pravljeni Poklon Više od Obične Stvari?
Pre nego što zaronimo u konkretne ideje i tehnike, hajde da stanemo na trenutak i razmislimo. Zašto se toliko trudimo oko poklona? Zašto nam je stalo da nekom izmamimo osmeh? Deca su, po mom iskustvu, najbolji pokazatelji istinske vrednosti. Oni ne vide cenu, već vide emociju. Vide uloženu misao. Kada detetu poklonite nešto što ste sami napravili, vi im darujete delić sebe, deo svog vremena, svoju kreativnost. I tu leži sva filozofija. U tom činu stvaranja, mi prelazimo iz uloge pukog konzumenta u ulogu kreatora, a to, verujte mi, menja perspektivu. Osećaj ponosa kada vidite da se dete igra nečim što je izašlo iz vaših ruku, taj se osećaj ne može kupiti. Baš kao i ono malo anksioznosti pre nego što predate poklon — hoće li mu se svideti? Hoće li prepoznati trud? Gotovo uvek prepoznaju, jer dečije srce oseća iskrenost.
Moj Prvi Pokušaj i Jedna Velika Greška s Unikatnim Poklonom
Pre petnaestak godina, kada sam tek počinjao sa ovom