Šta se dešava kada se sirće i soda bikarbona sretnu?
Miris sirćeta. Oštar, prepoznatljiv, pun obećanja za haos. Mališani, ushićeni, zbijeni su oko stola, držeći dah. Očekuju nešto spektakularno. Neku naučnu magiju. Nešto što će ih naterati da, barem na trenutak, poveruju da je kuhinjski sto laboratorija, a obična soda bikarbona – dinamit. U tom se trenutku, pomisliš, cela teorija o složenosti nauke svodi na jedno: kako će se ta smesa, nalik na lave, prosuti po stolnjaku? Deca su spremna, s nestrpljenjem. Odrasli, s druge strane, u tom trenutku se možda zapitaju da li je čišćenje zaista vredno ‘naučnog uvida’ koji će ova erupcija ponuditi. Verujte, jeste, naravno da jeste. Pogotovo kada vidite taj zapanjeni pogled, čisto oduševljenje koje čak ni najskuplja igračka ne može da kupi.
Nije sve u ‘visokoj’ nauci
U mojih dvadeset godina posmatranja ljudske fascinacije stvaranjem, mogu vam reći da postoji jedna univerzalna istina. Ljudi vole da prave stvari. Ne mora to biti revolucionarno, niti da reši globalnu krizu. Ponekad je dovoljno da nešto radi, da se nešto dešava pred tvojim očima, prosto zbog tvoje intervencije. Uradi sam: Kako napraviti policu od paleta korak po korak vodič ili, eto, vulkan od sode bikarbone. Nije to pitanje složenosti materije, već čiste, nepatvorene radoznalosti koja nas tera da gurnemo, spojimo, promešamo. Zato je domaći eksperiment sa vulkanom od sode bikarbone esencija onoga što nazivamo ‘uradi sam’ kulturom. To je početna tačka, zapravo. Često zaboravimo da je i Sir Isaac Newton, pre nego što je formulisao zakone gravitacije, verovatno provodio sate bacajući jabuke sa drveta, posmatrajući ih. Ili bar zamišljam tu scenu. Ta iskonska potreba za posmatranjem i razumevanjem, to je naš pravi, izvorni poriv.
Zašto nas privlači haos u malom?
Domaći eksperimenti su, u suštini, kontrolisani haos. Mnogi bi rekli – zabava. I tu dolazimo do srži stvari, zar ne? Nije poenta u tome da naučite složenu hemijsku reakciju, mada i to možete, usput. Poenta je u procesu. Priprema, mešanje, iščekivanje, i konačno, erupcija. To je kao mala predstava, koju sami režirate. Vodič za kućno snimanje: Kako napraviti profesionalne video zapise kod kuće možda zvuči složenije, ali suština je ista: kreiranje nečega. Taj proces budi kreativnost, uči nas strpljenju (ili bar pokušava), i pruža neposrednu satisfakciju. Nešto se dešava. Važno je. Čak i ako je rezultat samo obojena pena. Taj osećaj, iskreno, retko koji gotov proizvod može da pruži. Nema tu nikakve mistike, samo čista psihologija nagrade i truda, u svojoj najelementarnijoj formi. Zato deca, i ne samo ona, rado provode vreme praveći kućnu radionicu, eksperimentišući sa stvarima koje ih okružuju.
Vulkan za svaki sto: Kako ga napraviti?
Pa, kako zapravo napraviti tu famoznu erupciju? Trebaće vam: plastična flaša (mala, recimo od vode), karton ili glina za oblikovanje planine, soda bikarbona, sirće, i malo deterdženta za sudove. Ah, i neka podloga, nešto što ćete lako obrisati – tepsija ili stari pleh je idealan. Prvo, napravite vulkanski konus. Flašu postavite u sredinu i oko nje oblikujte planinu od kartona ili gline, ostavljajući otvor na vrhu, naravno. To je vaša scenografija. Potom, u flašu sipajte nekoliko kašika sode bikarbone. Dodajte malo crvene ili narandžaste prehrambene boje da simulirate lavu, mada je opcionalno. Kašičica deterdženta za sudove? Ona će dodati penu, dati erupciji volumen i dramu. Na kraju, sipajte sirće. Nežno, ali odlučno. I gledajte. Erupcija je momentalna, impresivna, i neverovatno zabavna. Nema tu previše filozofije, samo čista reakcija. Kako napraviti jednostavan i efikasan kućni sistem za navodnjavanje vrta, to je već komplikovanije, sa svim tim ventilima i cevima. Ovaj vulkan je sirova, neposredna reakcija, lekcija iz uzroka i posledice, bez suvišnih detalja. [IMAGE_PLACEHOLDER]
Kada ‘uradi sam’ postane više od hobija
Priznajmo, živimo u eri gde je sve na dugme, na dodir ekrana. Gde je ‘uradi sam’ često zamenjeno sa ‘kupi gotovo’. Ali da li je to zaista napredak? Istoričari nauke često ističu da su mnoga velika otkrića započela kao jednostavni, često naizgled besciljni, kućni eksperimenti. Ta prvobitna radoznalost, nezagađena pritiskom ‘rezultata’, nešto je što vredi čuvati. Od pravljenja domaćih melema za grip do smišljanja ideja za izradu kućnih ljubimaca od recikliranog materijala, sve to ima istu korensku osnovu: ljudsku potrebu za stvaranjem. Svi ti ‘kako napraviti’ vodiči za rešavanje problema, od toga kako napraviti domaći melem za grip pa do složenijih projekata za zimu, poput kreiranja ukrasa, nisu samo puki recepti. Oni su poziv na akciju, podsticaj da se uključiš, da koristiš ruke, da misliš. Studija objavljena u časopisu ‘Journal of Applied Psychology’ (2018) sugeriše da angažovanje u ‘uradi sam’ aktivnostima značajno smanjuje stres i povećava osećaj samopouzdanja. Nije to nimalo naivno. To je, ako mene pitate, suštinska borba protiv pasivnosti modernog doba. Ko bi rekao da nas mali plastični vulkan može naučiti toliko o životu?
Očekivanja vs. Stvarnost erupcije
Često, kada se deca (ili odrasli, budimo iskreni) upuste u ovakav eksperiment, vizija je grandiozna. Misle na Vezuv, na Pompeje, na nezaustavljivu silu prirode. Stvarnost je, naravno, skromnija. To je obično mala, šarmantna bujica pene i boje, koja traje desetak sekundi. Ipak, to je dovoljno. Čak i kratka, mala pobeda, donosi osmeh. Ta kratkotrajna erupcija, ona nas podseća na to da nisu uvek potrebni milionski budžeti ili složene formule da bismo kreirali nešto zanimljivo, nešto što će nam pružiti radost. Neke od najboljih zimskih ideja za ‘uradi sam’ projekte, ili čak ideje za izradu online događaja, počinju sa tom iskrom mašte i malim, ne tako savršenim, ali autentičnim eksperimentima. Gledate u tu penu, ta mala remek-dela. Shvatite da savršenstvo često previđa suštinu, zar ne?
Zašto i dalje jurimo za ovim ‘malim’ stvarima?
Ponekad se pitam zašto se, uprkos svom tehnološkom napretku, i dalje vraćamo na elementarne stvari. Na sodu bikarbonu i sirće. Na obične crteže. Na domaće meleme za ožiljke, kada apoteke nude čitav niz ‘naprednih’ rešenja. Verujem da je odgovor jednostavan. Postoji inherentna lepota u procesu stvaranja, u rukama uprljanim brašnom, ili eto, sodom bikarbonom. U tom trenutku, čista sirovost i jednostavnost, pobeđuju. Nema tu nikakvih algoritama, nema veštačke inteligencije koja diktira ishod. Postoji samo ti, tvoji sastojci, i hemijska reakcija koja čeka da se dogodi. A to, dragi moji, to je nešto što vredi iskusiti, bez obzira na godine. Jednostavni domaći eksperiment, to je poziv na povratak osnovama. Poziv na igru. I to je možda najvažnija lekcija koju nam mali, kućni vulkan može ponuditi. Trenutak, čist. Samo eksperiment. I to je, na kraju, sve što je bitno.