Kada tišina postane glasnija od bilo koje muzike
U vazduhu se oseća onaj specifičan miris cimeta i vanile, prepleten sa slatkim iskušenjem ključalog šećernog sirupa, zvukom pucketanja vrelog ulja. To nije samo miris kuhinje, ne. To je aroma prošlosti, šaputanje bakinih ruku, obećanje praznika. Možda je previše reći, ali za mene, to je miris doma, nečega što te veže za ono *istinsko* i nepatvoreno, za one zaboravljene osećaje, pa, za osećaj smisla.
Dvadeset godina sam posvetio dekonstrukciji onoga što nazivamo ‘autentičnim’, a danas vam kažem, prava sreća ne leži u savršenstvu recepta, već u putovanju njegovog stvaranja. Tulumbe, te posne poslastice koje krase naše slave, nisu samo slatkiš; one su priča o strpljenju, ljubavi i, da, maloj dozi haosa. Stvaranje nečeg jestivog, tako divnog, iz najjednostavnijih sastojaka, to je veština, mudrost, to ti daje onu neopisivu satisfakciju.
Šta nas uči stvaranje, izvan kuhinje?
Pokušajte, samo pokušajte, da zamislite život u kome je sve instant, sve kupljeno, sve bez duše, lišeno tragova ljudskog dodira, zar ne zvuči prazno? Proces kako napraviti nešto sopstvenim rukama, bilo da je reč o slatkom zalogaju ili nečemu posve drugom, uči nas mnogo čemu. Uči nas strpljenju dok čekamo da testo naraste, preciznosti dok se oblikuju tulumbe, prilagodljivosti kada sirup počne da ključa pre nego što ste spremni. Nije to samo recept za poslastice, već je i, ako me pitate, suštinski kako napraviti napredni vodič za život, za onu unutrašnju snagu koja ti treba. Takav proces je, u stvari, esencija ideje uradi sam ideje za izradu uspešnog života. Stvaranje, bilo čega, daje ti kontrolu, onu vrstu kontrole koja nije iluzija, već je opipljiva, stvarna.
Razmislite o onima koji sa strašću govore o tome kako napraviti proju, čuvajući stare recepte, ili o umetnicima koji svoje uradi sam ideje za slikanje pretvaraju u dela vredna divljenja. Nije li to isti onaj plamen, ta žudnja za kreacijom, prisutna i kod domaćice koja pažljivo prži tulumbe? Kada se posvetimo procesu, kada umesimo, pržimo, prelivamo, kada se oseća svaki sastojak pod prstima, to je trenutak kada se dešava čarolija. To je onaj mali, lični čin, koji odgovara na pitanje kako napraviti nešto što će vas usrećiti. Sreća, ona prava, nalazi se u toj autentičnoj interakciji sa materijom, sa idejom, sa samim sobom. Nešto što je napravljeno tvojim rukama, to je priča. To je lično. A to je ono što ti treba.
Setite se, na primer, kako se stvara Uradi sam: kako napraviti unikatnu narukvicu od reciklaže kod kuće. To nije samo puka izrada nakita; to je izjava o kreativnosti, o transformaciji, o davanju novog života nečemu starom. Slično, kada pravite domaći sok ili prirodni melem, to je dublje od puke funkcije. Kada razmišljate kako se pravi domaći sok, ili kako napraviti domaći melem za posekotine, ili čak kako napraviti domaći melem za rane, vi ne samo da kreirate proizvod; vi stvarate samostalnost. Ti projekti, ti uradi sam izazovi, oni ti vraćaju osećaj kompetencije, zar ne? Osećaj da možeš, da si sposoban, pa i da si pomalo čarobnjak. To je osnažujuće. To je, u neku ruku, temelj za sve uradi sam ideje, od kuhinje do radionice, od lične nege do doma.
Prsti lepljivi od šećera: Male pobede i veliki izazovi
Iskustvo, moji dragi čitaoci, uvek nosi težinu. Ne samo teorija. A kada praviš tulumbe, iskustvo je sve. Baka je govorila: