Šamar realnosti: Zašto plaćate 400 dinara za nešto što košta 40?
Zanatsko pivo u pabu košta 400 dinara. Kilogram ječmenog slada je jedva 120 dinara. Matematika je brutalna i jasna: vi plaćate 300% marže na tuđe znanje i sjajnu opremu od nerđajućeg čelika. Ako imate stari plastični balon od vode, običan rođendanski balon i jednu veću šerpu, možete napraviti pivo koje će ukusom zgaziti svaki industrijski lager. Ne treba vam ‘Microbrewery Starter Kit’ od 200 evra. Treba vam osnovna hemija i sposobnost da ne upropastite stvar sopstvenom nestrpljivošću. Većina početnika misli da je pivo magija. Nije. To je kontrolisana truljenja. Ako razumete proces, oprema postaje sporedna stvar. Zaboravite fensi termometre sa bluetooth-om i digitalne vage. Ovde radimo ‘gerilski’ brewing gde je jedini cilj da dobijete kraft ukus u kuhinji koja miriše na hmelj i pobedu.
Fizika mehurića: Zašto balon, a ne čep?
Kada kvasac počne da ‘ždere’ šećer iz sladovine, on oslobađa CO2. Ako flašu zatvorite čepom, ona postaje bomba. Plastični balon za rođendane je vaš najjeftiniji i najbolji sigurnosni ventil. On se naduva, drži pritisak, a kroz sitne pore ili malu rupicu iglom pušta višak gasa, dok istovremeno sprečava da bakterije uđu unutra. To je princip vrenjače od 20 dinara. Ali pre nego što uopšte dođete do balona, morate razumeti ‘mashing’ ili ukomljavanje. Ovo nije kuvanje supe. Ako pređete 70 stepeni Celzijusa, izvukli ste tanine iz ljuske zrna i pivo će biti gorko kao lek. Držite se 67 stepeni. To je tačka gde enzimi pretvaraju skrob u šećer. Osetićete pod prstima kako tečnost postaje lepljiva. To je vaš alkohol u nastajanju. Ne bacajte pare na gotove ekstrakte; kupite čist slad. Razlika u ukusu je kao između domaće kafe i one iz automata na stanici.
Zašto je domaće pivo mutno i kako to rešiti bez hemije?
Mnogi se pitaju zasto je domace pivo mutno, a odgovor je obično u brzini hlađenja. Ako sladovinu ne ohladite brzo nakon kuvanja, proteini ostaju suspendovani. Ja koristim sudoperu punu leda. Ubacite vrelu šerpu direktno unutra. Šokirajte je. Što brže temperatura padne, to će pivo biti bistrije. To je ‘cold crash’ na budžetu. 
Anatomija katastrofe: Kako sam napravio bombu u ostavi
Jednom sam zaboravio da probušim rupicu na balonu. Tri dana kasnije, u dva ujutru, čuo se zvuk kao da je neko ispalio sačmaru u mojoj kuhinji. Zidovi su bili natopljeni lepljivom, polufermentisanom tečnošću. To je greška koju pravite samo jednom. Ako vidite da se balon previše naduvao i da izgleda kao da će pući – reagujte odmah. Druga velika greška je higijena. Sve što dodirne pivo nakon kuvanja mora biti sterilno. Ja ne koristim skupa sredstva. Običan jod iz apoteke ili rastvor sirćeta i sode bikarbone rade posao. Ako osetite miris na pokvarena jaja ili kiseli kupus, prosipajte sve. Infekcija je pobedila. Vaš nos je najbolji laboratorijski instrument koji imate. Budite brutalni prema sebi – ako ne miriše na pivo, nije pivo. Ne pokušavajte da ga ‘spasite’ dodavanjem šećera; samo ćete napraviti jaču splačinu.
Nauka o kvascu: Kako mikroskopski organizmi rade za vas
UPOZORENJE: Nikada ne dodajte kvasac u vrelu tečnost (iznad 30 stepeni). Spržićete ga trenutno. To je kao da ste bacili radnike u užarenu peć i očekujete da vam sagrade kuću. Sačekajte da se sladovina ohladi na sobnu temperaturu.
Kvasac je živ organizam. On je nervozan, gladan i voli mrak. Kada ga ubacite u balon, protresite ga divljački. Treba mu kiseonik da bi se razmnožio pre nego što počne da pravi alkohol. Nakon toga, ostavite ga na miru. Najgora stvar koju možete da uradite je da stalno čačkate balon, podižete ga ili držite na svetlu. UV zraci uništavaju alfa-kiseline iz hmelja i stvaraju onaj odvratni ‘skunk’ miris. Ako želite slične eksperimente sa fermentacijom koji su manje rizični, pogledajte kako se pravi kombuha sa dumbirom. Princip je sličan, ali pivo zahteva više discipline.
Šta ako nemate pravi hmelj?
U ‘MacGyver’ stilu, možete koristiti čaj od kamilice ili čak borove iglice za aromu, ali to više nije pivo. Pravi hmelj (pelat) je jeftin i može se naručiti online. Jedna kesica od 100 grama će vam trajati za pet tura od po 10 litara. Dodajte ga u tri faze: na početku kuvanja za gorčinu, na sredini za ukus i na samom kraju za miris. Miris sveže otvorenog hmelja je nešto što će vas naterati da zauvek mrzite industrijska piva.
Scavenger lista: Gde naći materijal za džabe?
Ne kupujte nove balone od 5 litara. Idite do lokalnog restorana ili kafića; oni bacaju desetine plastičnih balona od vode ili ulja (pod uslovom da je ulje bilo jestivo i da možete dobro da ih operete deteržentom i vrelom vodom). Stare šerpe potražite na buvljaku. Treba vam nešto od bar 10 litara zapremine. Ako vidite rđu na dnu, očistite je mešavinom sirćeta i soli. Čist alat je pola zdravlja piva. Ne nasedajte na priče da vam treba refraktometar. Uzmite običnu staklenu menzuru i areometar ako baš hoćete da budete precizni, ali za prvu turu, dovoljno je da pratite ‘izduvavanje’ balona. Kada balon splasne, fermentacija je gotova. Jednostavno kao pasulj.
Završni udarac: Flaširanje i karbonizacija
Pivo bez mehurića je samo hladan čaj od hmelja. Da biste dobili prirodnu gaziranost, pre flaširanja dodajte tačno 7 grama šećera po litru piva direktno u flašu. Kvasac koji je preostao u tečnosti će pojesti taj šećer i stvoriti CO2 unutar zatvorene flaše. Ovde koristite staklene flaše sa krunskim čepom ili one sa ‘swing-top’ zatvaračem. Plastične flaše od koka-kole su ružne, ali rade posao jer trpe ogroman pritisak. Ostavite pivo još dve nedelje u mraku. To je najteži deo – čekanje. Dok čekate, možete se zanimati drugim projektima, recimo naučite kako napraviti 2D animaciju, ali ne dirajte pivo. Nakon dve nedelje, stavite ga u frižider na 24 sata da se stabilizuje. Otvorite ga polako. Taj zvuk ‘pssss’ i miris koji ispuni sobu je dokaz da ste postali majstor, a ne samo potrošač. Uštedeli ste pare, naučili ste biologiju i sada imate najbolje pivo u kraju. Živeli!