Profesionalna laboratorijska štoperica sa preciznošću u milisekundama košta i do 15.000 dinara. Arduino Nano, jedan LCD displej i dva tastera koštaju manje od 800 dinara. Vi izračunajte razliku. Ako ste ikada kupili jeftini digitalni tajmer na pijaci, znate taj osećaj: tasteri se zaglave nakon tri pritiska, a preciznost je tolika da bi vam i peščani sat bio bolji saveznik. U ovom vodiču nećemo praviti igračku. Pravimo precizan merni instrument koji koristi kristalni oscilator Arduina za merenje vremena. Ne trebaju vam fensi kutije, treba vam čista logika i stabilan lem.Zašto vam treba precizna štoperica? Možda merite ubrzanje svog DIY projekta, možda kalibrišete stare satove kao u tekstu o izradi štoperice od starih delova, ili vam jednostavno treba pouzdan tajmer za laboratorijske uslove u garaži.
Komponente koje vam zapravo trebaju (i one koje su gubljenje para)
Prva greška koju početnici prave je kupovina najjeftinijih ‘tactile’ tastera koji nemaju nikakav ‘feedback’. Ti tasteri ‘varniče’ (bounce) toliko da će vaš kod registrovati deset pritisaka umesto jednog. Nabavite kvalitetne tastere sa klikom koji se čuje. Lista materijala: 1. Arduino Nano (mali je, staje svuda). 2. I2C LCD 16×2 displej (štedi vam 6 žica, ne budite mazohisti). 3. Dva kvalitetna tastera. 4. Breadboard i ‘jumper’ žice. 5. Otpornici od 10k oma. Miris svežeg kalaja je jedini parfem koji nam ovde treba. Ako planirate ovo da koristite za automatizaciju u bašti, pogledajte kako smo rešili tajmer za baštu, ali za mikro-sekunde, ostanite ovde.
Šema povezivanja: Gde ljudi najčešće ‘sprže’ kontroler
Povezivanje I2C displeja je prosto: VCC na 5V, GND na GND, SDA na A4 i SCL na A5. Ali tasteri? Tu nastaje haos. Ako taster povežete direktno bez ‘pull-down’ otpornika, pin na Arduinu će ‘flutirati’. To znači da će hvatati statički elektricitet iz vazduha i štoperica će se sama paliti i gasiti. 
WARNING: Nikada ne testirajte kontinuitet dok je Arduino povezan na USB port laptopa ako niste sigurni u svoje lemove. Kratak spoj na 5V liniji može trajno spržiti USB kontroler na vašoj matičnoj ploči. Koristite jeftini USB hub kao ‘osigurač’ između Arduina i vašeg skupog računara.
Osetite otpor pod prstima dok gurate žice u breadboard. Mora da ‘klikne’. Ako je labavo, veza će prekinuti usred merenja. To je najgori scenario. Zamislite da merite vreme dok radite eksperimente sa statičkim elektricitetom i sve se resetuje jer je žica ispala.
Kod koji radi iz prve: Izbegnite ‘Delay’ zamku
Većina tutorijala na internetu koristi funkciju delay(). To je programerski greh. Dok delay traje, Arduino je ‘gluv’. Ne vidi taster, ne računa vreme, samo stoji. Mi koristimo millis(). Logika je prosta: Arduino broji milisekunde od trenutka paljenja. Kada pritisnete taster, mi samo zapišemo to vreme (start), a kada pritisnete opet, oduzmemo trenutno vreme od početnog. Bitne napomene u kodu: Definišite promenljive kao ‘unsigned long’. Običan ‘int’ će se prepuniti nakon 32 sekunde i vaša štoperica će početi da broji unazad. Nemojte biti taj lik.
Fizika kajanja: Zašto vaš sat kasni 100ms?
Kristalni oscilator na Arduino klonovima nije uvek savršen. Na 10 minuta rada, može da pobegne za par sekundi. To se zove ‘drift’. Ako vam treba atomska preciznost, moraćete da koristite eksterni RTC modul (Real Time Clock). Ali za 99% DIY projekata, interni takt je sasvim dovoljan.
Anatomija jednog neuspeha: Problem zvani ‘Debounce’
Pritisnete taster jednom, a štoperica se upali i odmah ugasi. Zašto? Zato što su metalni kontakti unutar tastera nesavršeni. Oni ‘vibriraju’ par milisekundi pre nego što ostvare čvrst kontakt. Rešenje je ‘software debounce’. U kodu kažemo Arduinu: ‘Ako vidiš promenu, sačekaj 50ms i proveri opet. Ako je i dalje pritisnuto, tek onda reaguj’. Bez ovoga, vaša štoperica je beskorisna.
Da li mogu koristiti bateriju od 9V?
Možete, ali je to najgori način napajanja. Te baterije imaju mali kapacitet i napon im brzo pada, što može uticati na osvetljenje LCD-a. Bolje koristite PowerBank povezan na USB.
Kako dodati ‘Lap’ funkciju?
Treba vam treći taster i dodatni niz u kodu koji će pamtiti prethodna vremena. To je slično kao kod ESP32 tajmera gde pratimo više stanja odjednom.
Zašto ne kupiti gotov modul?
Zato što kada sami napišete kod, vi kontrolišete svaki mikrosekund. Možete dodati zujalicu, možete naterati štopericu da šalje podatke na vaš telefon, ili je integrisati u alarm za bicikl da meri koliko dugo neko pokušava da ga ukrade. Uradi sam kultura nije u štednji novca (mada je to lep bonus), već u moći koju dobijate nad tehnologijom. Isprljajte ruke, spržite koji LED, to je jedini način da naučite. Čak i ako vam prvi put štoperica ne radi, nemojte odustati. Proverite mase (GND). Devet od deset kvarova u elektronici su loše mase. Popravite to i gledajte kako brojevi lete.