Kako se prave peleti za grijanje

Ocijeni tekst
(15 glasova)

 Energetske pelete su alternatnivno čvrsto gorivo koje se proizvodi iz raznih vrsta i kategorija lignoceluloznih materijala (biomase). Pod biomasom u ovom projektu podrazumevaju se ostaci iz eksplatacije šuma, ostaci iz drvne industrije, žetveni ostaci iz poljoprivrede , kao i reznice iz vinograda i voćnjaka. Da bi se od ovih materijala dobile čvrste i kvalitetne pelete, neophodno je sve sirovine usitniti, osušit i peletirati u mašinama za peletiranje. U matrici pelet prese vrši se presovanje ivera od lignoceluloznih materijala u pelete određenog prečnika i dužine. Pri ovom mehaničkom presovanju javljaju se stalne nepovratne termoplastične deformacije materijala. Projektom se predviđaju proizvodnje peleta sledećih karakteristika:

pelet za grijanjePeleti - Obnovljivi izvori energije

• Prečnik peleta: 6 mm

• Dužina pelete: oko 15 mm

• Zapreminska težina peleta: 1.100-1200 kg/m3

• Natresna težina: 600-700 kg/m3

• Vlaga peleta: 15 +3 %

• Toplotna moć: 16.000-18.000 kj / kg

• Pakovanje peleta: moguće je u rinfuzi , ali uobičajeno je u PPiliPE kese pakovanja 1/10-1/15 kg

• Paletizacija: predviđena oko 1.000 kg po paleti

• Vezivno sredstvo: ne koristi se

• Sadržaj peleta: od 1-2 %

• Sadržaj SO2 u dimnim gasovima: u tragovima

Prema tome energetske pelete su veoma kvalitetno, obnovljivo gorivo koje može da supstituiše deo fosilnih čvrstih, tečnih i gasovitih goriva. Sagorevanje energetskih peleta u dimnim gasovima nema štetnih polutanata, pa zbog toga ne dolazi do zagađenja vazduha tokom sagorevanja. Pepeo koji u sebi sadrži najčešće Ca, Mg i K može se smatrati nekom vrstom mineralnog đubriva, pa je veoma pooljno isto vraćati poljoprivrednom zemljištu.

Tehnologija dobivanja peleta

Biomasa određenog promera ostavlja se na šumskom zemljištu ili plantaži, gde se spaljuje ili ostavlja prirodnim procesima razgradnje. Posebno je interesantna granjevina iz plantaža topola, jer se ona danas veoma retko koristi i valorizuje. Mobilni sistemi za preradu granjevine sastoje se od savremenih visokoučinskih seckalica pogonjenih i vučenih od strane ttraktora. Po ovom sisteu koji je proveren u svetu a proveravan je i kod nas, moguće je da budući pogon obezbeđuje sirovinu sa područja udaljenih od pogona i do 50 km.

Po prijemu sirovina za proizvodnju peleta, ona se secka i ubacuje u rotacioni bubanj dehidratora (sušare). U struji toplog vazduha sirovina se suši u letu ili u kontaktu sa zidovima bubnja dehidratora. Osušene sitnije i krupnije čestice bio mase iz dehidratora ulaze u ciklon u kome se izdvajaju topli vlažni vazduh koji izlazi kroz dimnjak i sirovina koja pada na dno ciklona. Transportnim sistemom materijal ulazi u mlinove čekićare gde se vrši mlevenje sirovine do „brašna" pogodnog za proizvodnju peleta. Rad dehidratora je potpuno automatizovan, a sam dehidrator ima autonomni sistem detekcije i gašenja požara

U pelet presama odredjene konstrukcije i kapaciteta vrši se peletiranje „brašna" iz bio mase u energetske pelete. Pelete se formiraju utiskivanjem mase u performirane matrice sistemom rotirajućih valjaka. Gotove pelete, zadovoljavajuće čvrstoće i određenog oblika koje mu daje otvor na matrici pelet prese, transportnim sistemon transportuje se u hladnjak. U hladnjaku se u struji vazduha pelete hlade na temperaturu ambijenta i pri tome se gubi deo vlage u peletama. Ohlađene pelete mogu se skladištiti u rinfuzi ili pakovati u određenu ambalažu.



Povezani tekstovi

Pratite nas i na Fejsu